Nađa iz Kruševca je otišla na ultrazvuk i doktor joj je saopštio šok vesti: Rekla je samo "To je nemoguće"

 
  • 7

U svetu gde se sve češće čuje o vantelesnoj oplodnji i medicinski potpomognutim trudnoćama, priča Nađe Maksimović Nikolić (26) iz Kruševca postala je pravo čudo. Nađa je nedavno postala majka trojki - Relje, Vile i Gale, koji uskoro pune šest meseci. Ovaj nesvakidašnji trenutak, prirodno začete i iznesene višeplodne trudnoće, prava je retkost, gotovo nepojmljiva. Kao majka trojki, Nađa doživljava roditeljstvo na poseban način, sa svim radostima i teškoćama koje donosi svakodnevni život sa troje dece. Njena priča nije samo o izazovima i naporima, već i o beskrajnoj ljubavi koja je u stanju da raste i širi se čak i kada se čini da su svi resursi iscrpljeni. Nađa gradi novi svet za svoju posebnu porodicu, u svakom danu, između smeha i umora. Svaki trenutak, svaki izazov, svaka suza i osmeh - sve je to deo čudesnog putovanja koje je promenilo njen život, ali i nadu u čuda koja se ponekad dešavaju, baš kada se najmanje očekuju.

Njena priča o prirodnom začeću trojki postaje više od medicinske retkosti - ona je priča o neverovatnoj snazi žene, o ljubavi koja ne poznaje granice, i o veri u život koji uprkos svemu, uvek nađe način da donese sreću. Nađa je ekipu portala Ona.rs sprovela detaljno kroz svoje najintimnije trenutke, one koji je definišu kao majku, kao ženu koja je, u najlepšem smislu, postala i ono što život zahteva - borac.

Nađa Maksimović Foto: Privatna arhiva

"Nemoguće!" - prvi trenutak saznanja

- Saznala sam da sam trudna prošle godine u decembru, tačnije 27. decembra. Prvi ultrazvuk je bio 3. januara, međutim tada nisu videli da su to trojke u pitanju, samo su potvrdili trudnoću. I tada mi je doktorka rekla da dođem ipak ponovo za pet do sedam dana, zato što je jako rana trudnoća, pa čisto da vidimo da li se zadržalo ili šta već. I 9. januara je na pregledu ustanovila da su trojke u pitanju. Baš na praznik. I to je bio veliki šok za sve nas. U tom trenutku sam na toj kontroli 9. januara konkretno bila sa mamom. Mama je pošla sa mnom da me sačeka. Tako da je ona čula da su trojke u pitanju i odmah sam sa njom razgovarala o tome i naravno sa doktorkom, a odmah nakon toga smo pošle da kažemo mom suprugu - počela je Nađa svoju priču o začeću.

- Prvo sam rekla: 'To je nemoguće!". Prirodne trojke su prava retkost. Pitala sam doktorku kako je to moguće i da li je sigurna. Sećam se da je rekla: "Moguće je, Nađa, i biće sve u redu". Iako mi je njena smirenost davala neku sigurnost, u meni su se i dalje mešali strah i neverica. Nisam znala ništa o višeplodnim trudnoćama.

Doktorka Snežana Zlatković Bošković je objasnila da je potrebno dodatno praćenje zbog rane trudnoće. Nađa je tih dana bila preplavljena svim mogućim emocijama. Prvih sedam dana nakon saznanja, do sledeće kontrole, Nađa je živela u neizvesnosti.

- Zato je zakazan sledeći pregled u roku od nedelju dana, kako bi se ustanovilo da li su zaista trojke ostale ili nisu. I nekako sam tih nedelju dana živela sa tim, "ma nema šanse to da bude tako, moj organizam to neće moći da iznese i to je to, ali kao kako bude, biće". I onda je posle sedam dana došla ta sledeća kontrola na koju smo otišli i suprug i mama i ja i videli smo, tačnije doktorka je videla i potvrdila da su trojke, tada smo čuli otkucaje srca sve tri bebe i to je bilo to. E, tada sam već bila upoznata sa tim od strane doktorke šta može šta nosi takva trudnoća i šta mogu da očekujem. I naravno, doktorka me je odmah uputila na profesora doktora Dejana Filimonovića iz Narodnog fronta.

