Ivana Veličkov, babica, dva puta se porodila kod kuće: Evo šta je bio njen glavni razlog za to

Ivana Veličkov je po zanimanju babica, majka tri ćerke. Ona je jedna od žena koja se u savremenom dobu odlučila da se porodi kod kuće. Nakon prvog porođaja u porodilištu, naredna dva puta rodila je u kućnim uslovima. U međuvremenu je postala dula, žena koja emotivno i fizički podržava žene tokom porođaja.

Ova harizmatična i hrabra majka podelila je sa nama svoje iskustvo kućnog porođaja, kako je donela ovakvu odluku i zbog čega. Takođe, objasnila nam je koje su razlike bile, u njenom slučaju, između porođaja kod kuće i u porodilištu kao i kako danas lekari gledaju na to da jedna trudnica želi da se porodi u svom stanu.

Iskustvo koje je promenilo sve

Na pitanje kako jedna žena u savremenom dobu odluči da se porodi kod kuće Ivana nam prepričava svoje iskustvo.

- Reč je o jednom specifičnom iskustvu - sa 22 godine sam se sasvim slučajno zatekla na jednom planiranom porođaju, koji je bio neasistirani porođaj u šumi. To me je nateralo da počnem da razmišljam na tu temu - zašto je ta žena to poželela, šta je nju iniciralo, da bih sada došla do toga da sam jako duboko ušla u tu temu, da sam postala babica. Ono što je mene iniciralo je to njeno iskustvo, a potom i moje bolničko iskustvo koje je bilo jedno normalno bolničko iskustvo, za današnje pojmove normalnog; ali kasnije kada sam malo dublje ušla u materiju shvatila sam da na primer Svetska zdravstvena organizacija ne preporučuje ležeći položaj u porođaju.

- Svi znamo da se prilikom porođaja otvara grlić, ali otvara se i karlica, po dva centimetra sa obe strane. Sakrum izlazi u prostor i samim tim dobijamo više prostora u karlici za bebu. Stoga je porođaj kod žena koje rode u čučećem, klečećem položaju ili četvoronoške daleko lakši i jednostavniji, kao i bezbolniji, kako za mamu tako i za bebu. Ide brže jer se odvija u fiziološkom položaju.

Naša sagovornica navodi i da Svetska zdravstvena organizacija ne preporučuje rutinsko davanje indukcije, što se rutinski daje u porodilištima i puno je bolnije i stresnije i za ženu i za bebu.

- Stoga je moj izbor bio drugi put kućni porođaj. Prvi put kada sam se porađala, porođaj je išao fiziološkim tokom, a meni su ipak radili i ležeći položaj i indukciju, kao i epiziotomiju, rutinsko sečenje vagine, što Svetska zdravstvena organizacija takođe ne preporučuje da se radi rutinski već samo ako postoji potreba za time. Ipak, meni su sve nabrojane stvari rutinski uradili kao jedna normalna procedura u porodilištu - priča Ivana.

Beba rođena kod kuće

Naša sagovornica dodaje da je nakon tog iskustva, koje ne može da nazove traumatičnim, imala loš osećaj, neko ružno sećanje na svoj porođaj i onda se setila one žene koja se porodila u šumi i shvatila je da je i ostala u drugom stanju da bi prošla kroz takvo jedno lepo iskustvo kao ona, ali ipak nije. Čitav taj sled događaja otvorio je njen svet i onda je, kaže, odlučila da se porodi kod kuće sa svojom drugom ćerkicom. Beba je rođena kod kuće i nju je, kaže, nekako najlakše i najbrže rodila, bez pucanja, u čučećem položaju.

- To je porođaj kakav bi stvarno poželela da je moguć u porodilištima i kakav bih poželela svakoj ženi, da svoj porođaj doživi kao jedno lepo iskustvo, da ima lepo sećanje na svoj porođaj. Sada se trudim da podignem svest kod žena i zahvalna sam što ste me pozvali jer mi je to veliko zadovoljstvo, da se priča o tome, da žene steknu svest o tome šta mogu za sebe da urade, a ne da prebacujemo odgovornost na lekare - priča.

Ivana Veličkov ističe interesantan podatak da, recimo, u Vojvodini češće srećemo velike bebe, bebe koje su sa kilažom iznad proseka recimo od četiri kilograma do četiri kilograma i 100 grama.

- To budu teži i sporiji porođaji, logično je, veća beba, teže je izgurati. Shvatila sam da je to zbog načina ishrane jer je u Vojvodini takva kultura, jede se više testa, prženog, pa to utiče i na kilažu bebe, na sam porođaj, na dužinu porođaja. Upravo kroz svoje edukacije težim da doprinesem ženskom blagostanju, da im ukažem da treba da smanje unos ugljenih hidrata koji su, znamo neophodni, ali ukoliko se jedu previše, mogu da dovedu do veće težine bebe. Poenta moje edukacije je da žene saznaju kako mogu da pomognu sebi - priča naša sagovornica.

Sve prednosti porođaja kod kuće

Na pitanje da li je osećaj opuštenosti koji imamo kod kuće najveća prednost kućnog porođaja, Ivana nam otkriva šta je za nju bila najvažnija prednost.

