Ovo su običaji i veliki dani koje morate ispoštovati pred Vaskrs: Jedan je posebno važan za vernike

U vremenu kada sve prolazi brzo, kada dani liče jedan na drugi i kada često zaboravimo da zastanemo, postoji jedna nedelja koja nas svake godine podseti na suštinu - na veru, tišinu, strpljenje i nadu. To je Velika, odnosno Strasna nedelja, period koji prethodi Vaskrsu i koji u sebi nosi dubinu kakvu retko koji deo godine ima.

Vaskrs, kao najradosniji hrišćanski praznik, ne dolazi iznenada - on se gradi, dan po dan, kroz post, razmišljanje, unutrašnje preispitivanje i pripremu. I upravo zato Velika nedelja nije samo skup običaja koje treba „ispoštovati“, već vreme u kojem se, gotovo neprimetno, menja i čovek i njegova svakodnevica.

Ovo je sedmica u kojoj se sabira sve - i vera i tradicija, i tišina i očekivanje, i bol i nada. Sedmica koja ne počinje radošću, već skrušenošću, kako bi nas pripremila za svetlost koja dolazi.

Veliki ponedeljak - dan kada počinje i čišćenje doma i duše

Velika nedelja započinje Velikim ponedeljkom, danom koji u sebi nosi simboliku početka, ali ne onog spoljašnjeg, već unutrašnjeg. Prema hrišćanskom predanju, Hristos je tog dana proterao trgovce iz hrama, pokazujući da mesto vere mora biti čisto, bez interesa, bez buke i bez suvišnog.

U narodu se ovaj dan doživljava vrlo ozbiljno - ne kao običan ponedeljak, već kao trenutak kada se uvodi red u sve ono što je tokom godine bilo zapostavljeno. Kuće se temeljno čiste, dvorišta sređuju, ali ono što je možda i važnije - ljudi pokušavaju da smire misli, da se udalje od konflikata i da uvedu tišinu u svakodnevicu.

U pojedinim krajevima Srbije, ovaj dan prati i običaj uzdržavanja od bračnih odnosa tokom cele nedelje, kao znak poštovanja prema danima koji dolaze. U istočnoj Srbiji i Leskovačkoj kotlini, ova praksa se zadržala do danas, dok se na Kosovu ova nedelja naziva i „strašna“, zbog ozbiljnosti koju nosi.

Dodatni savet: Nemojte ovaj dan posmatrati samo kao obavezu čišćenja prostora. Pokušajte da „očistite“ i ono što nosite u sebi - oprostite nekome, zatvorite staru priču ili jednostavno provedite više vremena u tišini.

Veliki utorak - dan koji podseća da ništa ne treba odlagati

Veliki utorak u crkvenom kalendaru nosi snažnu poruku - podsećanje na budnost, mudrost i spremnost. Kroz priče koje je Hristos tog dana govorio, vernicima se ukazuje na važnost toga da ne čekaju „pravi trenutak“, jer on često dolazi onda kada ga najmanje očekujemo.

U narodu se ovaj dan smatra tihim, ali ne i nevažnim. Upravo suprotno - on je poziv na razmišljanje, na to da se zapitamo gde stojimo, šta smo započeli, a nismo završili i šta stalno odlažemo.

U nekim krajevima praktikovao se vrlo strog post, čak i bez hrane tokom većeg dela dana, što dodatno naglašava ozbiljnost ovog trenutka.

Dodatni savet: Iskoristite ovaj dan da donesete odluku koju već dugo odlažete. Velika nedelja je vreme kada male odluke imaju veliku težinu.

Velika sreda - dan kada se govori malo, a oseća mnogo

Velika sreda nosi težinu izdaje - dan kada je Juda odlučio da izda Hrista za trideset srebrnika. Upravo zbog toga, ovo je dan tišine, uzdržavanja i povlačenja u sebe.

