Biljka koju svi imaju, a malo ko zna da se jede: Dragoljub se sadi jednom, prelepo cveta i čuva zdravlje

Postoje biljke koje sadimo jer su lepe i biljke koje koristimo jer su korisne. Dragoljub je jedna od retkih koja bez problema ulazi u obe kategorije, ali kod nas gotovo uvek završi samo kao dekoracija u dvorištu ili na terasi.

Dragoljub je biljka koju ćete videti svuda po Srbiji, od bašti i balkona do zapuštenih ivica dvorišta. Prepoznatljiv je po jarkim narandžastim, žutim i crvenim cvetovima i okruglim listovima koji izgledaju gotovo savršeno simetrično. Ono što većina ne zna jeste da je cela biljka jestiva i da ima ukus koji nema nijedna druga.

Preporučujemo

Ukras koji se zapravo jede

Dragoljub nije samo biljka za gledanje. Njegovi listovi imaju blago ljutkast ukus, nešto između rukole i rotkvice, dok su cvetovi blaži, ali i dalje dovoljno aromatični da promene karakter svakog jela.

U praksi, to znači da možete da ga ubacite u salatu bez ikakve pripreme. Listovi idu uz sve što inače jedete sveže, od paradajza do sira, dok cvetovi služe kao vizuelni i ukusni akcenat koji od običnog tanjira pravi nešto što izgleda kao da je stiglo iz restorana.

Nema komplikacije, nema pravila, samo ga uberete i stavite u jelo.

Biljka koja ima smisla i van tanjira

Iza tog jednostavnog ukusa krije se ozbiljan nutritivni profil. Dragoljub je bogat vitaminom C, što ga čini prirodnim saveznikom imuniteta, ali i supstancama koje deluju antibakterijski.

Zbog toga se tradicionalno koristio kod prehlada, infekcija i problema sa disajnim putevima. Nije zamena za terapiju, ali jeste dodatak koji ima realan efekat, pogotovo kada se koristi svež.

Postoji i još jedna stvar koja ga izdvaja. Njegova prirodna jedinjenja pomažu organizmu da se izbori sa bakterijama, što ga čini zanimljivim i u savremenim istraživanjima, posebno u vreme kada se sve više govori o otpornosti na antibiotike.

Bašta koja se sama brani

Dragoljub nije koristan samo za ljude. On je i jedna od najpametnijih biljaka koje možete da imate u dvorištu.

Privlači korisne insekte, ali istovremeno odvlači štetočine sa drugih biljaka. Zbog toga ga mnogi sade pored povrća, posebno paradajza i paprike, jer deluje kao prirodni štit.

Ne traži mnogo, ne zahteva posebnu negu i raste čak i kada ga gotovo ignorišete. To je razlog zašto ga starije generacije pamte kao biljku koja se sadi jednom, a ostaje godinama.

Ono što smo zaboravili da koristimo

Dragoljub je tipičan primer biljke koju imamo, ali je ne koristimo. Gledamo je, zalivamo, eventualno fotografišemo, ali retko ko je ubaci u tanjir ili iskoristi njena svojstva.

Istina je jednostavna i pomalo neprijatna. Navikli smo da tražimo egzotične namirnice i skupe dodatke ishrani, dok nam ono što već imamo stoji ispred nosa.

Dragoljub nije nova superhrana sa Instagrama. On je stara biljka koja je oduvek bila tu, samo što smo mi prestali da je gledamo na pravi način.

(Ona.rs)