Šta se dešava ako zalivate biljke mlekom ili šećernom vodom? Viralni trik kruži mrežama, šta je istina?

Na društvenim mrežama možemo sve češće videti razne snimke kada je nega i zalivanje biljaka u pitanju, pa se među njima nalaze i trikove za brži rast biljaka. Konkretno, TikTok je prepun baštenskih trikova koji obećavaju čudesne rezultate. Jedan od najpopularnijih savetuje da se biljke zalivaju mlekom, dok drugi tvrdi da šećerna vodica može ubrzati njihov rast.

Iako oba zvuče primamljivo, pa čak i imaju određenu naučnu osnovu u nekim objavama, iza ovih praksi kriju se određene kontradikcije.

Preporučujemo

Zalivati biljke mlekom

Ideja da se mleko koristi kao tečno đubrivo polazi od logične osnove: ovaj mlečni proizvod sadrži kalcijum, proteine i mikronutrijente koji bi, u teoriji, mogli koristiti biljkama. Zapravo, rađeni su i neki kućni eksperimenti gde se veoma razblažene rastvore od obranog mleka prskaju po listovima kako bi se sprečile gljivice, sa prilično prihvatljivim rezultatima.

Zbog svega ovoga, stručnjaci se slažu da zalivanje mlekom ne treba smatrati metodom đubrenja, već, u najboljem slučaju, kao povremeni i eksperimentalni postupak, uvek sa vrlo malim količinama i prethodnim testiranjem na jednoj biljci.

Zalivati biljke šećernom vodom

Preporuka da se biljke zalivaju šećernom vodom ima još manje osnova. Često se tvrdi da dodavanje šećera u vodu daje biljkama dodatnu energiju koja pospešuje njihov rast. Međutim, ova ideja proizilazi iz nesporazuma: biljke same proizvode šećere putem fotosinteze, procesa koji svetlost sunca, ugljen-dioksid i vodu pretvara u glukozu i kiseonik. Ovaj mehanizam ne može se zameniti spolja, a u većini slučajeva dodatni šećer nije efikasno apsorbovan kroz korenje.

Još gore, kada zemljište sadrži visoke koncentracije šećera, narušava se osmotski balans. Umesto da upijaju vodu, koreni je mogu gubiti, što izaziva vodeni stres i oslabljuje biljku.

Pored toga, šećer u supstratu hrani neželjene mikroorganizme, poput bakterija i gljivica, koji mogu trošiti kiseonik, konkurisati za hranljive materije i pogodovati pojavi bolesti.

Razna jednostavna ispitivanja, pokazuju da semena zalivana šećernom vodom klijaju lošije nego ona koja dobijaju samo vodu, a rast biljaka može biti čak i usporen. Druga istraživanja pokazuju da višak šećera može poremetiti unutrašnje hormonske signale biljke i usporiti ključne faze, poput cvetanja.

I mleko i šećer mogu delovati kao privlačne "prečice" za ubrzanje rasta biljaka, ali u praksi obično izazivaju više problema nego koristi.

Mleko se u vrlo specifičnim slučajevima može koristiti kao dopunski tretman, ali samo kada se dobro razredi i pažljivo prati njegov efekat. Šećer, s druge strane, nema nikakvu pozitivnu fiziološku funkciju u zalivanju i može biti direktno štetan.

Najbolja ishrana za biljku i dalje je zdrav supstrat, čista voda, odgovarajuće svetlo i, ako je potrebno, đubrivo prilagođeno njenim potrebama. Sve ostalo, iako sakupi milione pregleda na društvenim mrežama, ostaje samo viralni mit.

(Ona.rs/Lanacion)