Indijanka Sakagaveja: Jedna od najznačajnijih ženskih ličnosti američke istorije čiji su podvizi bili u senci

Sakagaveja je odigrala ključnu ulogu u istorijskoj ekspediciji služeći kao prevodilac, mirovnjak i vodič

Indijanka Sakagaveja je bila tumač i vodič tokom ekspedicije Merivetera Luisa i Vilijama Klarka na zapad SAD-a, od reke Misisipi do obale Pacifika.

Ona je imala samo 17 godina i bila jedina žena u istraživačkoj grupi koja je brojala više od 45 muškaraca, bila je spremna da hrabro ostavi trag u američkoj istoriji.

Preporučujemo

Sakagaveja je rođena oko 1788. u današnjoj državi Ajdaho. Kada je imala otprilike 12 godina, zarobilo ju je neprijateljsko pleme Hidaca i odvedena je od svog naroda Lemhi Šošone, čiji je poglavica bio njen otac, u sela naroda Hidaca u blizini današnjeg Bizmarka u Severnoj Dakoti. Nakon njenog zarobljavanja francusko-kanadski trgovac Tusent Šarbano, koji je živeo među Hidacima, odredio je da će Sakagaveja biti njegova žena.

Kupovina Luizijane 1803. godine od Fransuske, koju je izvršio predsednik Tomas Džeferson skoro je udvostručila veličinu Sjedinjenih Država. Sa sticanjem tolike zemlje, bilo je potrebno utvrditi njene stvarne granice. Džeferson je unajmio Merivetera Luisa iz Virdžinije da istraži zemlju. Luis je potražio graničara Vilijama Klarka i zajedno su predvodili oko 40 ljudi, raspoređenih u tri čamca uz reku Misuri.

Tokom zimskih meseci, Luis i Klark su doneli odluku da izgrade svoj kamp, Fort Mandan, u blizini sela Hidaca-Mandan u kojima su živeli Tusent Šarbono i Sakagaveja.

Sa bebom na leđima krenula je u istraživanje

Šarbono je predložio da ga Luis i Klark angažuju kao vodiča i tumača s obzirom na to da je poznavao Hidacu narod i znakovne jezike uobičajene među rečnim plemenima. Pored toga, ukazao je na ulogu koju bi njegov brak sa Sakagavejom igrao u putovanju na zapad, gde bi se verovatno susreli i morali da trguju sa njenim narodom. Luis i Klark su angažovali Šarbonoa kao člana svoje ekspedicije, dok je Sakagaveja čekala svoje prvo dete.

Amerikanci su ostali u svom relativno bezbednom i toplom kampu tokom zime 1804-1805. i čekali proleće da bi Sakagaveja mogla da učestvuje u ekspediciji. Sakagaveja je 11. februara 1805. rodila sina Žan-Batista Šarbonoa, kome je Klark kasnije dao ime Pomp, što znači kod naroda Šošona "prvorođeni".

Sa bebom na leđima i mužem, zajedno sa Luisom i Klarom i ostalim članovima napustila je Fort Mandan 7. aprila 1805.

Sakagaveja se dokazala kao najsnalažljivija

Imala je samo 17 godina i bila jedina žena među duplo starijim muškarcima na ovoj ekspediciji, pod nazivom "Corps of Discovery" - Korpus otkrića. Svaki član je bio angažovan za posebne veštine kao što su lov, obrada drveta, kovački zanat i jedrenje. Iako je Sakagavejina uloga vodiča bila ograničena na region Ajdaho/Montana gde je odrasla, ona se zapravo dokazala kao ključna persona tokom celokupnog trajanja ekspedicije.

Njeno poznavanje jezika Šošona i Hidaca bilo je od velike pomoći tokom njihovog putovanja. Komunicirala je sa drugim plemenima i prevodila sve to Luisu i Klarku. Takođe je bila vešta u pronalaženju jestivih biljaka, što se pokazalo korisnim za dopunu njihovih zaliha hrane tokom putovanja. Sakagaveja je bila dragocena za ekspediciju jer je samo njeno prisustvo označavalo mir i pouzdanost.

Grupa muškaraca koji su putovali sa ženom i bebom delovala je manje preteće od grupe koja je sastavljena samo od muškaraca, što bi se moglo tumačiti kao potencijalna ratna opasnost.

