Ovo su najluksuzniji zatvori na svetu: Zatvorenici imaju sobe, teretane i kuhinje, a jedan je čak na ostrvu

Druga sezona popularne serije „The Gentlemen“ stigla je na Netflix 4. septembra, a ljubitelji priče o britanskom podzemlju ponovo mogu da zavire u svet u kojem se luksuz, novac, moć i kriminal prepliću na svakom koraku. Netflix je već potvrdio i treću sezonu, dok je druga donela novi nastavak priče koju je osmislio Guy Ritchie.

Ali dok gledamo skupa odela, raskošna imanja i kriminalce koji deluju kao da žive u potpuno drugom svetu, postoji jedna stvar koja često posebno intrigira publiku - šta se događa kada takvi ljudi završe iza rešetaka?

Preporučujemo

I tu dolazimo do jedne od najneobičnijih tema savremenog zatvorskog sistema.

Jer, iako zatvor podrazumeva gubitak slobode, postoje kazneno-popravne ustanove koje spolja i iznutra imaju malo toga zajedničkog sa slikom zatvora koju poznajemo iz filmova.

Nema rešetaka na svakom prozoru. Nema mračnih ćelija sa betonskim krevetom. Umesto toga, neki zatvorenici imaju sopstvene sobe, zajedničke kuhinje, prostorije za učenje, radionice, sportske terene, teretane, biblioteke, pa čak i velike zelene površine.

Naravno, važno je naglasiti – ovo nisu hoteli i zatvorenici nisu tamo na odmoru. Osnovna sloboda im je oduzeta, kretanje je kontrolisano, a pravila su stroga.

Ali filozofija pojedinih zatvorskih sistema potpuno je drugačija od one koju smo navikli da gledamo na filmu.

Halden: zatvor koji više liči na savremeni kampus

Jedan od najpoznatijih primera nalazi se u Norveškoj.

Halden Prison godinama privlači pažnju javnosti upravo zbog svog neobičnog izgleda i pristupa zatvorskoj kazni. Umesto ideje da zatvor treba da bude što suroviji, norveški sistem mnogo više naglašava rehabilitaciju i pripremu zatvorenika za život nakon izlaska na slobodu.

Zato prostor može da izgleda gotovo nestvarno u poređenju sa klasičnom predstavom o zatvoru.

Zatvorenici imaju privatnije i humanije smeštajne uslove, postoje prostorije za zajednički boravak, rad i obrazovanje, a mnogo pažnje posvećuje se tome da se svakodnevni život što više približi onome što ih čeka kada ponovo budu slobodni.

Ideja je jednostavna: ako osoba jednog dana treba da se vrati u društvo, zatvor bi trebalo da je za to pripremi, a ne da je potpuno izoluje od normalnog života.

Upravo zato su norveški zatvori često predmet međunarodnih rasprava – da li ovakav pristup zaista daje bolje rezultate ili zatvorska kazna mora da bude mnogo stroža?

Bastøy: zatvor na ostrvu

Ako vam Halden zvuči neobično, Bastøy je još zanimljiviji.

Bastøy je zatvorska ustanova smeštena na ostrvu u Norveškoj, a često se navodi kao jedan od najneobičnijih primera otvorenijeg pristupa izvršenju kazne.

Ovde se ne govori o klasičnom zatvorskom kompleksu okruženom visokim zidovima na svakom koraku.

Zatvorenici rade, učestvuju u svakodnevnom funkcionisanju zajednice i provode vreme na otvorenom. Postoje farma, radionice i različiti poslovi koje obavljaju sami zatvorenici.

Na prvi pogled, prizor može da zbuni.

Umesto betona i bodljikave žice, tu su priroda, more i veliki otvoreni prostori.

Ali upravo je to poenta sistema.

Bastøy je namenjen zatvorenicima koji su procenjeni kao podobni za blaži režim, a cilj je da kroz odgovornost, rad i samostalnost postepeno budu pripremljeni za povratak u društvo.

Drugim rečima, privilegije nisu zamišljene kao nagrada za kriminal, već kao deo modela rehabilitacije.

Storstrøm u Danskoj: zatvor kao mali grad

Danska je još jedna zemlja koja je poznata po modernom pristupu zatvorskoj arhitekturi.

U zatvorskim kompleksima projektovanim po savremenim principima naglasak nije samo na tome da se zatvorenici drže pod kontrolom, već i na tome kako će prostor uticati na njihovo ponašanje.

Ideja je da arhitektura ne bude neprijateljska prema čoveku.

Zato se posebna pažnja posvećuje dnevnom svetlu, privatnosti, zajedničkim prostorima, obrazovanju, radu i sportu.

Ćelija tako može da bude uređena kao mala privatna soba, dok zajednički prostori podsećaju na kuhinje ili dnevne boravke.

Za nekoga ko zamišlja zatvor kao malu betonsku prostoriju sa metalnim krevetom, ovakav prizor može delovati gotovo nestvarno.

Austrija ima zatvor koji izgleda kao poslovna zgrada

Jedan od najpoznatijih primera neobične zatvorske arhitekture nalazi se u Austriji - Justice Centre Leoben.

Zgrada izgleda moderno, sa velikim staklenim površinama i savremenim arhitektonskim rešenjima, zbog čega je često fotografisana i predstavljana kao primer potpuno drugačijeg dizajna zatvorskog prostora.

Ali ovde je važno napraviti razliku između „lepog zatvora“ i luksuza.

