Tajne posne ishrane monaha i recept za posne čvarke otkriva Srbin, koji je boravio na Svetoj Gori

Od uspona na planinske vrhove i obilaska najlepših manastira u Srbiji do posete Hilandara i kuvanja proti Svete Gore, Nišlija Nebojša Stamenović, poznatiji kao Neša Travka se pre jednu deceniju odmetnuo na svoje putešestvije kada je počeo da istražuje tajne zdrave ishrane.

Na ovom jedinstvenom životnom putovanju upoznao je mnoge monahe od kojih je saznavao pravila čudotvorne hilandarske kuhinje koja se bazira na posnoj hrani, a u kombinaciji sa učenjem o pravoslavnoj veri, uspeo je da postigne sklad uma i tela.

Danas se ovaj rođeni Nišlija profesionalno bavi kulinarstvom i trudi da prenosi svoje znanje i iskustvo drugima, a u intervju za "Telegraf" otkrio je sve principe mediteranske ishrane koja se smatra višestruko blagotvornom.

Kako je sve počelo i šta je bila tačka uporišta da sigurnim korakom ide ka svom putu saznanja, kao i kako se odmetnuo u srpski  manastir Hilandar u kome je boravio više puta, otkrio je u Nedeljnom intervju za "Telegraf".

• Kako ste se našli u Hilandaru?

- Počeo sam da planinarim i prvo sam obilazio manastire po Srbiji, dopalo mi se. Naravno, onda sam dobio želju da odem na Svetu Goru. Prethodno sam tamo išao nekoliko puta kao turista, a potom sam se ponudio da kuvam pošto sam stekao već neko iskustvo u spremanju hrane - promenio sam način ishrane, izbacio meso i počeo da razmišljam o tome šta je u biti potrebno ljudskom organizmu.

- Tako sam pre deset godina stupio ponovo u manastir - tri godine sam proveo u Hilandaru i to tako što sam tri meseca živeo u Srbiji, a tri meseca na Svetoj Gori.  I upravo u ovom manastiru sam dobio mnoge odgovore.

• Šta ste sve naučili u Hilandaru kada je gastronomija u pitanju?

- Prvo sam radio u glavnoj kujni Hilandara u kojoj se priprema ručak za 50 do 150 ljudi, a kasnije sam bio povučen u Kareju, glavni grad Svete Gore, i tamo sam kuvao ocu Stefanu, tadašnjem proti Svete Gore. Kada je gastronomija u pitanju naučio sam da treba da se jede polako, nije dobro da se hrana podgreva, što da znači treba da bude u jednom danu skuvana i pojedena. Sveža hrana se unosi dva puta dnevno, što je dobro za organizam jer tako creva ostaju prazna. U Hilandaru se mesi hleb, ali se ne jede svež, već star dan ili dva upravo zbog toga što se tako hleb bolje vari. Takođe, nikada se ne jede vruć. Na svakom stolu se poslužuje voda. Voda se uvek pije pre jela, nikada za vreme i posle jela zato što voda razblažuje sadržaj u stomaku.

- Na trpezi se uvek nalaze crni i beli luk, a tokom letnjeg perioda se pije belo vino, a zimi crno. Razlog je povećana vlažnost koja otežava disanje, a treba se voditi i onom izrekom "da vino veseli čoveka". Ipak, važno je podvući da u tome treba da postoje granice - "popiješ jednu ćašu miran si kao jagnje, dve čaše počinješ da budeš lav, tri čaše si majmun, a četiri čaše si svinja". Generalno sam naučio da je umerenost majka mudrosti.

• Koji su to sastojci koji su na hilandarskoj trpezi nezaobilazni?

- Monasi i sveštenstvo ne jedu meso. U ishrani su uglavnom zastupljene osnovne namirnice kao što su pasulj, sočivo, pirinač i leblebija, maslinovo ulje i hleb od celog zrna žitarica, masline, crni i beli luk, so, crveno i belo vino.

• Koja vrsta ribe se najčešće konzumira u Hilandaru i na koji način se priprema?