Doktorka je objasnila da se u ranoj fazi trudnoće može desiti prirodna redukcija embriona, međutim, to, na svu sreću, nije bio slučaj i Nađa je polako počela da se priprema za susret sa stručnjakom za višeplodne trudnoće, čoveku i specijalisti kome je zahvalna na svemu što je činio za nju tih sedam meseci trudnoće.

Od samog početka, trudnoća je bila proglašena visokorizičnom, što je značilo da je Nađi bila neophodna snaga, hrabrost i podrška da podnese sve izazove

- Od prvog trenutka kada sam ga upoznala, znala sam da sam u pravim rukama. Samo njegov glas na hodniku ulivao mi je sigurnost - priseća se.

Putovanja od Kruševca do Beograda na kontrole, svakih nekoliko nedelja, postala su naporna kako je trudnoća odmicala.

- Sećam se poslednjeg putovanja. Stomak mi je bio ogroman, jedva sam hodala.

U 28. nedelji trudnoće lekari su odlučili da je najbolje da ostane hospitalizovana u Beogradu.

- Međutim, već u 28. nedelji su oni mene ostavili tamo da ležim, tako da je to već lakše bilo. Kad sam tamo, znam da sam na sigurnom, da oni to prate sve kako treba, tako da to mi nije teško palo, ali sve pre toga da. Sad iz ovog ugla mogu da kažem da se nisam pripremila kako treba i mogu da kažem da je prosto nemoguće pripremiti se na tako nešto jer jednostavno dok bebe ne dođu u kuću vi ne znate šta vas čeka. Svi saveti od ljudi koji imaju jednu bebu apsolutno ništa mi nisu značili. Ali to su bile priče u trenutku kad sam ja trudna i ne znam kada ću da se porodim i da li će to biti u 31. nedelji. Doktorka Snežana mi je na početku, na toj prvoj kontroli, rekla da se trojke rađaju pre vremena u smislu od 31. nedelje do 36. nedelje uglavnom. Tako da očekivano je bilo da će bebe da se rode pre vremena. Samo što sam se ja, iskreno kažem, potajno nadala da ću možda malo više da izdržim nego što sam izdržala, ali prosto takve su bile okolnosti da nije moglo... Ja sam kod kuće spremala pitanja koje bih postavila, ali generalno doktori su znali šta bih ja to moogla da pitam, pa bi sami krenuli da mi pričaju i da mi objašnjavaju. I, veruj mi, svaki lekar je govorio: "Nemoj ništa da brineš, sve će biti u redu, čak i da se rađaju prevremeno, sad je tehnologija toliko napredovala, medicina, da prosto neće biti nikakvih problema i tako dalje. Svi su imali ohrabrujući stav, što je jako dobro - prepričala nam je Nađa svoja najintimnija osećanja.

Nađa Maksimović Nikolić, Majka trojki Kruševac Foto: Nikola Tomić

Izazovi na koje niko nije mogao da je pripremi

Nađa je kroz svoju trudnoću s trojkama prošla kroz emotivnu oluju kakvu nijedna žena ne bi želela da doživi. Iako je bila okružena ljubavlju svog muža i porodice, trenuci kada bi ostala sama, kada bi svi otišli, a ona ostala sama u tišini doma, bili su ispunjeni neizmernim strahom. U tih tihim danima, dok je muž bio na poslu, Nađa je bila preplavljena brigama, pitanjima na koje niko nije mogao da joj odgovori. Nije mogla da kontroliše um koji je bio prepun strahova od nepoznatog, jer je svakog dana čitala o mogućim komplikacijama, o strahovima i opasnostima koje mogu nastati. Suze koje su dolazile noću nisu bile samo rezultat stresa, već i stalnog pitanja: "Da li će sve biti u redu?". Iako je bila uplašena, najlepši trenuci tih dana bili su oni kada bi na ultrazvuku ugledala svoje bebe, čula njihovo srce. Osećaj kada je osetila njihove prve pokrete, svaki njihov udarac u stomaku, bio je podsećaj na to koliko su male duše unutar nje bile snažne. Iako su bili tako mali, svaka beba je nosila neverovatnu snagu - snagu života koji im je podarila.

Trudnoća je bila visokorizična, a Nađa je svakog dana bila svesna da mora da bude oprezna, da bi sve bilo u redu. Verovala je da će možda izdržati još neko vreme, možda do 32. nedelje. Njena nada nije umirala. Ali sudbina je imala druge planove. Jedne noći, dok su se dve bebe "igrale" u njenom stomaku, nastale su komplikacije. Počela je da oseća bol, nagao i oštar, i taj trenutak je bio znak da porođaj počinje. Hitni carski rez bio je jedina opcija. Iako je strah bio prisutan, Nađa je verovala lekarima, posebno doktoru Filimonoviću, koji je bio njen oslonac. Nije se bojala same operacije, ali srce joj je bilo ispunjeno jednim velikim pitanjem: "Da li će moje bebe kada dođu na svet biti dobro?".

