Vreme čitanja: oko 3 min.
Može li stres tokom trudnoće da utiče na pojavu postporođajne depresije?
Vreme čitanja: oko 3 min.
U mesecima dok iščekuje potomstvo, žena bi trebalo da bude lišena svake vrste stresa kako bi i efekti eventualne postporođajne depresije bili što blaži
Postporođajna depresija je problem koji se često javlja kod novopečenih majki.
Preporučujemo
Trudnice dugo pate u tišini: U trudnoći i postpartumu sve veći broj netretiranih mentalnih poremećaja
Ona je rodila decu u 50. godini: "Borila sam se sa pobačajima, ali nisam odustala"
Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, postporođajna depresija pogađa svaku osmu ženu. Ipak, pitanje je koliko su ovi podaci realni, jer je mnogo žena koje zbog stigme ne odlaze kod lekara tražeći pomoć za sebe kad se beba rodi.
Kako piše "Psyhology Today", doživljavanje veće količine stresa pre porođaja predviđa i verovatnoću postporođajnog stresa, a žene sa niskim primanjima i žene koje pripadaju manjinskim grupama doživljavaju više stresa.
Dugoročna istraživačka studija u Arizoni ispituje mentalno zdravlje meksičkih američkih majki. Ova studija dovela je do brojnih uvida o mentalnom zdravlju majki, posebno među manjinskim populacijama u Sjedinjenim Američkim Državama. U jednom tekstu dublje je istražena uloga stresa u postporođajnoj depresiji u ovoj populaciji, kao i način na koji podrška prijatelja i porodice može da pomogne majkama da se ne suoče sa postporođajnom depresijom.
Studija koju je vodila Šaina Koburn uporedila je procene žena neposredno pre rođenja njihovog deteta (u proseku, oko 35. nedelje trudnoće), a zatim ponovo šest nedelja posle porođaja.
Najveći stres budućim majkama pričinjavali su:
- kupovina, priprema obroka i čišćenje kuće
- porodični interpersonalni stres zbog kritika i negativnosti koje dolaze od članova porodice
- interpersonalni stres partnera ili nezadovoljstvo supružnikom
Takođe, buduće majke su navodile i stresore specifične za kulturu, pa je merena zabrinutost koja je posebno istaknuta među Hispanoamerikankama, i to zbog nedovoljnog poznavanja engleskog jezika za rešavanje svakodnevnih situacija i zabrinutost zbog imigracije članova porodice.
Izmeren je i potencijalni faktor zaštite - socijalna podrška. Mera socijalne podrške uključivala je pitanja o tome da li postoje osobe od kojih buduće majke mogu da zatraže savet i pomoć. Prethodno istraživanje je pokazalo da za osobe sa dobrom socijalnom podrškom stres obično nema toliko negativnih efekata.
Rezultati ove procene su pokazali da je svaki od oblika stresa povezan sa simptomima postporođajne depresije.
Kao što se i očekivalo, majke koje su bile pod većim stresom pre porođaja osećale su se depresivnije kad su donele bebe na svet. Svakodnevne nevolje i stres koji je izazivao njihov partner imali su posebno jake veze sa simptomima depresije.
Studija je takođe ispitala i da li su ovi izvori stresa u osnovi isti ili da li je svaki od njih na jedinstven način doprineo postporođajnoj depresiji. Rezultati sugerišu da su tri od četiri oblika stresa imala jedinstven efekat: svakodnevne nevolje, stres koji izaziva partner i porodični stres. Svaki od njih je na svoj način doprineo simptomima postporođajne depresije kod majke.
Ukoliko ste želeli da predvidite koliko će biti ozbiljna postporođajna depresija kod majke, stresori specifični za kulturu nisu davali nikakve nove informacije.
Takođe je postojalo nekoliko faktora koji su predviđali koliko će simptomi postporođajne depresije biti intenzivni. Izraženiji simptomi zabeleženi su kod:
- žena u siromašnijim domaćinstvima
- starijih majki
- manje obrazovanih majki
Ovi rezultati potvrđuju i ponavljaju prethodne rezultate sličnih istraživanja.
Poslednje pitanje koje je studija obradila bilo je kako socijalna podrška može da pomogne u ublažavanju uticaja stresa. Statistički testovi su otkrili da socijalna podrška može da ublaži samo porodični stres, a ne bilo koju drugu vrstu stresa.
Među ženama sa visokom socijalnom podrškom, više porodičnog stresa nije dovelo do gorih simptoma postporođajne depresije. Među ženama sa niskom socijalnom podrškom, više porodičnog stresa dovelo je do gorih simptoma postporođajne depresije.
Ovi rezultati sugerišu da način na koji razmišljamo o stresu i socijalnoj podršci nije dovoljno nijansiran.
Čini se da prijatelji na koje buduće majke mogu da se oslone ujedno mogu i da potru poruke koje one dobijaju od negativno nastrojene porodice. Prijatelji mogu da se uključe u život porodilje i ispune neke od uloga podrške koju bi inače imali članovi porodice.
S druge strane, prijatelji koji pružaju podršku novopečenoj mami ne mogu da eliminišu stres uslovljen svakodnevnim problemima ili lošom emotivnom situacijom porodilje i njenog partnera.
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Povezane vesti
Šta je ruptura materice od koje je preminula porodilja u Vranju?
8 položaja kako možete da držite bebu: Budite nežni u davanju potpore malom stvorenju
5 saveta kako da sprečite dehidriranost u trudnoći: Trikovi su prosti i lako ih možete uvesti u svoju rutinu
Postoji li trudnoća bez stresa i porođaj bez bola: Žene koje su prošle pripremu ne plaše se
Video: Milena je mama prevremeno rođenih bliznakinja: Od prvog dana hrani ih svojim mlekom
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Najnovije iz rubrike Trudnoća i beba
Mars u utorak ulazi u Ovna: Vreme je za nove početke, ali je konačno i period za ispunjenje želja
Uma Turman na Time 100 crvenom tepihu: Najradije bira haljine koje joj se slažu uz oči
Dečko sijamske bliznakinje Karmen objasnio zašto je toliko voli: Oduševljen je njenim humorom i izgledom
