Ovo su običaji i veliki dani koje moramo ispoštovati sledeće nedelje: Jedan je posebno važan za vernike!

U hrišćanskoj veri, Vaskrs je najradosniji, ali i najvažniji praznik. On nije samo sećanje na događaj, već temelj vere: pobeda života nad smrću, svetlosti nad tamom, nade nad očajanjem. Prema jevanđeljima, Isus je svojim vaskrsenjem otvorio vrata spasenja celokupnom čovečanstvu. Upravo zbog te veličine, i sama priprema za ovaj praznik traje nedeljama, a svoj vrhunac dostiže u Velikoj ili Strasnoj nedelji, koja prethodi Vaskrsu - mnogi je zovu i Stradalna.

Ovo je sedmica u kojoj se sabira sve - vera, tradicija, tišina, nada i obnova. Sedmica koja ne počinje slavljenjem, već skrušenošću, kako bi nas pripremila za radost koja sledi.

Veliki ponedeljak - početak stradanja

Velika nedelja počinje Velikim (ili Strasnim) ponedeljkom. Tog dana, Hristos je po predanju proterao trgovce iz hrama i nagovestio svoj kraj. Za vernike to je dan tihovanja i pojačanog posta. U narodu, ovaj dan označava i početak ozbiljnih priprema za praznik - kuće se čiste, duša se smiruje.

Interesantno je da se ovaj naziv vezuje i za to što se prema narodnom predanju, u istočnoj Srbiji i Leskovačkoj kotlini u ovoj nedelji, supružnici suzdržavaju od bračnih obaveza. Na Kosovu postoji naziv i strašna nedelja, jer se farbaju uskršnja jaja od kojih se prvo zove strašnik. Ono je značajno, jer po narodnom verovanju, može da odagna strah i razbije gradonosne oblake.

Veliki utorak - dan mudrosti i opomene

U crkvenom kalendaru, Veliki utorak posvećen je pričama koje Isus izgovara svojim učenicima - o deset mudrih devojaka, o poslednjem sudu. Vernici se podsećaju na važnost bdenja, mudrosti i spremnosti za dolazak Gospoda. U nekim krajevima, strogo se postilo - samo voda ili kafa u malim količinama.

Velika sreda - dan izdaje i tišine

Na ovaj dan, Juda Iskariotski odlučuje da izda Isusa za 30 srebrnika. Zbog toga je sreda dan tišine i suzdržavanja. U narodu je poznato da se tada ne uzima igla u ruke - žene ne šiju, ne pletu. U Negotinskoj krajini, brala se biljka burijan, za koju se verovalo da štiti od zla.

U bogoslužbenim pesmama se dirlјivo i poučno poredi postupak pokajane bludnice i učenika izdajnika. Služi se Veliko povečerje (kao i u utorak), i nose se crne odežde. Pre Liturgije, sveštenik čita molitvu: "Vladiko mnogomilostivi...", koja se tokom čitavog Velikog posta čita na kraju Velikog povečerja.

Prilikom čitanja ove molitve, svi prisutni u hramu čine velike poklone do zemlјe.

Ovim se završava sve što je karakteristično za velikoposno bogosluženje i počinju posebna bogosluženja, vezana isklјučivo za stradanja Gospodnja.

Običaji kažu da kod kuće dan treba provesti u miru i u molitvama. Dozvoljeno je da se obavljaju kućni poslovi, ali se savetuje da se izbegavaju veselja i da se ništa ne proslavlja. Dan treba da prođe u iščekivanju Vaskrsa.

U kućama u žalosti, jaja se već tada farbaju - ali crno, takozvani "kaluđeri".

Veliki četvrtak - dan Tajne večere i oproštaja

Na Veliki četvrtak, Hristos pere noge svojim učenicima i večera sa njima poslednji put. U crkvama se služi liturgija. Ovaj dan je posebno važan - tada se započinje farbanje uskršnjih jaja, tradicionalno prvo u crvenu boju, koja simbolizuje Hristovu krv.

U nekim krajevima žene su odlazile na reke, palile sveće na daskama i puštale ih niz vodu - obred posvećen dušama preminulih.

Takođe, smatralo se povoljnim da se tog dana seje bostan - verovalo se da će uspeti i doneti plodnu godinu.

Veliki petak - dan bola, tišine i najstrožeg posta

Najtužniji dan u hrišćanstvu. Tog dana, Isus je razapet na krstu. U crkvama se ne služe liturgije, već se čita Jevanđelje o Hristovom stradanju. Ovo je dan potpunog uzdržavanja - ni hrana, ni veselje, ni rad.

U narodu se veruje da se tog dana ne sme ni zemlja dirati - ništa se ne obrađuje. U mnogim mestima tada se farbaju jaja, a prvo crveno jaje se čuva kao čuvarkuća.

Velika subota - dan tihe nade i pripreme

Velika subota je dan kada je Isus počivao u grobu. To je vreme tihe molitve i pripreme za radost Vaskrsa. U nekim krajevima, tog dana se mesi svečani hleb - uskršnjak, ukrašen bosiljkom i jajima, najčešće jednim belim u sredini. Taj hleb se nosi na osvećenje i kasnije koristi u obredima darivanja.

U Hercegovini i Bosanskoj krajini, jaja se tog dana farbaju isključivo crveno - boja vaskrsenja.

Vaskrs - praznik vaskrsenja i života

Na Vaskrs, Hristos je vaskrsao iz mrtvih. Taj trenutak je osnova hrišćanske vere i simbol večnog života. U zoru Vaskrsa, vernici se pozdravljaju rečima:
"Hristos vaskrse!" - "Vaistinu vaskrse!"

Prva jaja se tucaju, ukućani i gosti daruju jedni druge, a praznična trpeza biva bogata i vesela. Praznik traje tri dana - nedelju, ponedeljak i utorak - tokom kojih se slavi život, porodica i nova nada.

Ako planirate da ispoštujete tradiciju, Velika nedelja nije samo priprema doma, već i duše. Svaki dan nosi svoju poruku, svoj razlog i svoju simboliku - od tišine do vaskrsne radosti. Poštujte te dane sa dužnim poštovanjem, jer upravo kroz njih Vaskrs postaje ono što jeste - praznik pobede života.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.