SUTRA ovo obavezno morate da izbacite iz kuće: Obeležavamo VELIKI PETAK, a jedan običaj ne smete da zaboravite

U hrišćanskoj tradiciji, Veliki petak smatra se najtužnijim danom u godini. Tada se vernici prisećaju stradanja i raspeća Isus Hrist na Golgoti. Ovaj dan protiče u miru i povučenosti – bez buke, veselja i svakodnevne užurbanosti, uz molitvu i najstroži post.

Crkva se na Veliki petak seća celokupnog puta Hristovog stradanja – od trenutka kada je izveden pred sud Pontije Pilat, pa sve do njegovog raspeća, skidanja sa krsta i polaganja u grob koji su čuvali vojnici.

Zašto vlada tišina u crkvama?

Na ovaj dan ne služi se liturgija, osim u retkim situacijama kada se poklopi sa praznikom Blagovesti.

Takođe, od Velikog četvrtka pa sve do Uskrsa ne oglašavaju se crkvena zvona. U pravoslavlju zvona simbolizuju radost, a ovaj period posvećen je žalosti i sećanju na Hristovu žrtvu, pa zato vlada potpuna tišina.

Plaštanica kao simbol Hristovog stradanja

Posebno mesto u obeležavanju ovog dana ima Plaštanica – platno u koje je, prema predanju, bilo umotano telo Isusa Hrista nakon skidanja sa krsta.

U prvim vekovima hrišćanstva čuvala se u tajnosti, dok su je kasnije čuvali vizantijski carevi. Na Veliki petak iznosi se u crkvu i polaže na ukrašen sto, gde vernici dolaze da je celivaju.

U pojedinim krajevima zadržao se običaj da se vernici provlače ispod Plaštanice, verujući da to donosi zdravlje, zaštitu i duhovno očišćenje.

Post i način obeležavanja

Veliki petak je dan najstrožeg posta – na vodi, bez ulja i ribe. Vernici se povlače u tišinu, posvećuju molitvi i razmišljanju, a u mnogim domovima tog dana se ništa ne kuva.

Ovo je vreme unutrašnjeg mira i preispitivanja, kada se naglasak stavlja na duhovnost, a ne na svakodnevne obaveze.

Farbanje jaja – tradicija koja se čuva

U većini krajeva Srbije, upravo na Veliki petak počinje priprema za Uskrs kroz farbanje jaja. To se najčešće radi rano ujutru ili pre podne.

Prvo jaje, poznato kao čuvarkuća, tradicionalno se farba u crvenu boju i čuva tokom cele godine kao simbol zaštite doma i porodice.

Običaji i verovanja

Veliki petak u narodu prati niz pravila i verovanja koja se i danas poštuju. Smatra se da tog dana treba izbegavati bilo kakav težak rad – kako u kući, tako i u polju. Ne koriste se igla, konac ni ekseri, niti se radi sa oštrim predmetima, jer se veruje da bi se time simbolično povređivale Hristove rane.

Zbog toga obućari i krojači tradicionalno ne rade. Takođe, postoje verovanja da se ne jede kopriva niti pije vino, jer ono simbolizuje Hristovu krv.

Narodna predanja kažu i da ovaj dan može nagovestiti kakva će biti godina – ako pada kiša, veruje se da će rod voća biti slabiji, dok sunčano vreme najavljuje obilje. U nekim krajevima postoji običaj da se kuća pomete, a metla potom odbaci, kako bi se iz doma simbolično uklonila negativna energija.

Takođe, smatra se da je Veliki petak povoljan za kalemljenje voća, pa ga mnogi biraju upravo za taj posao.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.