Sakagaveja i njena beba pomogli su onima koje su sreli da osete da je bezbedno sprijateljiti se sa pridošlicama.

Međutim, uprkos svim njenim doprinosima, samo je Sakagavejin muž dobio platu za rad na ekspediciji.

Ujedinila se sa bratom

Sakagaveja se suočila sa istim opasnostima i poteškoćama kao i ostali članovi ekspedicije, pored brige o svom malom sinu. Tokom krize 14. maja 1805, Sakagaveja je pokazala hrabrost i jasno razmišljanje što je zaslužilo Luisovu i Klarkovu pohvalu i zahvalnost. Šarbono je upravljao čamcem kroz uzburkane vode kada je iznenadni nalet vetra prouzrokovao da se čamac prevrne u stranu i napuni vodom. Vredne zalihe ekspedicije pale su u vodu.

Sakagaveja je ostala mirna i spasila je instrumente, knjige, barut, lekove i odeću iz vode. Bez ovih zaliha, ekspedicija bi bila u ozbiljnim problemima nadalje.

U julu 1805. godine, Korpus je putovao uz reku Misuri kada je Sakagaveja prepoznala tri račvanja reke Misuri. Bili su blizu oblasti gde su njeni ljudi nastanjeni, a 15. avgusta 1805. ekspedicija je naišla na pleme Šošoni. Luis i Klark su dogovorili sastanak sa poglavicom, Kameahvejtom, a Sakagaveja je služila kao prevodilac. Kada je počela da prevodi, shvatila je da je poglavica u stvari njen brat.

Potrčala je da ga zagrli i zaplakala od radosti. Iako je bila dirnuta do suza, ponovo je preuzela dužnost prevodioca. Ubedila je Šošone da obezbede dodatne vodiče i konje članovima ekspedicije.

Sakagaveja je nastavila sa Korpusom otkrića i ekspedicija je stigla do Tihog okeana 15. novembra 1805. Ubrzo nakon toga, morali su da odrede gde će boraviti tokom zimskog perioda. Izgradili su kamp Klatsop blizu reke Kolumbije i tu ostali do 23. marta 1806. godine.

Putovanje nazad i tumačenja ostatka Sakagavejinog života

Za put nazad, Korpus se podelio u dve grupe, jednu koju je predvodio Luis, a drugu Klark. Putujući sa Klarkom, Sakagaveja je vodila svoju grupu južno od reke Jelouston tako što je preporučila rutu kroz Stenovite planine (danas poznat kao prolaz Bozman).

Dve grupe su se ponovo ujedinile 12. avgusta 1806. Stigle su u sela Hidaca dva dana kasnije, odakle su i krenuli.

Luis i Klark su se pripremili za povratak u Sent Luis, ali pre nego što su otišli, Klark je ponudio da povede Sakagavejinog sina Pompa nazad u Sent Luis. Sakagaveja i Šarbono su smatrali da je Pomp premlad (još nije imao dve godine), ali su nagovestili da će ga dovesti u Sent Luis kada bude stariji, iako su znali da bi ga Klark odgajao kao svog sina, pružio mu dobar život i obrazovanje.

Malo se zna o Sakagavejinom životu nakon ekspedicije. Kada je Pomp imao pet godina, Sakagaveja i Šarbono su ga doveli u Sent Luis i ostavili ga sa Klarkom da nadgleda njegovo obrazovanje. Sakagaveja i Šarbono su se zatim vratili u gornju oblast reke Misuri i radili za Manuela Lizu, trgovca krznom iz Misurija.

Sakagaveja je verovatno rodila ćerku po imenu Liset 1812. Postoji izvesna nejasnoća oko Sakagavejine smrti. Zapisi iz Fort Manuela (trgovačka stanica Manuela Lize) pokazuju da je umrla od tifusa 20. decembra 1812. Međutim, prema nekim usmenim pričama Indijanaca, živela je još mnogo godina u zemljama Šošona u Vajomingu, sve do 1884, kako piše "Womenshistory.org".

Sakagavejin dan se obeležava 20. decembra, kada se veruje da je umrla.

(Ona.rs)