Kada je došao trenutak porođaja, Nađa je bila pod ogromnim stresom, ali je duboko verovala da su bebe spremne. Carski rez je bio brz, ali za Nađu je to bila samo uvertira u trenutke koji će, do prvog zagrljaja, trajati kao večnost. Bebe su odmah bile prebačene u inkubatore, povezane na aparate, borile se za svaki uzdah. Nađa nije mogla odmah da ih vidi, ali njena želja da ih zagrli, da ih oslobodi tog stresa, bila je snažnija od svega. Sutradan, kada je bila dovoljno oporavljena, napokon je otišla do njih. I kada je ugledala svoje male borce, preko stakla, crvene, povezane na aparate, njeno srce je bilo ispunjeno teskobom, tugom, ali i ogromnom ljubavlju. Suze su joj tekle, jer je to bio trenutak kada je shvatila da su one tu, da su preživele, ali da je njihova borba tek počela.

Tada je, između suza, Nađa osetila neverovatnu snagu, snagu ljubavi koju samo majka može da oseti - snagu koja je omogućila da se bori za njih, da nikada nadalje ne odustane. Bez obzira na to koliko su bebe bile malene, bile su njene, i ona je bila spremna da učini sve za njih. Ta ljubav, ta snaga koja je sada bila deo nje, bila je jača od svega. Taj trenutak, kada su se njihove oči prvi put srele, bio je više od samog susreta. To je bio trenutak kada je Nađa shvatila da je njeno srce sada zauvek vezano za ove tri male duše, i da je ona njihova borac. Majčinska ljubav je, u tom trenutku, postala nepobediva.

- Oni su rođeni 2. jula, 3. jula sam ih videla i tog dana su Gala i Relja prebačeni na Institut za neonatologiju, dok je Vila bila prebačena sutradan. Gala i Relja su 3. jula prebačeni na Institut za neonatologiju. tako da sam njih videla samo jednom, a Vila je ostala još jednu noć u Narodnom frontu i sutradan su i nju prebacili tamo, ali sam uspela da je vidim još par puta jer sam tada u tom trenutku već bila pokretna, pa sam imala tu mogućnost da šetam i da odem do nje i to bilo na istom spratu. Tako da u tom trenutku sam ih videla, eto njih jednom, a nju nekoliko puta, tri-četiri puta, I to je to, sledeće naše viđanje je bilo tek u subotu, šest dana nakon porođaja, kada sam otpuštena iz bolnice i odmah smo suprug i ja otišli na Institut za neonatologiju da se upoznam sa lekarima, da vidimo šta i kako to funkcioniše, pošto apsolutno ništa nisam znala. Ja sam čitala na njihovom sajtu, ali u tom trenutku opet mnogo mi je lakše bilo da razgovaram sa lekarima uživo, da me pripreme na te neke stvari šta možemo da očekujemo, nego da čitam po internetu. Suprug je odmah video decu, čim sam se porodila, on i moja mama. Mene su vodili u salu na operaciju, odnosno na carski rez. Oni su u tom trenutku, svi, tata, mama i suprug su stigli u Narodni front i odmah čim su se bebe rodile, možda u roku od sat vremena, oni su uspeli da ih vide, na blic na par minuta i tako sam ja ustvari dobila njihove slike, da vidim kako meni deca izgledaju i pre nego što ih vidim užvo. Ali, opet, nisam mogla, vidim da su mali, ali... Nisam doživljavala koliko. Na porođaju su imali - Gala, imala je 1160 grama, Vila 1370 grama i Relja 1530 grama. Gala je tada bila dugačka 37 cm, Vila 39 cm i Relja 40 cm.

Koraci u neizvesnost, snaga i svetlost ljubavi

Kada su deca došla na svet, sve se promenilo. Život je dobio novo poglavlje, a Nađa je stajala na početku, snažna i spremna da se bori za svoju decu, bez obzira na sve. Biti majka tri bebe u isto vreme, dok su sve bile male i ranjive, zahtevalo je snagu koju do tada nije znala da poseduje. Iako je trudnoća nosila mnogo nesigurnosti, ona je hrabro kročila u sve, verujući da ljubav može prevazići svaku prepreku.

