Jedna od 8 žena je prijavilla maltretiranje tokom porođaja: "Kao da im nije stalo do mog pristanka"

Trudnoća donosi lepe trenutke, iščekivanje da vidite na koga će vam beba ličiti, ali ponekad neočekivano može biti i traumatično iskustvo. Sve više možemo čuti loše iskustva koja se dešavaju među trudnicama i porodiljama.

Džai Mičel iz Njujorka je, vođena sestrinim lošim iskustvom na porođaju, rešila da se porodi kod kuće. Svemu ovome je bilo dodato i to što je ona crne rase.

- Moja sestra je imala jako loše bolničko iskustvo. Poznavajući statistiku i stvari koje se dešavaju prilikom porođaja, posebno žene koje su tamne puti, jednostavno daje osećaj nesigurnosti. Mislila sam da ću biti sigurnija da se porodim kod kuće - rekla je Džai, prenosi "Yahoo".

Međutim, tokom porođaja kod kuće stvari su krenule naopako da se dešavaju, pa je morala da ode u bolnicu.

- Tako sam se osećala bukvalno na stubu srama jer sam odlučila da se porodim kod kuće. Doktorima i sestrama je trebalo nekoliko sati da me prime, a ja sam vrištala i preklinjala da mi pomognu - u očaju priča Džai.

Međutim, na porođaju je sve prošlo naopako i našla se u nekoj vrsti nevolje. Zahtevali su da njena pratilja, odnosno dula, izađe iz porođajne sale kako Džai ne bi imala podršku. Toliko je intenzivno postalo da se pojavilo i obezbeđenje koje je maltene na silu izvuklo ženu iz sale. Uz sve to Džai je uveliko imala kontrakcije. Dula je izašla iz sale samo da ona ne bude u još većoj nevolji.

Na kraju su morale da budu na video pozivu, ali su i to probali da joj oduzmu, međutim na kraju se izborila za to. Taj video poziv joj je mnogo značio kao podrška. Rodila je zdravu i lepu devojčicu i sve se završilo dobro, mada je bilo poteškoća prilikom porođaja.

Iman Enis iz Kolorada je takođe želela da se porodi kod kuće. Ona nije dočekala svoj termin jer joj je pukao vodenjak u 18. nedelji, pa je hitno otišla u bolnicu. Dok su joj vadili briseve i radili analize, doktor i sestra su nonšalantno pričali o predstojećem vikendu i o tome gde će putovati.

- Mislim da nije bilo primereno u tom trenutku pričati o neobaveznim stvarima. Ja trenutno gubim bebu, a oni pričaju kako će da se provedu za vikend. Slučaji poput mog, a ja sam tamnoputa, njima su za igranje i bukvalno za eksperimentisanje - rekla je Iman.

Nažalost, ona je izgubila bebu i moraja je da prođe kroz porođaj. Interesantno je da su je šest meseci posle toga zvali iz iste bolnice kako bi je podsetili da treba da dovede bebu na pregled.

- Svašta sam rekla onom preko telefona. Nije mi jasno zašto nije zavedeno da bebe nema, nema dokumenta o mojoj izgubljenoj bebi. Taj dečko s druge strane telefona je imao sreću što nisam pored njega. Kao da im nije uopšte stalo do nas porodilja - besno je rekla Iman.

Kao da im nije stalo do mog pristanka

Afia Ovusu (31) je poreklom iz Gane, ali se udala za Amerikanca i obe ćerke je dobila u Džordžiji. Dok je rođenje njenog drugog deteta proteklo glatko, porođaj prve ćerke je i dalje uznemirava.

Nakon što joj je rečeno da je njen termin porođaja došao i otišao, otišla je u bolnicu na zakazanu indukciju, proceduru na koju je osećala pritisak da pristane iako to nikada nije želela. Nekoliko sati kasnije rečeno joj je da će joj trebati carski rez.

