Ako su listovi potosa pocrneli, biljka vam šalje upozorenje: Evo šta radite pogrešno

Potos je jedna od onih biljaka koje gotovo svako ima u kući. Ne traži mnogo, brzo raste, lepo pada niz policu ili ormarić i prostoru daje onaj osećaj živog zelenila koji nijedna dekoracija ne može da zameni. Upravo zato mnogi pomisle da je gotovo nemoguće pogrešiti u njegovoj nezi. Ipak, kada se na listovima pojave tamne ili potpuno crne mrlje, to je jasan signal da biljka pokušava nešto da nam kaže.

Potos (Epipremnum aureum) poreklom je iz tropskih šuma Malezije i Indonezije, gde raste u toploj i vlažnoj sredini. Njegovi prepoznatljivi srcoliki listovi, često prošarani svetlijim šarama, čine ga jednom od najpopularnijih sobnih biljaka i u Srbiji. Iako važi za izuzetno izdržljivu vrstu, potos ipak reaguje na promene u uslovima u kojima raste. Kada mu nešto ne prija, prvi znak upozorenja videćete upravo na listovima.

Preporučujemo

Važno je znati i da potos sadrži materije koje mogu biti štetne za kućne ljubimce i malu decu, pa ga je uvek bolje držati na povišenom mestu, gde neće biti dostupan za grickanje ili igru.

Kako zapravo treba negovati potos

Ova biljka najbolje uspeva u svetlom prostoru, ali bez direktnog sunca. Jaka sunčeva svetlost može da ošteti listove i izazove bleđenje ili opekotine, dok u previše tamnoj prostoriji potos polako gubi svoje karakteristične šare i postaje jednolično zelen.

Zalivanje je mesto na kojem najčešće grešimo. Potos ne voli stalno mokru zemlju. Najbolje je da ga zalijete tek kada primetite da je gornji sloj zemlje suv na dodir. Zemlja treba da bude lagana i propusna, kako bi višak vode mogao lako da otiče i da se ne zadržava oko korena.

Supstrat sa dobrom drenažom je zato ključan. Saksija mora imati otvor na dnu, jer voda koja ostaje u zemlji brzo može da dovede do problema sa korenom.

Zašto listovi potosa pocrne

Kada listovi potosa postanu tamni, braon ili potpuno crni, u najvećem broju slučajeva uzrok je prekomerno zalivanje. Kada koren stalno stoji u vodi, počinje da truli, a biljka to vrlo brzo pokaže kroz promene na stabljici i listovima.

Jednom kada list potpuno potamni i osuši se, on se više ne može oporaviti. Najbolje je da ga pažljivo uklonite makazama ili sačekate da sam otpadne. Ipak, dobra vest je da ostatak biljke često može da se spase ako reagujete na vreme.

Ako sumnjate da je problem višak vode, izvadite biljku iz saksije i proverite stanje korena. Zdravi koren je svetao i čvrst, dok je truli koren taman, mekan i neprijatnog mirisa. Sve oštećene delove treba odstraniti, biljku presaditi u novu, suvlju zemlju i obavezno proveriti da li saksija ima dobru drenažu.

Kada problem nisu voda nego štetočine

Crne mrlje ponekad mogu biti i posledica napada štetočina ili gljivičnih oboljenja. Ako primetite neobične tačke, promene na stabljici ili deformisane listove, najbolje je da odnesete jedan list u poljoprivrednu apoteku, gde vam mogu preporučiti odgovarajuće sredstvo za zaštitu biljaka.

Redovno presađivanje, naročito u proleće, kao i povremeno dodavanje đubriva, pomoći će da potos ostane snažan i otporan. Kada ima zdravo korenje i stabilne uslove, ova biljka vrlo brzo obnavlja nove izdanke i nastavlja da raste.

U većini slučajeva crni listovi nisu kraj za potos, već samo znak da treba malo prilagoditi način na koji ga negujemo. A kada se uslovi ponovo dovedu u ravnotežu, ova skromna puzavica vrlo brzo pokazuje koliko zapravo može biti zahvalna biljka.

(Ona.rs)