Moderna arhitektura sama po sebi ne znači da zatvorenici žive kao u hotelu.

I dalje postoje nadzor, ograničenja, pravila i potpuna kontrola kretanja.

Poenta je u tome da zatvorski prostor ne mora nužno da bude dizajniran tako da čoveka svakog trenutka podseća na kaznu.

A ko zapravo boravi u ovakvim zatvorima?

Ovo je možda najvažniji deo priče.

Ne postoji pravilo prema kojem neko može da kaže: „Imam novca, želim luksuznu ćeliju.“

U zemljama koje primenjuju ovakav model, smeštaj zavisi od više faktora – vrste krivičnog dela, dužine kazne, procene rizika, ponašanja zatvorenika i toga da li se osoba smatra pogodnom za određeni režim.

Zbog toga je pogrešno zamišljati da su ovakvi zatvori rezervisani za milijardere, slavne ličnosti ili moćne kriminalce.

Naprotiv, koncept se zasniva na potpuno drugačijoj filozofiji.

Zatvorenik jeste kažnjen oduzimanjem slobode, ali se ne smatra da mora biti lišen svih elemenata dostojanstvenog života.

Nema "room servicea", ali ima kuhinje

Jedna od stvari koja najviše zbunjuje ljude kada vide fotografije ovih zatvora jeste činjenica da pojedini zatvorenici mogu da koriste zajedničke kuhinje.

To ne znači da im neko donosi doručak u krevet.

Naprotiv.

U nekim ustanovama zatvorenici sami pripremaju hranu, održavaju prostor i učestvuju u svakodnevnim obavezama.

Upravo takve aktivnosti treba da razviju odgovornost i rutinu.

Jer cilj nije da osoba godinama provede iza zidova, a onda jednog jutra izađe na ulicu i očekuje se da odmah zna kako da funkcioniše.

Teretana, sport i priroda

Još jedna stvar koja mnoge iznenadi jeste količina prostora namenjenog fizičkoj aktivnosti.

U modernim zatvorskim sistemima sport se često smatra delom rehabilitacije.

Zatvorenici mogu imati pristup teretanama, sportskim terenima i prostorima za rekreaciju.

U nekim ustanovama postoji i mogućnost rada na otvorenom.

To je posebno izraženo u otvorenim zatvorima poput Bastøya, gde priroda postaje deo svakodnevnog života.

I upravo tu nastaje kontroverza.

Fotografija zatvorenika koji sedi pored mora ili radi u bašti mnogima izgleda kao prizor iz nekog veoma neobičnog turističkog smeštaja.

Ali iza toga stoji ideja da se zatvorenik kroz odgovornost i rad pripremi za život bez nadzora.

Da li je ovo previše "luksuzno"?

To je pitanje koje se godinama postavlja.

Za žrtve krivičnih dela i njihove porodice ovakve slike mogu biti veoma teške za prihvatanje.

Ako je neko počinio ozbiljno krivično delo, mnogima je teško da razumeju zašto bi trebalo da ima privatnu sobu, sportsku salu ili pristup prirodi.

Sa druge strane, zagovornici ovakvog modela tvrde da svrha zatvora nije osveta.

Ako zatvorenik jednog dana izlazi na slobodu, društvu je u interesu da se vrati kao osoba koja može da funkcioniše bez ponavljanja kriminala.

Zato je pitanje mnogo kompleksnije od toga da li je zatvor „lep“ ili „ružan“.

Pravo pitanje je - šta se događa sa čovekom nakon što izađe kroz zatvorsku kapiju?

Ipak, zatvor je i dalje zatvor

Iako fotografije modernih norveških ili danskih ustanova mogu izgledati gotovo nestvarno, ne treba izgubiti iz vida osnovnu činjenicu.

Zatvorenici nisu slobodni.

Ne mogu jednostavno da napuste kompleks.

Njihovo kretanje je regulisano, postoje pravila, kontrole i nadzor, a kazna podrazumeva gubitak jedne od najvažnijih stvari koje čovek ima - slobode.

Zato izraz „luksuzni zatvor“ može biti pomalo varljiv.

Neko može imati udoban krevet, prozor, televizor, kuhinju ili pristup teretani, ali ne može da ode kući kada poželi.

A upravo je to granica koja deli ovakve ustanove od hotela.

Zatvori budućnosti možda neće izgledati kao zatvori

Dok popularne serije poput „The Gentlemen“ kriminalce često smeštaju u svet luksuznih kuća, skupih automobila i privatnih klubova, stvarni svet zatvora pokazuje potpuno drugačiji paradoks.

Najmoderniji zatvori na svetu sve manje pokušavaju da liče na klasične tamnice.

Umesto toga, neki od njih podsećaju na male kampuse, studentske domove ili savremene radne centre.

Iza te arhitekture, međutim, krije se ozbiljna filozofija: čoveku može biti oduzeta sloboda, ali cilj ne mora biti da mu se oduzme i svaka mogućnost da jednog dana ponovo bude funkcionalan član društva.

Zato su upravo zatvori poput Haldena, Bastøya i modernih danskih ustanova postali predmet brojnih rasprava širom sveta.

Da li zatvor treba da bude mesto patnje ili mesto promene?

Odgovor zavisi od toga šta društvo želi da dobije na kraju kazne.

Jer jednog dana, bez obzira na to koliko je zatvorska ćelija luksuzna ili surova, vrata će se otvoriti.

I tada počinje najvažniji deo kazne - život posle zatvora.

(Ona.rs)