- Možda neko to tako zaista doživljava i nekom možda jeste to najveća prednost, ali ono što je za mene najveća prednost bila je, kada sam ušla dublje u materiju, jeste da sva krv iz placente koja pripada bebi, pređe u bebu, da se desi ta prirodna autotransfuzija. Ti minuti u kojima krv iz placente kroz pupčanik teče u bebu su neprocenjivi. U porodilištu se preseče odmah pupčana vrpca, zavisi od akušerske prakse, neki lekari i neke babice će sačekati pet minuta da se obavi autotransfuzija, a moj najveći cilje je bio da moje dete dobije sve matične ćelije, sva krvna zrnca, količinu krvi koja joj je neophodna. Deca tada dišu i kroz nos i kroz pupčanik, što je jako važno za razvoj mozga u tim prvim minutima. Moje dve ćerke koje su rođene kod kuće se zaiste ne razboljevaju tako često. Dakle, moj razlog je bio medicinski, ali razumem žene kojima je to emotivno važno - objašnjava Ivana Veličkov.

Naša sagovornica je edukaciju za dule završila 2016. godine. To je edukacija koja traje tri dana i koja, kako ona kaže, oplemenjuje. Ivana je pored toga završila u Austriji i Nemačkoj brojne edukacije po pitanju porođajne prakse. Prošla je edukaciju za "spining babys" tehniku, zatim edukaciju "Babice današnjice", rebozo tehniku... Iz čitavog njenog spektra školovanja su i brojne prakse, nakon čega je i došlo do toga da napravi svoje autorkse edukacije.

Ivana drži edukativni centar "Ivana Veličkov" i autorka je knjige "Muškarac na porođaju". Takođe, ona je autorka dveju edukacija - "Psihofizička priprema trudnica" i "Personalni porođajni asistent" koje su sertifikovane u Zdravstvenom savetu Srbije.

- Dula treba da bude informativna podrška trudnici, treba da zna osnovne stvari o trudnoći i porođaju i babinama i emotivna podrška. Ona kroz sve ove događaje podržava ženu u njenim željama - objašnjava babica Ivana.

Eventualni nedostaci kućnog porođaja

Dalje, naša sagovornica objašnjava koji su eventualni nedostaci kućnog porođaja i šta ako nešto krene po zlu.

- Ono šta može da pođe po zlu je ono što može da pođe po zlu i u porodilištu s tim da akcenat ovde treba da bude na tome šta mi možemo da uradimo da bismo prevenirali krvarenje, zaglavljivanje bebe i ostale stvari koje nas plaše. Tu imamo dve odgovornosti, jedna je majčinska a druga je odgovornost babice. Babica mora da bude stručno osposobljena za sve vrste distocije, vrste zaglavljivanja bebe, s druge strane majka mora da bude odgovorna u prevenciji tih stvari.

Naša sagovornica naglašava da postoji niz vežbi koje preveniraju zaglavljivanje bebe i centriraju je u karlici, a to se čini i uticanjem na težinu bebe ishranom, o čemu smo već pričali.

- Ono što znam kao praksu u inostranstvu je da je jedan od uslova za kućni porođaj blizina porodilišta kako bi se moglo reagovati na vreme. Takođe, radi se prevencija krvarenja jer žene koje imaju jako nizak hemoglobin više će krvariti na porođaju, a neophodno je da hemoglobin, trombociti, vitamin C, vitamin Ka i kalciju budu u granicama normale jer oni zaustavljaju krvarenje. Na ženi je odgovornost da to prevenira putem ishrane ili suplemenata - podseća ona.

Uloga oca na porođaju

Ivana posebno ističe koliko joj je prisustvo supruga na porođaju značilo i opisuje ulogu oca na porođaju kao vrlo značajnu.

Prilikom trećeg porođaja, na kojem joj je asistriala njena drugarica koja je dula, Ivanin suprug je prošao pored nje i pomazio je duž leđa, od vrata ka karlici, a kako ona kaže, seća se momenta da joj je tada naišla tako jedna jaka kontarkcija da je bila sigurna da joj se cerviks tada otvorio za dva centimetra.

- Meni je tada više značila uloga mog muža, govorim o trećem porođaju, kada sam isto rodila devojčicu. Uloga muškarca je za mene jako, jako važna, to je nezamenljivo jer je upravo iz tog odnosa beba i nastala, upravo je njegov dodir i miris ono što ženi treba, ono što joj prija i što je opušta. Mislim da bi žene i muškarci trebalo da se izbore za prisustvo muža na porođaju jer, otkako se dogodila pandemija, zabranjeno je prisustvo muškarca na porođaju, ali sada bi bilo važno da se apeluje da se muškarac vrati u svoju primarnu ulogu - smatra naša sagovornica.

- Na pitanje kako reaguju doktori kada čuju da je trudnica odlučila da se porodi kod kuće, Ivana kaže da je kod nekih lekara to negativna reakacija, a kod nekih je pozitivna jer su akušerkse prakse dosta različite.

- Na primer,  neki lekari su jako tolerantni, kada pukne vodenjak, neće odmah da reaguju i daju indukciju, neki lekari čekaju narednih 48 sati, postoje tako različite prakse širom sveta, ne samo u Srbiji. Svaka zemlja ima specifičan oblik prakse bez obzira na to koje su preporuke Svetske zdravstvene organizacije. Stoga je vrlo individualno kako će neki lekar da reaguje. Ja sam jako pozitivno iznenađena zbog škole u Ćupriji za babice gde imamo punu podršku profesorke akušerstva i cele te strukture u školi. Ja sam oduševljena koliko sam naišla na pozitivne rakcije i na podršku - kaže ona.

Ivana na kraju poručuje da svaka žena treba da shvati da je kućni porođaj jedan ozbiljan čin, da treba da pristupi odgovorno i da bude edukovana o tudnoći, o prevenciji rizika i da to praktikuje; treba da bude informisana i da zna šta radi u svakom trenutku. Najpre, kako kaže, edukacija, pa onda sprovođenje prevencije rizika.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.