- Rekla sam im da bih želeo da sačekam malo. Odakle ja dolazim, moje sestre imaju decu i nikada nismo čuli za nešto poput izazivanja ili porođaja. Nisam znala ništa o indukciji ili kako ona funkcioniše, a nisu mi to objasnili - kaže.

Na kraju, otkucaji srca bebe su počeli da opadaju, a Ovusu je dovedena u operacionu salu na carski rez, tokom kojeg je počela da se bori da diše. Nije sigurna šta se dogodilo nakon tog trenutka, ali na sreću njena beba je rođena bezbedna. Kaže da je kasnije saznala da je doktor pogrešio u vezi sa terminom porođaja i da je mogla bezbedno da nosi bebu duže. Kada se ozbiljno razbolela godinu dana nakon porođaja, za svoju bolest je okrivila svoje traumatično iskustvo porođaja.

- Kao da im nije stalo do mog pristanka“, kaže ona, prisećajući se tog dana:

- Doktor je nastavila da gura carski rez, ja sam odbijala, a ona se naljutila.

O iskustvu, Ovusu kaže da je bila potpuno iznenađena.

- Imala sam više očekivanja - kaže ona i dodaje: - U Africi su nas naterali da verujemo da je ovde [u SAD] sve najbolje.

"Moj muž ima toliko trauma"

Tema nepoštovanja je u središtu priča mnogih žena o maltretiranju. Klo Alvarado, majka i dula iz Njujorka, osećala se nepoštovanjem još od svojih prenatalnih poseta. Alvarado, koja sebe opisuje kao gojaznu, kaže da kada je otišla na test na gestacijski dijabetes, lekar ju je pogledao i odlučio da su i gestacijski dijabetes i preeklampsija neizbežni.

- Ne daj Bože da osoba sa viškom kilograma bude zdrava - sarkastično kaže Alvarado, napominjući da je doktorka pogrešila u oba slučaja - nije imala ni preeklampsiju ni gestacijski dijabetes.

Kao i Ovusu, Alvarado je takođe osećala pritisak da uradi carski rez. Stigavši u bolnicu nakon porođaja, „tri doktora su ušla u sobu da mi kažu da treba da uradim carski rez pre nego što su mi uopšte dozvolili da se porodim“, seća se ona. Odatle je iskustvo pomalo zamagljeno.

- Odlučili su da me navedu. Ne znam, mislim da sam bio samo ošamućen i zbunjen u tom trenutku. Ne znam da li je bilo informisanog pristanka ili ga nije bilo, zaista se ne sećam - kaže.

Na kraju je urađen carski rez, a prve reči kojih se seća da je izgovorila o njenom sinu je jedna od porođajskih sestara koja je primetila: „Vidi, to je Saskuatch“.

Alvarado se seća dana samo u komadićima; njen muž se seća tog dana kao užasnog.

- Moj muž ima toliko trauma. Da, ovo je moj porođaj, moja beba, moje telo, ali to je i njegov put da postane otac. Nemoć i nepoštovanje i strah koji su mu ulivali nikada nisu nestali - kaže.

Zašto se o maltretiranju tokom trudnoće i porođaja slabo govori?

Jednom studijom iz 2020. godine je utvrđeno da jedna od osam mama prijavljuje loše porođajno iskustvo. To znači da su medicinski radnici na njih vikali ili grdili tokom porođaja. Naime, od 4458 ljudi koji su bili uključeni u studiju, njih 13 odsto je izjavilo da su bili maltretirani tokom porođaja.

U najpodređeniju grupu spadaju žene iz Jugoistočne Azije, sa Bliskog istoka i Severne Afrike, a nažalost na vrhu liste su žene tamne boje kože.

Na šta se najviše žale?

• Ne dobijaju nikakav odgovor na zahteve za pomoć
• Medicinski radnici viču ili grde trudnice
• Fizička privatnost nije zaštićena
• Preti im se uskraćivanjem lečenja ili ih prisiljavaju na prihvatanje neželjenog lečenja

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.