Zašto baš za Uskrs farbamo jaja: Običaj koji je stariji od hrišćanstva, a i dalje traje

Veliki petak u Srbiji ima svoju tišinu, ali i svoj ritam. U kuhinjama se kuva, boji, slaže, svaka kuća ima svoj način i svoju malu tajnu kako da jaja budu najlepša. I svake godine ponavlja se ista scena, korpe se pune, deca već unapred biraju "najjače", a odrasli se prave da im to nije važno.

Ali jeste.

Jer iza tog običaja koji deluje jednostavno stoji priča koja je mnogo starija i mnogo dublja nego što izgleda na prvi pogled.

Jaje kao simbol života koji se vraća

Pre nego što je postalo deo hrišćanske tradicije, jaje je već imalo svoje značenje. U mnogim starim verovanjima simbolizovalo je rađanje, novi početak i pobedu života nad smrću. Ta ideja je ostala ista i kada je običaj ušao u kontekst Uskrsa.

U hrišćanstvu, jaje postaje simbol vaskrsenja. Ljuska koja puca i život koji izlazi iznutra postaju slika onoga što ovaj praznik predstavlja. Zato se jaja farbaju baš na Veliki petak, u znak sećanja na stradanje, ali i kao najava onoga što dolazi.

Prvi zapisi o bojenju jaja u tom kontekstu javljaju se još u srednjem veku, a kod nas se običaj ustalio vekovima kasnije, toliko da danas deluje kao nešto što je oduvek bilo tu.

Legende koje su oblikovale običaj

Kao i svaki stari običaj, i ovaj ima više priča koje pokušavaju da objasne njegovo poreklo. Jedna od najpoznatijih vezuje se za Mariju Magdalenu, koja je, prema predanju, došla pred rimskog cara Tiberija sa korpom jaja i rečima “Hristos vaskrse”. Kada joj je rečeno da je to nemoguće koliko i da jaja promene boju, ona su, prema toj priči, postala crvena.

Postoje i druga predanja, neka vezuju boju jaja za krv koja je, prema verovanju, pala na jaja ispod krsta na Golgoti, druga govore o ženama koje su bojom zbunile vojnike i omogućile Hristu da pobegne.

Istorijski gledano, teško je dokazati koja je priča "tačna". Ali ono što je zanimljivo jeste da sve imaju istu simboliku, crvena boja kao znak stradanja i jaje kao znak života koji se vraća.

I upravo ta kombinacija je opstala do danas.

Kako je zec ušao u priču koja nema veze s njim

Ako sve već ima svoju logiku, jedno pitanje se uvek nameće, zašto zec?

Realno, mnogo bi imalo više smisla da uz jaja ide kokoška. Ali tradicija nije uvek logična, često je rezultat slojeva različitih kultura koje su se preklapale kroz vreme.

Zec nema veze sa hrišćanstvom, ali ima sa starim, paganskim verovanjima u kojima je bio simbol plodnosti i novog života. Upravo ta simbolika ga je spojila sa Uskrsom.

Priča kakvu danas znamo počinje u Nemačkoj u 16. veku, gde su deca čekala "uskršnjeg zeca" koji donosi jaja. Kasnije su taj običaj preneli doseljenici u Ameriku, a odatle se, kroz popularnu kulturu, vratio u ostatak sveta.

Danas je zec više deo dekoracije nego vere, ali je ostao kao vizuelni simbol koji svi prepoznaju.

Običaj koji se ne objašnjava, nego prenosi

Na kraju, možda i nije presudno koja je priča tačna. Ono što jeste važno jeste da se običaj održao toliko dugo jer ima značenje koje ljudi prepoznaju, čak i kada ga ne objašnjavaju naglas.

Farbanje jaja nije samo dekoracija. To je ritual koji se ponavlja svake godine, u istom trenutku, sa istim osećajem da nešto počinje iznova.

I zato se ne postavlja pitanje da li ćemo ga zadržati.

Nego samo, ko će imati najjače jaje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.