Psiholozi kažu da vam najtužniji ljudi nikada neće kukati: Njihovu tugu odaje ovih 9 obrazaca ponašanja

Sedela sam prošle nedelje u svom omiljenom kafiću i posmatrala ženu za stolom u uglu.Nasmešila se konobaru, ljubazno klimnula paru koji je slučajno zakačio njenu stolicu i delovala potpuno fokusirano na laptop. Sve je izgledalo u redu. Možda čak i više od toga. Delovala je smireno, sabrano, kao neko ko ima svoj život pod kontrolom.

Ali onda sam primetila nešto čudno.

Već dvadeset minuta mešala je istu, odavno hladnu kafu. Ramena su joj bila blago povijena ka unutra. Prsti su nervozno lupkali po stolu između dva reda koje bi otkucala.

Spolja je izgledala kao da je sve u redu. Kao da je zadovoljna.

Ali u toj tišini bilo je nečeg teškog.

Ta scena me podsetila na nešto što sam godinama učila kroz psihologiju, ali i kroz lično iskustvo sa depresijom. Ljudi koji emocionalno tonu često izgledaju kao da plutaju. Ne žale se. Ne traže pomoć. Ne dramatizuju.

Umesto toga razviju tihe obrasce ponašanja koje drugi pogrešno tumače kao snagu, stabilnost ili zadovoljstvo.

Oni postaju majstori površnih razgovora

U prvom braku savršeno sam naučila kako da izgledam dobro pred drugima. Pričala bih o planovima za vikend, delila anegdote sa posla i održavala sve društvene rituale koji se očekuju.

Ali nikada nisam išla dublje.

Set Mejers, klinički psiholog, kaže da osoba koja je zaista zadovoljna životom zadržava sposobnost koja se često povezuje sa decom - osećaj čuđenja, radoznalosti i oduševljenja.

Ljudi koji su duboko nesrećni taj kapacitet polako gube. Oni učestvuju u razgovoru, ali se ne povezuju. Odgovaraju na pitanja, ali retko postavljaju ona koja vode ka stvarnoj bliskosti.

Njihov prostor postaje haotičan ili previše kontrolisan

Ponekad je dovoljno pogledati nečiji životni prostor da biste naslutili šta se dešava u njemu.

Kod ljudi koji su duboko nesrećni često se pojavljuju dva ekstrema. Jedni puštaju da se sudovi gomilaju, veš ostaje neoprano, a pošta se taloži na stolu. Ne zato što su lenji, već zato što su tiho odustali.

Drugi rade suprotno. Postaju gotovo vojnički strogi prema redu i kontroli. Svaka stvar ima svoje mesto, svaki detalj je pod nadzorom.

U oba slučaja mehanizam je isti. Lakše je kontrolisati sudove ili police nego suočiti se sa stvarnim neredom koji postoji iznutra.

San počinje da se menja

Istraživanja pokazuju da nezadovoljstvo životom često ide zajedno sa nezdravim navikama poput pušenja ili izbegavanja fizičke aktivnosti. Ali pre nego što te promene postanu vidljive, prvo se menja san.

Neki ljudi počnu da spavaju po dvanaest sati i ipak se bude iscrpljeni. Drugi funkcionišu sa četiri sata sna i tvrde da im je to sasvim dovoljno.

U oba slučaja san postaje beg. Ili način da se pobegne od misli, ili nešto što se izbegava jer noć donosi tišinu u kojoj se te misli ne mogu potisnuti.

Briga o sebi postaje predstava

Spolja može izgledati kao da neko vodi savršen život.

Redovno ide u teretanu, izgleda sređeno, nikada ne propušta rutinu nege. Ali iza toga često stoji mehaničko ponavljanje, a ne stvarna briga o sebi.

Studija koja je pratila 1830 adolescenata tokom 15 godina pokazala je da nezadovoljstvo sopstvenim telom često vodi ka simptomima depresije i poremećajima u ishrani, posebno kod žena.

U takvim situacijama vežbanje prestaje da bude radost, a postaje kazna. Rutina nege kože više nije nežnost prema sebi, već oklop.

Prestaju da se žale na stvari koje ih zapravo bole

Psiholog Tajler Vuds upozorava da stalno žaljenje može štetiti odnosima i povećati stres.

Ali postoji ogromna razlika između hroničnog prigovaranja i zdravog izražavanja frustracije.

Ljudi koji su duboko nesrećni često prestanu da govore o stvarima koje ih muče. Ne pominju više posao koji ih iscrpljuje, odnos u kojem se osećaju prazno ili snove koje su napustili.

Ta tišina nije mir. To je rezignacija.

Entuzijazam postaje selektivan

Takvi ljudi često iskreno slave tuđe uspehe.

Radovaće se vašoj promociji, novom poslu ili vezi. Ali kada razgovor dođe do njihovog života, energija nestaje.

Mogu biti srećni zbog drugih, ali više ne veruju da njihov sopstveni život može da se promeni.

Razvijaju suptilne načine izbegavanja

Istraživanja pokazuju da ljudi koji ne izražavaju svoja osećanja često imaju lošije mentalno zdravlje i kvalitet života.

Vremenom razvijaju male strategije izbegavanja koje spolja izgledaju bezazleno.

Izbegavaju fotografije jer kažu da više vole da budu iza kamere. Izbegavaju planiranje budućnosti pa sve ostaje neodređeno. Duboke razgovore skreću na tuđe probleme. Tišinu popunjavaju bukom, aktivnostima ili stalnim radom.

Svaka od tih stvari pojedinačno deluje normalno. Zajedno, one postaju zaštitni zid.

Pomaganje drugima postaje opsesija

Takvi ljudi često su prvi koji će priskočiti u pomoć.

Uvek imaju vremena za tuđe probleme, uvek su spremni da saslušaju ili da se uključe. Na prvi pogled deluje kao čista nesebičnost.

Ali ponekad je to način da se izbegne sopstveni život. Fokus na tuđim krizama daje osećaj svrhe i skreće pažnju sa onoga što ih zapravo boli.

Osećaj utrnulosti počinju da zovu mirom

Možda je ovo najopasniji obrazac.

Emocije postaju ravne. Ni velika radost ni duboka tuga više ne dolaze kao nekada. Ljudi to često tumače kao zrelost ili unutrašnji mir.

Kažu da su "prevazišli dramu" ili da su naučili da "puste stvari da teku".

Ali postoji velika razlika između stvarne smirenosti i emocionalnog gašenja. Jedno dolazi nakon suočavanja i prihvatanja iskustava. Drugo dolazi nakon odustajanja.

Kada tišina ne znači da je sve u redu

Godinama sam i sama pokazivala mnoge od ovih obrazaca. Sedela sam na svega nekoliko metara od svog tadašnjeg muža, a osećala se potpuno sama. Uverena da je ta ravnodušnost zapravo znak da sam konačno pronašla mir.

Nije bila.

Tek kada sam krenula na terapiju i počela da prepoznajem te tihe obrasce, shvatila sam koliko toga sam skrivala. Ne samo od drugih, već i od sebe.

Ako u ovim obrascima prepoznate sebe, važno je da znate da je svest o tome prvi korak ka promeni.

A ako ih primetite kod nekoga koga volite, setite se jedne stvari. Ljudi kojima je pomoć najpotrebnija često su upravo oni koji su prestali da je traže.

(Ona.rs / GEEditing)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.