Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Ona.rs.
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan
Pošaljite komentar

<% message.text %>

Komentari

1
Pošalji komentar

  • Слађана Точиловац Шаљић

    16. januar 2024 | 00:35

    Никада цивилизација не сме да дође до такве тачке дехуманизације. Зато и волим празнике јер људи шире радост, топлину, породично, колективно. Обраћају пажњу једни на друге. Обраћају пажњу на природу, обичаје, упућују жеље или молитве. Човечанство не може само да развија дух, мора да негује душу. И не сме да нормализује стање рата, сиромаштва и дубоких неједнакости. Мора да управља технологијама, да их контролише и не дозволи да оне заузму место човека. Технологије су корисне једино ако служе човеку. Никако обрнуто. Важно је да смо научили и неке добре ствари из протекле пандемије. Солидарности и можда малој али важној победи над једним феноменом који је био велика претња пре те пошасти. Победи над отуђеношћу. Отуђеност је била као нека врста болести. Али је у великој мери нестала. Јер су се људи због затварања и социјалне дистанце зажелели једни других. И загрљаја и топлине. Важно је да то тако и остане.

    Odgovorite

    Podelite komentar

Svi komentari