Bliži nam se najveća porodična slava: Ovo je najtoplija legenda o Svetom Nikoli

Zima je najhladnije godišnje doba, ali odiše toplinom porodičnih običaja i praznika. Decembar je mesec pun euforije, druženja kao i priprema za predstojeća slavlja.

Ne možemo izostaviti jedan od najpoznatijih zimskih datuma, čuveni 19. decembar, kada obeležavamo krsnu slavu Svetog Nikolu. U Srbiji, ovo je jedna od najčešćih slava koju domaćini biraju za svoj dom.

Sveti Nikola nije poznat samo po svojim velikodušnim delima i po tome što je bio zaštitnik moreplovaca, dece i porodice, već i po legendama koje otkrivaju neke od običaja koje možda niste znali.

Nikola je rođen još u četvrtom veku kao jedinac u imućnoj porodici. Nakon smrti oba roditelja, Nikola je sve bogatstvo razdelio siromašnima. Ime Sveti Nikola Mirlikijski dobio je uoči služenja u mestu Miri (Likijskoj). Nikada se nije hvalio svojim dobrim delima i pomaganju onima kojima je bilo najpotrebnije, već je to činio narod i po mnogim pričama su nastali običaji koji se poštuju sve do danas. Postoje razne poznate i manje poznate legende, neke potiču od katolika, neki od pravoslavaca, ali u oba slučaja naglašavaju se dela ovog dobročinitelja.

Deca se sigurno najviše raduju ovom prazniku, zbog raznih poklona koje dobijaju, ali zašto je to običaj?

Veruje se da je Sveti Nikola jedno veče uočio tri devojčice koje su bile jako siromašne i trebalo im se pomoći. Te, da je uoči noći kroz prozor ubacio vreću zlatnika koja je pala u njihove cipelice. Zato, ako primetite okačene ukrasne cipele ili čarape u kojima se stavljaju pokloni, znajte da ova lepa priča stoji iza tih dekoracija.

Iako se deca u momentu najviše obraduju šta se krije u čarapama, ipak je veća radost provesti ovaj dan sa porodicom u ljubavi i slozi.

Zbog posebno zapaženog darivanja poklona deci, nastala je i legenda koja govori o Svetom Nikoli kao preteči, deci omiljenog Deda Mraza. Sve je usmereno ka deci, što daje idealnu priliku da za ovaj praznik svoje mališani roditelji poduče ko je zaslužan za nagrade koje su dobili.

Etnolog Vesna Marjanović nam je uobličila priču o samom liku Svetog Nikole:

- Dugo se već bavim ovim temama i priča o Svetom Nikoli datira od davnog 4. veka, kada je počela da se obeležava njegova smrt, dok smo je mi preuzeli mnogo vekova kasnije. Postoje razne mitologije vezane za ovaj praznik. Svi smo dobijali poklone uoči ovog praznika, ali smo čarape i taj običaj darivanja usvojili od katolika tek nešto kasnije. Darodavac deci je iz vremena kada su se običaji polako hristijalizovali, te i predstavljanje Svetog Nikole kao Deda Mraza zbog poklona koje je delio za vreme praznika - kaže naša sagovornica i dodaje:

- Neki ovu slavu slave mrsno dok se neki pridržavaju tradicionalnog posta, naravno postoje oba slučaja danas, ali koliko primećujem, dosta se više slavi posna slava nego pre, recimo, dve-tri decenije. Post se treba poštovati i treba ga se pridržavati ako je vezan za crkvu.

Među Srbima je česta i pomalo šaljiva rečenica da polovina ljudi u Srbiji slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ide na slavu.

Svima njima želimo srećan dan ovod svetitelja, a deci prazničnu radost kakvu i očekuju.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.