Porođaj nije bio lak, ali ona nije odustajala. Tada, kada nije mogla da bude u Beogradu, Nađa nije dozvolila da to bude prepreka. Iako su dani bili teški i iznurujući, ona je bila izvor nade, snage i istrajnosti za petočlanu porodicu. U tom periodu, koji je bio ispunjen brigom i strahovima, ona je bila stub porodice - hrabra, nepopustljiva, ljubavlju vođena, i spremna da se bori za svoje troje mališana.

Prvi put kada su se upoznali - kroz staklo inkubatora - Nađa je gledala svoju decu s verom koja nije popustila ni u najtežim trenucima. Iako su komplikacije, posebno sa Reljom, bile neizvesne, svaki dan bio je nova borba, ali je donosio i male pobede - bilo to dva mililitra mleka koje je Relja napokon pojeo, ili korak napred u oporavku. Svakog dana, od 12 do 2, Nađa je zvala bolnicu, tražeći bilo kakve informacije o tome kako su deca. Niti jedan poziv, niti jedna reč od medicinskog osoblja nije bila dovoljna da joj ublaži tugu, donese kompletni mir, ali njena snaga ležala je u tome što je u tom trenutku verovala u svaki mali korak napred, verovala je da će njena deca, kada ih konačno uzme u ruke odagnati svaku muku, lošu misao, suzu, neprospavanu noć...

Kada je napokon uzela svoju decu u ruke, to je bio trenutak koji je odražavao snagu koju je nosila u sebi - trenutak potpunog preokreta, gde je njena ljubav i snaga postala stvarnost. Nije to bio samo trenutak majke sa bebama, to je bio trenutak vernosti, snage i hrabrosti. U tom trenutku, Nađa je postala nešto mnogo više od majke - postala je stub, heroj svog života, simbol nepopustljivosti i borbe za ono što je najvrednije. Bez obzira na iscrpljujuće dane, njena snaga nije jenjavala.

Kad su se vratili kući, punoj balona i radosti, znala je da je sve pred njom, ali ni najteži izazovi više nisu mogli da je slome. Niko možda tada nije video da ona nije samo mama - ona je sve vreme bila temelj, snaga koja nosi celu porodicu, nepopustljiva u ljubavi i borbi.

Svaki dan, dok bebe sada pravilno rastu i razvijaju se, i sama Nađa uviđa da snaga koju nosi je snaga koja dolazi iz dubine duše, iz ljubavi, strpljenja i predanosti. Svaka njihova nova veština, svaki osmeh, svaki novi pokret i reakcije - sve je to potvrda njene borbe, dokaz da je njena ljubav za njih snažnija od svega.

Nađa nije samo majka. Ona je snaga koja tiho, ali neumorno oblikuje svet oko sebe. Svaki trenutak proveden s njenom decom je iskra nade, svaki dan nova prilika da ih vodi kroz život, bez obzira na sve neizvesnosti i izazove. Njena ljubav nije samo zaštita, ona je temelj, pokretač, svetionik. Sada, dok njena deca rastu i postaju sve jača, ona zna da je snaga koju je probudila u sebi od trenutka njihovog dolaska na svet ta koja će oblikovati njihov put i njihov svet, snažniji i hrabriji.

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Video: Mirjana je dobila bliznakinje sa 46 godina, kada je mislila da više za to nema šanse

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Najnovije iz rubrike Trudnoća i beba

Komentari

  • Ja

    31. decembar 2024. | 10:13

    Puno zdravlja i sreće celoj porodici i bebama. Velika sreća je velika porodica.❤️

    Podelite komentar

  • Dragan

    31. decembar 2024. | 10:53

    I moja ćerka se zove Nađa,tako da mi je vijest odmah upala u oči.Prema tome,Đađolina (tako zovem ovu svoju),neka ti je živa i zdrava tvoja prelijepa porodica!!!

    Podelite komentar

  • Divnodivno

    31. decembar 2024. | 13:04

    Predivno je videti ovakve inspirativne priče! Majka Nađa je pravi heroj, a intervju je bio vođen s toliko pažnje i empatije. Hvala novinarki na njenom izvanrednom umeću da prenese emocije i suštinu ove jedinstvene situacije. Ove priče nas podsećaju na snagu porodice i ljubavi. Bravo!

    Podelite komentar