Pila je kafu i pušila 80 cigareta DNEVNO: Jeziv pakao devojčice kojoj je Holivud uzeo sve i uništio život!

Dok je publika širom sveta u bioskopskim salama uživala u nestvarnoj čaroliji, pesmi "Somewhere Over the Rainbow" i živopisnim bojama filma Čarobnjak iz Oza, iza kamera se odvijala stvarna, zastrašujuća drama. Malo ko je u tom trenutku mogao i da nasluti kroz kakav je psihofizički pakao prolazila tada maloletna glumica Džudi Garland, devojčica koja je oživela lik bezbrižne Doroti.

Ono što je za milione dece bila najlepša bajka, za Džudi je bio početak doživotne traume i surove eksploatacije od strane mašinerije zvane stari Holivud.

Preporučujemo

Dijeta od kafe, supe i 80 cigareta dnevno

Tokom snimanja kultnog filma iz 1939. godine, Garland je imala svega 16, odnosno 17 godina. Međutim, moćni čelnici studija Metro-Goldwyn-Mayer (MGM), na čelu sa ozloglašenim Luisom B. Majerom, nisu je posmatrali kao dete, već kao proizvod koji mora doneti profit. Smatrali su da Džudi pati od "viška kilograma" i da izgleda previše zrelo za ulogu nevine devojčice iz Kanzasa.

Da bi zadržala željenu liniju i izgledala što mlađe i mršavije, šefovi studija su joj nametnuli režim ishrane koji je graničio sa mučenjem. Najveći deo dana provodila je isključivo uz crnu kafu i bistru pileću supu. Kako bi se suzbio njen prirodni apetit i osećaj gladi, rukovodstvo ju je aktivno podsticalo da puši i do 80 cigareta dnevno.

Pakleni krug pilula: "Doping" za rad i tablete za spavanje

Surovi režim ishrane bio je tek početak. Radni dani na setu trajali su i po 16 sati, a da bi maloletna devojčica izdržala tako brutalan tempo, studijski lekari su uveli hemijsku "pomoć".

Džudi i njenim mladim kolegama redovno su davani snažni stimulansi - amfetamini (poznati kao "pilule za energiju"), kako bi ostali budni i nasmejani pred kamerama. Kada bi se snimanje konačno završilo, a premoreno telo devojčice odbijalo da zaspi zbog unetih stimulanasa, davali bi joj jake barbiturate (tablete za spavanje) kako bi je veštački uspavali pre nego što sledeći radni dan počne.

Sama Džudi Garland je godinama kasnije svedočila o ovom stravičnom sistemu:

"Davali bi nam pilule da ostanemo na nogama dugo nakon što bismo se iscrpeli. Onda bi nas odveli u studijsku bolnicu i nokautirali nas tabletama za spavanje. Posle četiri sata, ponovo bi nas budili i davali nam nove pilule za energiju. Tako smo ušli u začarani krug iz kojeg nikada nisam uspela da pobegnem".

Psihičko zlostavljanje i ponižavanje iza kulisa

Pritisak pod kojim je živela nije bio samo fizičke prirode. Luis B. Majer i njegovi saradnici koristili su surovu psihološku taktiku kako bi kontrolisali mladu glumicu. Nazivali su je "malim debelim prasetom sa kikicama", neprestano upoređujući njen izgled sa izgledom drugih holivudskih lepotica tog vremena. Njena težina je merena svakodnevno, a svaki dodatni gram donosio je oštre kazne i javno poniženje.

Kasnije su njene biografije i svedočenja bliskih ljudi otkrili i još mračniju stranu - tvrdnje o neprimerenom ponašanju, seksualnom uznemiravanju i potpunom odsustvu zaštite maloletne devojčice na setu, gde su stariji glumci i producenti često prelazili sve granice profesionalizma i moralnosti.

Cena svetske slave plaćena životom

Iako je uloga Doroti Džudi Garland donela večnu svetsku slavu, status ikone pop kulture i poseban omladinski Oskar, cena tog uspeha bila je previsoka i fatalna. Studio MGM je uspeo da stvori zvezdu, ali je u tom procesu trajno uništio ljudsko biće.

Posle Čarobnjaka iz Oza, Džudi je ostala trajno zavisna od lekova. Godinama se borila sa teškom depresijom, anksioznošću, anoreksijom i poremećajima ličnosti. Uprkos neverovatnom talentu i kasnijim uspesima, njen privatni život bio je obeležen nestabilnim brakovima, finansijskim krahovima i pokušajima samoubistva.

Životna priča devojčice koja je pevala o zemlji iza duge završila se tragično 22. juna 1969. godine. Džudi Garland je pronađena mrtva u svom stanu u Londonu, u 47. godini života. Zvanični uzrok smrti bio je - slučajno predoziranje barbituratima, istim onim lekovima koje joj je Holivud nametnuo još dok je bila dete.

Danas, skoro vek kasnije, njena sudbina ostaje najpotresniji i najopominjući primer mračnog studijskog sistema koji je bez milosti mleo živote mladih talenata, pretvarajući njihovu patnju u zlatnu istoriju kinematografije.

(Ona.rs)