Imala sam 19 godina kada sam otišla kod lekara zbog dijareje: Nisam verovala kad sam dobila dijagnozu

Imala je 19 godina kada je prvi put završila u bolnici zbog uporne, krvave dijareje i naglog gubitka težine. Sve je počelo nakon trovanja hranom - piletina koja nije bila dobro termički obrađena. U početku je mislila da će simptomi proći sami od sebe. Umesto toga, postajali su sve jači.

Narednih meseci gotovo sve se vrtelo oko toaleta. Išla je osam do deset puta dnevno, nije mogla da izlazi sa prijateljima i izbegavala je alkohol jer je pogoršavao stanje. Kada je konačno otišla kod lekara, dobila je uput za gastroenterologa, ali je pre pregleda završila u hitnoj zbog virusa koji je dodatno oslabio organizam.

Strah od najgoreg

Dok je bila u bolničkoj sobi, jedan od konsultanata joj je rekao da simptomi mogu ukazivati i na rak debelog creva.

- Pripremite se na najgore, jer ovi simptomi ponekad mogu biti znak raka, rekao je.

To je bio trenutak u kojem je, kako kaže, samo počela da plače.

- Bila sam sama i bila sam uplašena. Nisam želela da umrem.

Lekari su joj davali tečnost i steroide kako bi obuzdali stanje dok ne stignu rezultati.

Dijagnoza je stigla nakon kolonoskopije

Nakon pregleda, konačno je dobila odgovor: ulcerozni kolitis. To je hronično, autoimuno oboljenje debelog creva u kojem telo napada samo sebe. Simptomi, pored krvave dijareje mogu da uključe i stomačne grčeve, gubitak težine i ekstreman umor. Bolest ima faze pogoršanja (flare-up) i faze smirivanja.

U njenom slučaju, trovanje hranom je pokrenulo prvi veliki napad, a imuni sistem je zatim nastavio da reaguje kao da stalno mora da se brani.

Život posle dijagnoze

Oporavak nije bio brz. Telo je bilo iscrpljeno, a trebalo je naučiti kako živeti sa nečim što ne nestaje. Podršku je pronašla kroz udruženje Crohn’s & Colitis UK, gde je dobila praktične alate za svakodnevicu, kao i u online grupama ljudi sa istom dijagnozom.

- Bilo mi je lakše kada sam počela da razgovaram sa drugima koji prolaze isto. Bilo je manje strašno kada nisam bila jedina.

Vremenom je dobila terapiju koja joj pomaže da drži simptome pod kontrolom. To znači lekovi svakog dana i redovne kontrole.

- I dalje postoje dobri i loši dani. Ali naučila sam da slušam svoje telo i da ne guram sebe preko granice.

Rad i granice

Radila je u TV industriji, što je često značilo duge smene, stres i malo sna - sve ono što kolitis ne podnosi dobro. Na kraju je odlučila da promeni ritam i pređe u tim koji podržava autore sa invaliditetom i neurodivergentne stvaraoce. Kaže da joj je to donelo stabilnost i osećaj da se kreće u pravcu koji može da izdrži.

Ulcerozni kolitis ne nestaje. Ne drži se pod kontrolom snagom volje. "Ne zaboravlja se". Ali može da se živi sa njim, uz terapiju, promenu navika i podršku.

- Ova dijagnoza me je promenila, ali me nije odredila.

(Ona.rs / METRO)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.