Sledi nam JEDINI praznik na koji VALJA RADITI: U nedelju ispoštujte NAJVAŽNIJE običaje

U nedelju koja prethodi najvećem hrišćanskom prazniku - Vaskrsu, pravoslavni vernici širom sveta proslavljaju Cveti, jedan od najradosnijih i najlepših praznika u crkvenom kalendaru. On u narodu nosi naziv po cveću i proleću, ali njegovo duhovno značenje nadilazi zemaljske slike. Cveti su uspomena na svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim, događaj koji predstavlja uvod u Strasnu sedmicu - dane stradanja, smrti i vaskrsenja Spasitelja.

Cveti su dan kada mir zamiriše na cveće, a vera progovori iz svakog srca koje zna da samo smirenjem, ljubavlju i blagošću dolazi Car nebeski.

Dolazak Princa mira na magarcu - simbol smirenja

Na ovaj dan Isus Hrist je, jašući magarca, ušao u Jerusalim, dočekan palminim grančicama i pesmom. Magarac nije slučajan - on simbolizuje mir i smirenje, nasuprot konju, koji je simbol rata. Isus dolazi kao Princ mira, da ponudi čoveku Carstvo ne od ovoga sveta.

Naziv "Cveti" potiče od grančica palme i cveća koje su ljudi nosili u rukama, a kod nas, u duhu narodnog predanja, zamenjuju ih vrbove grančice, simbol života, obnove i nade.

Običaji koji prate Cveti - dodir neba kroz cvetnu grančicu

Praznik Cveti je bogat narodnim običajima i ti običaji nisu praznoverje, već odraz narodne vere i poštovanja prema prazniku.

Najvažniji među njima su:

Umivanje cvetnom vodom - Na Cveti se ukućani umivaju vodom u kojoj su na Vrbicu potopljeni cvetovi, kako bi čitave godine bili zdravi, lepi i rumeni.

Darivanje cvećem - Mladi su se od davnina darivali cvećem, a devojke su dobijale bukete od momaka, često sa simboličnim značenjem. I danas, pokloniti cveće dragoj osobi na Cveti znači pokazati pažnju i ljubav.

Cveće ne ulazi u kuću - Na ovaj praznik, cveće se ne unosi u dom, već se ostavlja napolju, u dvorištu ili na prozoru, u posudi s vodom - jer dom treba da primi svetlost duhovnu, a ne ukras telesni.

Želja iz prvog cveta - Veruje se da onaj ko prvi nabere cvet tog jutra ima pravo da zaželi želju, koja će se ispuniti ako se u nju iskreno veruje i ako je izrečena sa čistim srcem.

Jedini praznik na koji se - radi!

Za razliku od drugih velikih praznika kada se valja odmarati, na Cveti je preporučljivo raditi - ali ne bilo šta. Narod kaže: "Šta se na Cveti započne, biće blagosloveno". Zato je ovaj dan pogodan za započinjanje novih poslova, donošenje važnih odluka, sadnju lica i kupusa, kao simbola zdravlja i blagorodnosti.

Riba kao simbol duhovne radosti

Na Cveti je dozvoljeno jesti ribu, što prazniku daje posebnu svečanost, jer je to drugi put tokom Velikog posta kada se čini izuzetak. Ovaj ustupak simbolizuje radost naroda zbog dolaska Mesije, ali i blagost Božju koja prati one koji poste srcem, a ne samo telom.

Put ka Vaskrsu i duhovna priprema kroz Cveti

Nakon Cveti, ulazimo u Veliku (Strasnu) nedelju, poslednju nedelju posta, u kojoj se hrišćani prisećaju Hristovog stradanja, smrti i Vaskrsenja. Zato Cveti nisu samo praznik radosti, već i uvod u najdublju tajnu hrišćanske vere.

Ovo je trenutak kada u tišini i molitvi možemo sagledati svoj put, posvetiti se pokajanju, sabranju i miru, jer pred nama je Vaskrs - praznik nad praznicima, dan pobede života nad smrću.

Na Cveti - neka i srce procveta

Cveti nisu samo slavlje prirode i cveća, već su poziv na duhovno cvetanje. U danima koji dolaze, umesto buke i trke, poklonimo sebi trenutak tišine. Pomolimo se, oprostimo, podelimo ljubav, i dozvolimo sebi da, kao pupoljak u proleće, procvetamo u veri i nadi.

Neka vam Cveti donesu mir, zdravlje i snagu - i neka svaki vaš korak vodi ka svetlosti Vaskrsa.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.