Pisanje dnevnika kao terapija: Stručnjak otkriva sve prednosti ove prakse

Savremene tehnologije pružaju različite kreativne načine beleženja svojih misli i osećanja. Koji god da izaberete važno je da to činite redovno

U januaru, tradicionalno teskobnom mesecu u kome čak jedan od dana nosi titulu najdepresivnijeg, možda je i pravo vreme da se počne sa dobrim navikama koje nam mogu pomoći u emotivnom i mentalnom balansu. Jedna od njih je, kako sugerišu stručnjaci, takozvani journaling, odnosno pisanje dnevnika.

Istraživanja pokazuju da ova praksa umanjuje simptome uznemirenosti i anksioznosti za pet posto, kao i da veće benefite od nje imaju žene nego muškarci. Dalje, u posttraumatskom stresu pokazuje bolje rezultate kod mlađih nego starijih pacijenta, a generalno što se duže istrajava u pisanju (više od 30 dana) to su efekti po pacijente bolji. Šta podrazumeva journaling, koji su mu benefiti i na šta treba obratiti pažnju, za Ona.rs govori psihološkinja Anđelija Simić:

Preporučujemo

– Journaling predstavlja praćenje svojih stanja, ponašanja, osećanja i misli kroz pisanje. Koristi se u psihoterapiji već dugi niz decenija, najčeśće u psihoterapijskim pravcima, gde se naglašava razvijanje samosvesti i samostalan rad između seansi, pa je tako tekovina relativno novijih terapijskih metoda, dok klasične terapijske metode, poput psihoanalize, ne insistiraju toliko na ovome – objašnjava Simić i dodaje:

– Najveći benefiti journaling-a su pre svega u razvijanju veštine samoposmatranja, zatim u pronalaženju veze između misli, osećanja i aktivirajućih događaja, a na duže staze i primećivanje obrazaca u našoj ličnosti. Ostvaruje takođe i katarzični i ventilacioni efekat – na ovaj način možemo da ispustimo svoje emocije, kanališemo i doživimo ih u punom sjaju, što utiče na to da imamo bolju emotivnu samoregulaciju, da budemo smireniji i da uopšte postanemo svesniji svog života.

Da bismo započeli sa ovom nadasve korisnom praksom nisu potrebni nikakvi posebni uslovi – može se pisati bilo kada i bilo gde. Današnje prilike i savremene tehnologije pružaju i druge kreativne mogućnosti beleženja misli i osećanja poput sve popularnijih audio i video zapisa. Međutim, naša sagovornica kaže da je tradicionalno pisanje olovkom na papiru ipak najbolji vid:

– Postoji direktna veza između pisanja i onoga što mozak percipira, no ako vam druge forme više prijaju to je sasvim u redu. Bez obzira na način, važno je da sem odgovora na to kako se osećate, beležite i kakve su vam misli.

Na pitanje koja se dinamika vođenja dnevnika preporučuje, Simić sugeriše da je preporučljivo da se misli i osećanja svakodnevno beleže, ali da je najbolje da svako pronađe dinamiku koja mu odgovara:

- Nema pravila niti posebnih reči koje treba upotrebljavati. Jedino je bitno da se dnevnik ne svede na puko prepričavanje događaja, već ako i događaj postoji napisan, da postoji i praćenje sebe. Cilj vođenja dnevnika je razvoj takozvane metasvesti, to jest svesti o svojim mislima i umu, kao i omogućavanje da svesno odlučimo kojim mislima ćemo pridavati značaj i na koji način. Reč je zaista o moćnom alatu! – zaključuje psihološkinja Anđelija Simić.

(Ona.rs/Tamara Kostić)