SVETSKI DAN HLEBA: Srbin pojede 107 vekni godišnje!

Hleb je verovatno jedina namirnica koju jedu svi ljudi, bez obzira na rasu, kulturu i religiju. U Srbiji svaki stanovnik prosečno pojede 107 kilograma hleba godišnje, što je tri puta više nego što je prosek u Evropi.

Hleb je duboko utkan u srpsku kulturu i ima centralno mesto u mnogim svetim i sakralnim obredima. Zato je važno znati kakav hleb jedemo, bilo da smo ga sami umesili, bilo da smo ga kupili.

U Srbiji oko 70 odsto stanovništva najradije bira belu veknu, ali poslednja istraživanja pokazuju da se potrošači sve više okreću tradicionalnim, domaćim hlebovima.

Sve se više vodi računa o sastavu, kvalitetu, ali i prednostima određenih vrsta hleba. S pojavom modernih mini-pekara danas svako u svom domu može da ima zdrav i ukusan hleb, od proverenog brašna i drugih sastojaka po želji.

Što se pekara i prodavnica tiče, do pre nekoliko godina na tržištu Srbije moglo se naći tek nekoliko osnovnih vrsta hleba, a danas je situacija dosta drugačija. Brojne specijalne vrste hlebova, linije domaćih hlebova i hlebova bez aditiva i E brojeva, bitno su promenili sliku na tržištu.

Nažalost, ovakvi hlebovi obično su skuplji i manje gramaže od drugih, ali su zbog svoje nutritivne vrednosti zapravo hranljiviji i brže nas zasite.

Dosta se spekulisalo o tome da li je u Srbiji moguće kupiti pravi crni hleb. Istina je da se brašno od celih zrna pšenice, tip 1100, više ne melje u velikim mlinovima koji mogu da podmire potrebe industrijske proizvodnje hleba.

Ipak, moguće je kupiti posebne vrste hlebova, koji su napravljeni ili od raži i drugih od pšenice nešto tamnijih žitarica ili one koji su obojeni na neki drugi način. Ipak, dijabetičari i drugi ljudi kojima je zabranjeno da jedu beli hleb trebalo bi pažljivo da pročitaju deklaraciju na svakom proizvodu.

Uprkos senzacionalističkim pričama u medijima, inspektori hrane tvrde da u našim hlebovima nema po zdravlje štetnih aditiva. Kako bi se dobile različita mekoća, boja ili oblik u hlebove se dodaju sirovine poput ovsenog brašna, sojinog brašna, proizvoda od soje, kukuruznog griza, glukoze, fruktoze, kakaoa, skroba, sladnih ekstrata. Sve su to sastojci dozvoljeni u proizvodnji hleba.

Hleb predstavlja verovatno prvu ljudskom rukom stvorenu namirnicu, koja potiče još iz vremena prvobitnih zajednica, na šta ukazuju njegovi okamenjeni ostaci stari oko 12.000 hiljada godina pre Hrista, pronađeni u pećinama.

Hleb je danas "nasušna potreba", čiji se sastav neprestano usavršava i obogaćuje i uzdignut je gotovo do kulta, ne samo zbog tradicije i nezamenjivosti u ishrani već i zato što sve više predstavlja odraz kulture življenja.

U Srbiji i Rusiji dočekati nekoga hlebom i solju simbol je dobrodošlice. U skandinavskoj tradiciji ako dečak i devojčica jedu istu veknu, zaljubiće se jedno u drugo. Hleb se javlja kao ritualni predmet u mnogim obredima Slovena, vezanih za rođenje deteta, ženidbu ili udaju, kućnu i seosku slavu ili godišnje praznike.

(Telegraf.rs / Tanjug)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.