OTKRIVAMO: Evo da li je flaširana voda stvarno zdravija od česmovače!

Da li je flaširana voda kvalitetnija od one iz česme i koji su najbolji načini da zadovoljimo potrebe organizma za tečnošću, neka su od pitanja na koja bi svi trebalo da znamo odgovor.

Dugo vremena smatrali smo da je za ljudski organizam optimalan unos od osam čaša vode dnevno, ali najnovija istraživanja preporučuju više - devet za žene i 13 čaša za muškarce.

Ipak, ta se računica ne ograničava nužno na vodu, već uključuje i kafu, čaj, sokove, ostale napitke i hranu.

Čak dve trećine ljudske mase otpada na vodu, a osim što pospešuje izlučivanje otpadnih materija iz organizma, voda pozitivno deluje na imuni sistem i kognitivne sposobnosti.

Evo kada je i kako pravilno uzimati:

VERUJTE ŽEĐI

Žeđ je najbolji pokazatelj dehidriranosti organizma. Počinjemo da je osećamo kada je telo na dva odsto dehidriranosti, a to je procenat koji nije opasan za zdravlje. Ipak, služi kao alarm koji ne treba zanemariti kako žeđ ne bi prerasla u stanje koje će dovesti do promene raspoloženja i umora.

Ljudi koji žive i rade u toplijim krajevima, kao i oni koji uzimaju lekove poput diuretika moraju da konzumiraju više vode negoli prosečne osobe. Kako znati kad je dovoljno? Jednostavno, proverite urin. Ako je bled poput limunade, sve je u najboljem redu. Ako je žut poput jabukovače, povećajte unos tečnosti u organizam.

KAD JE POTREBNO VIŠE?

Određene bolesti i zdravstvene tegobe kao što su groznica, povraćanje, proliv i infekcije bešike zahtevaju veći unos tečnosti. S druge strane, slabost srca ili bubrega, jetre i nadbubrežne bolesti traže ograničen unos tečnosti. Potrebno je i paziti na konzumaciju soli jer ishrana koja obiluje natrijumom traži više tečnosti.

LEKOVI

Uzimanje mnogo lekova bez dovoljno vode stavlja pritisak na bubrege čiji je zadatak uklanjanje otpada iz krvi. Većinom je reč o lekovima protiv bolova poput ibuprofena ili naproksena. Nakon njih potrebno je popiti veću količinu vode koja će eliminisati lekove iz bubrega.

DRUGI IZVORI TEČNOSTI

Iako je voda najvažniji, nije jedini izvor tečnosti. Tu su i mnogobrojno voće i povrće koji sadrže visoku koncentraciju vode pa i do 90 odsto. Namirnice poput lubenice, šargarepe, grožđa, krastavaca i spanaća dobre su i zbog vlakana, vitamina i minerala. S druge strane, mnogi ljudi konzumiraju kafu, čaj, sokove i mineralnu vodu, ali u tom slučaju valja biti oprezan zbog šećera.

DA LI JE FLAŠIRANA VODA ČISTIJA I ZDRAVIJA?

Ne postoje dokazi koji potkrepljuju tvrdnju da je voda iz flaše kvalitetnija od one iz česme. Štaviše, procenjuje se da je oko 25 odsto flaširane vode u stvari poreklom iz česme!

”VIŠE NE ZNAČI NUŽNO I BOLJE”

Postoji i poremećaj pijenja previše vode. On u ekstremnim slučajevima može biti opasan po život jer nivo natrijuma u krvi postaje razređen što dovodi do bubrenja ćelija. Tzv. “trovanje vodom” može dovesti do glavobolje, umora i razdražljivosti. Najčešće se javlja kod maratonaca i profesionalnih sportista.

VODA I GLAD

Naša tela dobro čitaju mnoge signale, ali ponekad nisu u stanju da razlikuju glad i žeđ. Ljudi mogu misliti da su gladni jer u stomaku ne osećaju sitost. Ponekad piju vodu pa glad nestane. Stručnjaci savetuju da popijete čašu vode kad osetite glad. Ako ona i nakon nekoliko minuta ne prolazi, onda osećaj nije bio lažan.

(Telegraf.rs / MojeZdravlje)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.