Domaćica Gordana zna kako izgleda najlepša trpeza za Svetog Nikolu: Uz ovaj trik će kolač sigurno da uspe

Sveti Nikola je jedan od najsvetijih i najvoljenijih svetitelja u hrišćanskom svetu, čija se slava proslavlja s posebnim poštovanjem i ljubavlju širom sveta, kako među pravoslavcima, tako i katolicima. Ovaj svetitelj, poznat po svojoj dobroti, zaštiti siromašnih i obazrivosti prema deci, donosi mir, blagostanje i ljubav u svaki dom. U Srbiji, posebno u Banatu, Sveti Nikola nije samo duhovni praznik, već i prilika za okupljanje porodice, poštovanje tradicije, i slavlje zajedništva.

"Slava je trenutak kada se okupljaju svi članovi porodice, kad se svi zadrže oko stola i, pre svega, oko srca domaćinstva. To je dan kada se ne slavi samo hrana, nego zajedništvo, ljubav i vera", kaže Gordana, domaćica koja dugi niz godina sa ljubavlju slavi Svetog Nikolu. Za nju, slava je mnogo više od običnog obroka ili rituala. To je vreme kada se svaki član porodice, ali i gosti, osećaju voljeno i poštovano.

Sveti Nikola - slava zajednice

Sveti Nikola je posna slava, što znači da se obeležava u periodu božićnog posta, kada je trpeza pažljivo birana, ali bogata. Na ovaj dan, porodice se okupljaju oko stola, a domovi se ispunjavaju radošću, verom i blagostanjem. Iako su običaji slični, svaka porodica ima svoje specifičnosti u pripremi hrane i proslavi. No, ono što je zajedničko je ljubav i pažnja koju domaćica ulaže u pripremu svega - od slavskog kolača do posne trpeze.

Gordana sa posebnom pažnjom i ljubavlju priprema slavsku trpezu, uverena da je svaki obrok na stolu više od hrane - to je simbol vere, zdravlja i blagostanja. "Mesiti slavski kolač nije samo običaj, to je ritual koji unosi mir i zdravlje u našu kuću. To je ljubav koja se uvaljuje u svaki sloj testa", dodaje ona. Domaćica je ta koja je zadužena da stvori raspoloženje, da čitavu porodicu okupi i da obezbedi da svi u domu, i oni koji dolaze, osećaju toplinu i ljubav. Slavski kolač, ili pogača, simbolizuje zdravlje i napredak, a njegova priprema je pravi ritual. Mesi se s ljubavlju i posvećenost, jer, kako Gordana ističe, "mesiti kolač znači mesiti blagostanje u kući". Kvasac, brašno, so i voda su osnovni sastojci, ali tajna leži u tome koliko se pažnje posveti mešenju, jer što više premesite, kolač će biti lepši, posavetovala nas je Gordana.

Slavski kolač - simbol zdravlja i blagostanja

Svaka slavska pogača je ukrašena simbolima koji nose duboko značenje. U Banatu, na primer, ukrašava se krstom i pletenicom, sve to s ciljem da simbolizuje zdravlje, napredak i prosperitet porodice. Na pogaču se obavezno stavlja so, koja je simbol čistote i zaštite. Slavski kolač se ne priprema samo da bi bio ukusan, već da bi bio izraz duhovnog blagostanja. Gordana objašnjava: "Svaka pogača je kao dar od Boga. Kada je mesimo, mi šaljemo naše molitve i želje za zdravlje i mir, ne samo u našoj porodici, nego i svim onima koji dođu".

Posna trpeza - tradicija i ukusi

Na posnoj trpezi, koja je ujedno i duhovna, a ne samo kulinarska proslava, hrane ima u izobilju. Meni je bogat - riblja čorba, pržena riba, pirinač, suve paprike sa orasima umesto mesa, preobranac i salate od cvekle i krastavčića. U Banatu se često pripremaju i posne sarme, kao i baklave od oraha. Sve ove namirnice simbolizuju post, a ipak su bogate ukusima. Domaćica naglašava da priprema posne hrane nije teža nego za mrsnu slavu - naprotiv, ona veruje da je ovo vreme kada treba da se slavi zajedništvo, a ne količina hrane.

Salate sa renom i sveža cvekla, kao i sveže pečeni hleb, neizostavan su deo trpeze. Iako su banatski običaji posebno karakteristični, domaćica ističe da je suština slave u okupljanju porodice i prijatelja, u zajedništvu i ljubavi koju svi dele.

Duhovna strana slave

Sveti Nikola nas podseća na važnost zajedništva i porodičnih vrednosti. Na dan slave, stariji ukućani obavezno idu u crkvu na jutrenje, a ručak se mora servirati pre podne, kako bi svi zajedno mogli da uživaju u njemu po povratku iz crkve. Tokom obreda, pali se slavska sveća, reže slavski kolač, a sve se preliva crvenim vinom, koje je simbol zdravlja i duhovnog blagostanja. Ovaj dan je zaista posvećen porodici, verama i običajima, koji čine osnovu hrišćanske tradicije. Gordana ističe: "Ne zaboravljamo zašto slavimo. Hrana je samo deo, ali suština je u tome što nas spaja – ljubav, vera, zajedništvo".

Običaji, gostoljubivost i tradicija

Sveti Nikola je slava koja je prepoznatljiva i po gostoljubivosti. Tradicija nalaže da se gosti ne pozivaju, već da dolaze spontano, sa srcem, jer slavlje je stvar zajedništva i ljubavi. Gosti dolaze i na slavu donose samo najbolje želje i blagoslove. "Za nas su gosti dragi, jer dolaze sa ljubavlju, ne moramo ih pozivati, oni dolaze iz srca", kaže Gordana.

Proslava Svetog Nikole u ovom regionu tako postaje prava manifestacija vere, ljubavi, tradicije i zajedništva, a sam čin slave je obeležje dubokih korena, koja čuvaju i mladi, oni koji razumeju i poštuju svoje korene i običaje. U ovom okupljanju svih članova porodice, bilo da je velika ili mala, mladima je jasno: slava nije prilika za obedovanje, već duboka duhovna veza koja spaja prošlost, sadašnjost i budućnost. I Gordana nas je uverila da mladi i te kako shvataju suštinu i da joj se vraćaju.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.