Mrzim što sam postala baka, što se to meni baš dešava? Zvuči grozno, izvinite, ali tako je

Za mnoge žene, saznanje da će postati bake donosi radost i ponos. Ali nisu svi spremni da se odmah prepuste toj ulozi. Za Dženi Blajt, dolazak njenog prvog unuka nije bio trenutak sreće – naprotiv, izazvao je osećaj ljutnje, ljubomore i gubitka kontrole nad sopstvenim identitetom.

Prenosimo vam njenu priču, koja je ubrzo postala glavna tema u svetu.

Postaćeš baka!

"'Mama', rekao je moj sin. 'Imamo nešto da ti kažemo.' Napravio je dramatičnu pauzu. 'Imaćemo bebu.'

Njegova prelepa supruga, moja savršena snaja, stajala je pored njega, a osmeh je prikrivao blagi izgled rane trudnoće.

'Tek smo šest nedelja, ali želeli smo da ti budeš prva koja će saznati. Postaćeš baka!'

Srce mi je stalo. Osećala sam se kao da me je udario kamion. Glava mi se vrtela, a samo je nadljudski napor omogućio da se nasmejem i kažem: 'To su divne vesti. Sigurno ste oduševljeni.' Onda sam plakala.

Ali istina je da nisam plakala zbog radosti ili zbog njih – plakala sam zbog sebe. Kako su oni uživali u novom životu, ja sam osećala sopstvenu slobodu kako se smanjuje. Odjednom više nisam bila u potpunoj kontroli nad tim ko sam. Strašna reč – baka – spremala se da promeni moj pogled na sebe i na one oko mene.

Kako se ovo desilo baš meni?

Od rođenja Deizi, pre devet meseci, ljudi koji me prvi put sretnu sada me vide samo kao baku i ništa više. Pretpostavljaju da više ne radim, a druge bake pokušavaju da me uključe u priče o bebama i da poredimo iskustva. I nisam želela ni da pričam o pelenema kada su moja deca bila mala, a kamoli sad!

To me ljuti, uznemirava i besna sam. Kako se ovo desilo baš meni? Odgovor je očigledan: deca odrastaju, pronalaze partnere i imaju decu. Ali zašto ja osećam toliko mržnje prema tome?

Shvatila sam da nije samo stvar godina ili približavanja starosti. Za mene je reč o emancipaciji. Spadam u generaciju žena koje su mogle da biraju život koji žele. Kada sam završila školu, svet se promenio i sve je bilo moguće – karijera, brak, deca ili bez dece. Želela sam sve, i u velikoj meri, to sam i dobila.

Odabrala sam da budem ravnopravni partner u svojim brakovima, imala sam tri sina i karijeru, balansirajući sve to naporno, ali radosno. Kada su moji sinovi napustili porodični dom, osetila sam slobodu i vreme za sebe – i i dalje ga želim. Ne želim da me vežu u prošlost niti da živim posredno. Još uvek se osećam mladom, želim avanturu i da budem aktivna.

Deizi, naravno, nema pojma o ovome. Smeje se kad me vidi, naslanja glavu na moj vrat i smeje se onim čistim, zvonkim dečijim smehom. Emocionalno, osvojila me je svojim slatkim prisustvom i sada smo posebne prijateljice. Ali nova uloga baci senku na moj život – i ta senka neće nestati lako", ističe.

Biti baka u srcu deteta treba da se zasluži

Ova žena otvoreno priznaje da ne voli termin "baka" i da je još uvek u procesu prihvatanja nove realnosti. Njeno iskustvo otvara prostor za razmišljanje o tome koliko društvena očekivanja mogu uticati na žene i kako se osećaju kada im se menjaju uloge, bez ikakve konsultacije ili pripreme. Činjenica jeste da se porodice razlikuju, iako "sve liče jedna na drugu" - sve je stvar dogovora, organizacije i želje. Baka nije tako olako dobijena titula, već ona koja se zaslužuje kao i bilo koja druga. Ako ste prisutni u odrastanju tog deteta, baka ste, ako pak ne želite da učestvujete u većini njegovih važnih trenutaka odrastanja jer ne želite, neće to biti taj odnos gde će vas od srca zvati bakom.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.