Morala je da bira između VTO i posla: Ni 10 godina kasnije stvari se nisu promenile

Foto: Shutterstock

Biranje između karijere i tretmana plodnosti koji je ovoj ženi bio potreban u nadi da će dobiti dete koje je toliko želela bila je najlakša odluka koju je ikada donela.

Preporučujemo

Mesecima je činila sve što je mogla da sakrije činjenicu da je na VTO tretmanu. Išla bi na rane jutarnje analize krvi, iskradala bi se na preglede za vreme ručka, pokušala je sve kako bi to zadržala ispod radara.

- Za početak, moj tretman plodnosti je bio moj posao. Moj posao, mali finansijski biznis, i moji šefovi nisu morali ništa da znaju o tome. Ne samo da sam privatna osoba, već je poslednje što mi je trebalo bilo da neko kaže da moj um nije u potpunosti na poslu ili da se kolege brinu da ću se rasplakati za svojim stolom - ispovedila se ova žena za "Daily Mail".

Iako nikada nije bila svedok otvorene diskriminacije prema trudnicama, bila je prilično visoko kotirana u kompaniji i znala je da će njeno porodiljsko odsustvo biti teško podnošljivo za menadžerski tim.

- Unutrašnje krvarenje značilo je da sam na kraju provela dve nedelje u bolnici. Takođe sam patila od po život opasnog stanja sindroma hiperstimulacije jajnika (OHSS), kada jajnici oteknu kao odgovor na hormone date tokom lečenja plodnosti i uzrokuju curenje viška tečnosti u ostatak tela; dobila sam pleuritis i druge komplikacije kao rezultat toga, što je značilo da sam imala još četiri nedelje slobodno od posla.

Međutim, sve to odsustvo i dalje nastavljanje borbe za potomstvo dovelo je do toga da joj bude predočen izbor - VTO ili njena karijera.

- Kao i većina žena koje na kraju prolaze kroz VTO, nikada nisam očekivala da će mi trebati medicinska intervencija da bih dobila dete. Udala sam se, kupila kuću i samo pretpostavila da ćemo imati decu. Iako nismo imali razloga da verujemo da će bilo ko od nas imati problem, postalo je očigledno da se ništa ne dešava, pa smo otišli ​​kod lekara i, nakon mnogo toga, krenuli smo putem vantelesne oplodnje.

Želela je svoju karijeru, ali više od toga, želela je dete. I tako, kada je morala da bira, izabrala je VTO, čak iako to nije rekla svojim poslodavcima u to vreme. Umesto toga, rekla im je da ću razmisliti o ulozi u inostranstvu i da će im saopštiti.

Iako je operacija izazvala komplikacije, klinika je uspela da uspešno izvuče i oplodi njene jajne ćelije. Sledeći korak je bio transfer embriona. Zapanjujuće, uspelo je, ostala je trudna.

- Ali ni tada to nije bilo jednostavno. Komplikacije su značile da sam se na kraju prvog tromesečja vratila u bolnicu na operaciju da bih spasila život moje nerođene bebe. To se poklopilo sa rokom od tri meseca koji morate da podnesete sudu za zapošljavanje. Tamo sam ležala u bolnici, ne znajući da li će moja beba preživeti ili ne, i morala sam da odvedem svog poslodavca pred sud za zapošljavanje zbog diskriminacije na osnovu toga što su me efektivno proterali govoreći mi da biram između posla i VTO.

Kada su joj ponudili nagodbu pod uslovom da potpiše ugovor o neotkrivanju podataka, što je značilo da nikada ne može da priča o tome, činilo se kao jedina opcija.

- Bio je to način da dobijem paušalni iznos koji bi nas proveo dok sam shvatila ko sam i šta bih mogla da radim ako ne mogu da nastavim da radim posao koji volim. Jer nisam mogla. U finansijama, kada jednom uradite ovako nešto, nikada se nećete vratiti.

Foto: Profimedia/Alamy/vvaragic / Alamy

I tako prošle godine, kada je videla da političari ozbiljno shvataju kampanju za menopauzu, poslala je e-poruku svojoj poslanici Niki Ejken da joj skrene pažnju na pitanje diskriminacije na radnom mestu prema ženama koje se podvrgavaju VTO i da je podstakne da traži izmenu zakona.

Ako pročitate uputstva Komisije za ravnopravnost i ljudska prava o polnoj diskriminaciji na poslu, to se smatra diskriminatornim samo ako možete da dokažete da oni ne bi tretirali muškarca u sličnoj situaciji na isti način.

Ali ne postoji uporediva situacija za muškarce.

- Žene ne bi trebalo da budu ovako ranjive. Znam da nisam bila jedina na klinici koja je morala da drži svoj tretman u tajnosti. Čuli biste razgovore: "Šta ste danas koristili kao izgovor?". "Ponestaje mi izgovora - postoji samo toliko kontakata za koje mogu da tvrdim da se sastajemo na ručku".

Žene zaslužuju više dostojanstva od ovoga, a to utiče i na muškarce. Često bi se pitala kako bi se njeni stari šefovi osećali da su prema sopstvenoj ženi postupali kao prema njoj i da im je ugrožena šansa da postanu očevi.

Istraživanje organizacije Fertility Matters At Work otkrilo je da je jedna trećina žena koje prolaze kroz VTO tretman razmišljala da napusti posao, a ne da se suoči sa diskriminacijom na radnom mestu.

Zakon nije u skladu sa životima žena. Neplodnost pogađa jedan od šest parova u Velikoj Britaniji i u otprilike polovini tih slučajeva, deo problema leži u muškarcu - ali je i dalje žena ta koja će morati da ide na sve invazivne procedure, i kao rezultat toga da odustane od posla.

U međuvremenu, od kompanija se traži da se dobrovoljno potpišu obećanje o plodnosti na radnom mestu, da preduzmu mere pre nego što se donese bilo koji zakon kako bi njihova radna mesta bila fleksibilnija i podržavala žene koji prolaze kroz tretman neplodnosti.

- Delimično sam napisala mejl kojim je sve ovo počelo za moju ćerku. Shvatila sam da se, skoro deset godina nakon njenog rođenja, ništa nije promenilo, i nisam želela da dođe do te tačke u svom životu i da situacija i dalje bude ista - svi zaslužujemo bolje od toga.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.