U mnogim krajevima Srbije postoje pravila koja se i danas poštuju - žene ne šiju, ne pletu, ne uzimaju iglu u ruke. Veruje se da svaki rad koji zahteva „probod“ treba izbeći, kao simboličan čin poštovanja.

U Negotinskoj krajini, postojao je običaj branja biljke burijan, za koju se verovalo da ima zaštitnu moć i da čuva dom od zla.

U crkvama se tog dana služe posebna bogosluženja, uz molitve koje se čitaju u tišini, dok vernici čine poklone do zemlje, pokazujući poniznost i spremnost za dane koji dolaze.

Dodatni savet: Pokušajte da ovaj dan provedete bez buke - bez muzike, bez stalnih informacija, bez potrebe da stalno govorite. Tišina u ovom periodu ima svoju snagu.

Veliki četvrtak - dan koji se posebno izdvaja i ne sme se preskočiti

Veliki četvrtak je jedan od najvažnijih dana u ovoj nedelji, i u narodu se često smatra prekretnicom.

Tog dana obeležava se Tajna večera, poslednji susret Hrista sa učenicima, ali i čin kada im pere noge - simbol poniznosti, ljubavi i služenja drugima.

U crkvama se služi liturgija, a u domovima počinju najvažnije pripreme za Vaskrs.

Ovo je dan kada se tradicionalno farbaju uskršnja jaja.

Prvo jaje, uvek crveno, ima posebno značenje - ono se čuva tokom cele godine kao zaštita doma i simbol života.

U nekim krajevima Srbije, žene su odlazile na reke, palile sveće i puštale ih niz vodu, verujući da na taj način odaju poštu preminulima i mole za njihov mir.

Postojalo je i verovanje da sve što se posadi tog dana ima posebnu snagu - naročito bostan, za koji se govorilo da će biti rodniji nego ikad.

Dodatni savet: Kada farbate prvo jaje, uradite to s pažnjom i u tišini. Nije to samo običaj - to je trenutak koji ima simboliku i značenje.

Veliki petak - najtužniji dan u godini

Veliki petak je dan stradanja, bola i najdublje tišine. Dan kada je Hristos razapet na krstu.

U crkvama se ne služi liturgija, već se čitaju jevanđelja o njegovom stradanju. Vernici poste najstrože - mnogi ne jedu ništa tokom celog dana.

U narodu postoje jasna pravila:

• ne radi se ništa teško
• ne obrađuje se zemlja
• ne započinju se novi poslovi

U mnogim krajevima, upravo tog dana farbaju se jaja, a prvo crveno jaje dobija ulogu čuvarkuće - čuva dom od zla i nesreće.

Dodatni savet: Pokušajte da ovaj dan provedete mirno, bez žurbe i bez obaveza. Dajte sebi prostor da osetite njegov značaj.

Velika subota - tišina pred radost

Velika subota je dan kada se čeka. Dan tihe nade, bez buke, bez slavlja, ali sa osećajem da dolazi nešto veliko.

U nekim krajevima mesi se poseban hleb - uskršnjak, ukrašen jajima i bosiljkom, koji se nosi na osvećenje.

U Hercegovini i Bosanskoj krajini postoji običaj da se jaja farbaju isključivo u crveno, kao simbol vaskrsenja i života.

Dodatni savet: Ovaj dan iskoristite da završite sve pripreme, ali bez nervoze. Sve što se radi tog dana treba da ima mir i smisao.

Vaskrs - dan kada sve dobija smisao

I onda dolazi jutro koje menja sve.

Vaskrs nije samo praznik - to je trenutak pobede života, vere i nade. U zoru, vernici se pozdravljaju rečima:

"Hristos vaskrse!" - "Vaistinu vaskrse!"

Jaja se tucaju, trpeza se puni, porodica se okuplja, a radost se deli.

Praznik traje tri dana, ali ono što donosi - traje mnogo duže.

Jer Vaskrs nije samo događaj - to je osećaj da posle svake tame dolazi svetlost.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.