- Koristi se ono što se nabavi, a najčešće su to pastrmka, orada i brancin. Riba se ne jede stalno, obično se priprema vikendom i za slave. Kada je slava, na trpezi se nađu oktopod ili lignje. Riba se priprema sa maslinovim uljem, belim lukom, peršunom i limunovim sokom.

Postoji jedan interesantan recept za pripremu šnicli od sabljarke - bez pečenja i prženja:

• Koje začine najčešće koriste?

- To pre svega zavisi od kuvara. Na Svetoj Gori se dosta koristi žalfija koja, moram da priznam, deset puta jače miriše nego kod nas. Onda pored lorbera, koji može sam da se ubere, na svakom koraku može da se nađe i divlji origano. Zanimljiva je planinka, oni je zovu divlje jagode, mediteranska biljka koja podseća na žbun, ima listove kao lorber i crvene plodove koji izgledaju kao pufnice. Iako je lekovita, nije preporučivo da se jede mnogo tako da Grci od nje najčešće peku rakiju, a list koriste kao zamenu za lovor. U kuhinji su takođe zastupljeni majčina dušica, bokvica i tušt.

• Koje jelo koje pripremamo mi u Srbiji prave i u Hilandaru, ali na neki možda drugačiji način?

- Ono što je drugačije je da se tamo koristi plin. Najbolje energije su plin i i drva. Hrana se razlikuje da li je skuvana na plinu, drvima ili struji. Zapravo, drva i voda sa izvora su plus za bilo koji obrok.

• Otkrijte nam tajnu čuvene krompir salate iz Hilandara - u čemu je tajna te, kako kažu, najukusnije salate?

- Tajna je u molitvi koja se koristi dok se jelo pravi. Ljudi treba da budu svesni da se energija prenosi na hranu. Kada je reč o krompir salati ona se priprema na uobičajen način, jedino što može da bude drugačije je da se koristi slačica u zrncima, dakle senf koji nije skroz samleven.

• Vi zapravo ne koristite meso u pripremi svojih specijaliteta. Zašto?

- Zato što su naša creva dugačka 8 do 9 metara i nemamo te enzime koji razbijaju fibrozna tkiva, zbog čega nam meso ostaje nesvareno ponekad i po četiri dana u organizmu. Ako se setimo da su naše bake, prabake i čukundede jele meso od slave do slave, onda nešto treba da nam bude jasno. Mi nismo predodređeni to da jedemo, mi nismo kao životinje koje imaju deset puta jaču kiselinu u stomaku i veoma kratka creva.

• Da li mislite da u Srbiji sve manje ljudi posti i zašto?

- Zato što ne znaju. Nije imao niko da im kaže i da im prenese značaj posta. Ni meni niko nije rekao, samostalno sam sve istraživao. Dovoljno je da razmotrite zašto postovi padaju u prelaznom periodu između godišnjih doba - jesen/ zima, zima/proleće, proleće/leto, leto/jesen. Logično je da je čoveku tada potrebna laka hrana da bi preživeo. Mi imamo pogrešno mišljenje o tome.

• Da li možete da nam date neki recept od dva-tri sastojka koji je idealan u ovim danima posta, a koji ste naučili u Hilandaru?

- Otkriću vam recept za crno-beli slatkiš koji izgleda kao eurokrem.

Tahini (mleveni susam) se pomeša sa medom.

To se podeli na dva dela i u jedan deo se ubace lešnici, a u drugi kakao i kim.

Kim se ubacuje da bi se gvožđe iz kakaa bolje usvojilo u organizam. Obavezno je mešati sa desna na levu stranu, jer je tada jelo ukusnije budući da se ceo univerzum tako okreće.

• Kada je post na vodi u pitanju, koliko uopšte imamo prostora da budemo kreativni, a da ne naškodimo našem zdravlju?

- Izbor zdravog jela zavisi od organizma, tačnije čoveka -  šta kome više prija kome - zaključio je Neša u razgovoru za "Telegraf" i otkrio zdrave recepte za babinu čorbu u kojoj nema vegete i zaprške, kao i recept za posne čvarke od tunjevine.

Recepti Neše Travke su idealni i za one koji poste na vodi.

(Kristina Milošev/Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.