Zašto baš Sveti Nikola? Razlozi zbog kojih ga slavi najveći broj Srba

Svake godine, 19. decembra, u Srbiji se dogodi gotovo isti prizor. U kućama širom zemlje pali se slavska sveća, širi se miris posne trpeze, a vrata ostaju otvorena za goste. Kažu da tog dana pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste, i to nije samo narodna doskočica. Sveti Nikola je, po broju svečara, ubedljivo najveća srpska slava.

Procene govore da se Sveti Nikola slavi u više od 30 odsto domova u Srbiji. Ako se uzme u obzir da prosečna porodica tog dana ugosti i po dvadesetak ljudi, jasno je kako je ovaj praznik prerastao u društveni događaj koji nadilazi granice jedne porodice ili jedne vere.

Ali zašto baš Sveti Nikola? Zašto nijedan drugi svetac nije zauzeo to mesto u narodnoj svesti? Odgovor nije jednostavan i krije se u sloju istorije, vere, siromaštva, ali i duboko ukorenjene potrebe za zaštitnikom u teškim vremenima.

Svetac koga poštuje i Istok i Zapad

Za razliku od mnogih drugih svetaca, Sveti Nikola zauzima posebno mesto i u pravoslavlju i u katoličanstvu. Dok je zapadni svet vremenom stvorio lik Sante Klausa - debeljuškastog deke u crvenom koji donosi poklone - u Srbiji se sačuvao izvorni lik sveca zaštitnika.

Sveti Nikola je živeo u 4. veku i bio je episkop u gradu Mira u Likiji. Njegovo žitije spada među prva hrišćanska dela prevedena sa grčkog jezika, a upravo su kroz priče o njegovom životu mnogi narodi, pa i Srbi, učili osnovne hrišćanske vrline - milosrđe, pravdu, skromnost i brigu za druge.

Kako je Sveti Nikola postao narodni zaštitnik Srba

Kada su Srbi prihvatali hrišćanstvo, potrebni su im bili uzori koji su bliski narodu i razumljivi u svakodnevnom životu. Sveti Nikola se u predanjima pojavljuje kao svetac koji pomaže siromašnima, štiti putnike, mornare, decu i sve one koji su u nevolji.

Vremenom je postao simbol zaštite doma i porodice. U narodu se verovalo da on čuva kuću od nesreće, gladi i bolesti, što je u društvu koje je vekovima živelo na ivici opstanka imalo ogroman značaj.

Zimska slava u zemlji seljaka

Postoji i vrlo prizemno, ali važno objašnjenje. Stara Srbija bila je zemlja seljaka. Veći deo godine provodio se u radu na polju, a zima je bila jedini period kada je bilo vremena za predah, okupljanje i goste.

Sveti Nikola se slavi 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru - upravo u trenutku kada su radovi završeni, a ljudi u kućama. To ga je učinilo idealnim za porodično okupljanje i prenošenje tradicije sa kolena na koleno.

Slava koja se može „ispoštovati“ i u siromaštvu

Etnolozi često ističu još jedan važan razlog. Sveti Nikola pada u vreme Božićnog posta. To znači da je slavska trpeza posna, što je u siromašnim domaćinstvima bilo presudno.

Za ovu slavu nije bilo potrebno bogatstvo. Dovoljno je bilo malo hleba, krompira, pasulja i rakije da se dočekaju gosti i „ispoštuje“ svetac. Ako se nađe i malo ribe - tim bolje. Upravo ta dostupnost učinila je da se slava lako prihvati i zadrži, čak i u najtežim vremenima.

Više od slave - društveni i porodični ritual

Sveti Nikola je s vremenom prerastao u mnogo više od crkvenog praznika. On je postao simbol okupljanja, solidarnosti i otvorenih vrata. Tog dana se ne pita ko je pozvan, a ko nije - svako je dobrodošao.

U društvu koje je često prolazilo kroz ratove, seobe i siromaštvo, ova slava je bila način da se očuva osećaj zajedništva i kontinuiteta.

Zašto je Sveti Nikola i danas najrasprostranjenija slava

Sve ove okolnosti zajedno - vera, istorija, praktičnost, siromaštvo, ali i duboko ukorenjena potreba za zaštitnikom - učinile su da Sveti Nikola zauzme posebno mesto u srpskoj tradiciji.

Njegova slava preživela je vekove, promene sistema, granica i načina života. Danas, i u gradovima i na selu, Sveti Nikola ostaje dan kada se kuće pune ljudima, a običaji se, makar na trenutak, vraćaju svom izvornom značenju.

Kako god da se obeležava - skromno ili bogato - suština ostaje ista. To je dan mira, okupljanja i sećanja na vrednosti koje su nas održale kroz vreme.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.