Prvo crveno jaje čuva dom od zla, ali gde da ga držimo? Evo šta radimo pogrešno svake godine sa čuvarkućom

Na praznik svetlosti i pobede života nad smrću, Vaskrs, u našem narodu vekovima se neguje običaj koji započinje sve - farbanje vaskršnjih jaja. I dok se danas jaja ukrašavaju na najrazličitije načine, digitalno se inspirišu i kreativno izražavaju, jedno jaje uvek ostaje posebno: prvo jaje koje se farba u crveno.

To jaje nije samo simbol, ono je čuvar doma, tiha molitva u ljusci, verovanje koje se ne zaboravlja. Ostaje u kući čitave godine i dobija ime koje samo u srpskom jeziku zvuči tako zaštitnički: čuvarkuća.

Ali kako je nastao taj običaj? Zašto baš crvena boja? I šta se dešava sa tim prvim jajetom kada dođe sledeći Vaskrs?

Odgovore na ta pitanja, kao i istorijske i duhovne niti koje povezuju tradiciju sa verovanjem, za naš portal dala je svojevremeno etnolog Vesna Marjanović.

Zašto baš crveno?

"Veruje se da, kada je Isus Hristos vaskrsao, jaja su pocrvenela i od tada se prvo jaje farba u crvenu boju. Prirodne boje su se koristile u prošlosti, crvena boja se dobijala iz korena biljke broć, dok su koristili i spanać i lukovinu za ostale boje, pa su se kasnije pojavile one 'pravilne' farbe", objasnila je Vesna.

Crvena boja u pravoslavlju ima višestruko značenje - ona je simbol vaskrsenja, ali i krvave žrtve Hristove. Zato se veruje da prva jaja, koja su se prema predanju sama obojila u crveno, postaju i prvi simboli vaskrsenja.

Vosak, vera i umetnost

Običaj farbanja jaja nije samo narodni, on je vekovima bio prisutan i u manastirima. Jedna od najstarijih metoda ukrašavanja jaja pojavljuje se još u 16. veku.

"Ukrašavanje jaja voskom je takođe starija metoda. Kako etnolog objašnjava, ovu metodu koristili su i naši monasi. Naši su manastiri i zbog sveća imali pčelinjake, odakle su uzimali vosak i ukrašavali jaja", dodaje Vesna.

Ova tehnika - gde se crteži ili simboli nanose voskom pre bojenja, ostajući kao svetle šare na tamnijoj podlozi - pokazuje koliko su duh i estetika išli zajedno kroz istoriju narodne vere.

Gde se drži čuvarkuća i zašto traje godinu dana?

"Prvo farbanje jaje se ostavljalo kod kućne ikone, što je najčešći običaj u Vojvodini, ili na nekom značajnom mestu u kući i ono se čuvalo godinu dana. Kada dođe novo, ovo staro jaje se drobilo i stavljalo u prvu brazdu, zbog berićetnosti", navodi naša sagovornica.

Dakle, čuvarkuća nije samo dekoracija - ona ima jasno i duhovno i praktično značenje. U zemlji koja rađa, u brazdi koja daje hleb, polaže se ono što je čuvalo dom, kao molitva za plodnu i dobru godinu.

Voda u kojoj se farbaju jaja 

"Veruje se, kod pravoslavaca, da voda u kojoj su je jaja farbala ne treba da se prosipa tamo gde ljudi prolaze, već se treba prosuti na manje prohodnom mestu", ističe Vesna.

Ova praksa govori o poštovanju svega što je deo prazničnog rituala. Voda, koja je obojila vaskršnje jaje, zadržava simboliku i vrednost i nakon što je ispunila svoju funkciju.

Muzeji kao čuvari običaja i vaskršnje baštine

"Naši muzeji su zaista bogati pričama o običajima i našoj tradiciji, pogotovo o Vaskrsu i drugim praznicima", poručuje Vesna Marjanović.

U vremenu kada se tradicije gube pod naletima brzine i modernosti, muzeji i znanje etnologa služe kao podsetnik ko smo, šta nas vezuje i koje boje čuvaju sećanje na dublji smisao praznika.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.