"Dobila sam rak jajnika, iako nemam jajnike": Ova priča je pravi alarm svim ženama

"Pa dobro, da li vi vidite moj stomak?" upitala je hrabra žena kada su lekari osporavali njene brige

Dot Bejli je žena koju su zadesile zdravstvene nepogode, a čija je priča postala, nažalost, još jedan znak upozorenja mnogim ženama.

Naime, Dot je 2021. sa 62 godine u bolnici postala redovan posetilac, u nadi da joj bilo ko može pomoći i ublažiti bolove.

Preporučujemo

Kako opisuje, stomak joj je bio otečen danima "kao da je u osmom mesecu trudnoće", ali su joj doktori govorili da je u pitanju "zatvor" i njene brige su se iznova i iznova odbacivale i negirale.

- Znala sam da nije u pitanju nikakav "zatvor" i problem sa varenjem. Upitala sam ih: "Pa dobro, da li vi vidite moj stomak?", ali niko nije obraćao pažnju i dobila sam propisan laksativ. Kada sam stigla kući, imala sam toliko bolova da smo pozvali hitnu pomoć. Tamo mi je doktor rekao da je otok trebalo da bude dovoljan da upozori mog odabranog lekara opšte prakse da me uputi na dalje testove. Primljena sam i skenirana. Ne mogu reći da su mi nešto "pronašli", kad je tumor bio veličine ananasa i nemoguće ga je prevideti - opisuje ona, piše "Mirror".

Pošto je bila podvrgnuta histerektomiji i uklanjanju jajnika u tridesetim godinama, rak jajnika joj nije pao na pamet kada je počela da dobija zabrinjavajuće simptome 2019. godine.

- Imala sam ćerku Lusi kada sam imala 18 godina, a onda je došlo do pobačaja kada smo suprug i ja ponovo pokušali sa trudnoćom. Problemi sa plodnošću su rezultirali raznim operacijama za ublažavanje mojih simptoma, ali sa 26 godina rečeno mi je da više nikada neću zatrudneti prirodnim putem. Lekari su pokušali da spasu jedan jajnik, ali nisu uspeli, pa su oba uklonjena zajedno sa mojom maternicom, a ja sam upala pravo u ranu menopauzu, uzimajući hormonske terapije pet godina - priseća se.

Od tada, Dot nije imala većih zdravstvenih problema. Ali, za njen 60. rođendan, sa suprugom je otputovala na odmor, gde su počeli jaki bolovi.

- Uživali smo svaki dan. Ali ubrzo, počela sam da primećujem neke neprijatne simptome. Nadimanje je bilo vrlo vidljivo. Odeća mi je pristajala jedne nedelje, ali ne i sledeće. Počela sam sve češće da se žalim, jer je postajalo samo gore. Od bolova u abdomenu nisam mogla ni da hodam, ali uporno sam nalazila način da odem u bolnicu, a isto tako uporno su me iz nje i vraćali. Rak jajnika mi, naravno, nije padao na pamet ni u jednom trenutku - kaže ona i dodaje:

- Nisam znala da ga i dalje možete dobiti čak i nakon što vam se uklone jajnici, ali izgleda da neke ćelije jajnika mogu ostati i postati kancerogene - kaže Dot.

Rak jajnika se često opisuje kao tihi ubica, ali nedostatak svesti, a ne nedostatak simptoma, sprečava ranu dijagnozu. Ključni simptomi, koji se često javljaju od početka su nadimanje, bol u stomaku, potreba za češćem mokrenjem i brzo osećanje sitosti.

Karcinom jajnika se brzo kreće, ali mnoge žene mesecima ignorišu nejasne probleme sa stomakom i probavne smetnje.

Dot sada zna da su njeni simptomi među najčešćim pokazateljima raka jajnika, ali samo jedna od pet žena zna da je nadimanje potencijalni znak upozorenja.

- Prvobitno mi je doktor rekao da možda imam sindrom iritabilnog creva i da mi je kolonoskopijom dijagnostikovan divertikulitis. Život je mogao da mi bude sasvim drugačiji, samo da je sve ovo primećeno dve godine pre, kada sam prvi put tražila pomoć. Nakon što sam otišla u ambulantu i konačno bila skenirana, pet i po litara tečnosti mi je isceđeno iz stomaka i na kraju je potvrđeno da imam rak jajnika, sa mrljama po celom telu uključujući i jetru. Bilo je potrebno nekoliko nedelja da se potvrdi ozbiljnost, a čekanje je bilo traumatično. Dijagnoza je bila neizlečiva u početku, rak jajnika četvrtog stadijuma.

Takođe sam se plašila hemioterapije i nisam znala šta da očekujem, ali doktori i medicinske sestre su bili sjajni. Usledila je velika operacija, a 50 odsto jetre mi je uklonjeno - kaže ona.

Trebalo je mesec dana pre nego što je uspela da se uspravi. Kako kaže, dok se nije uspravila, već je planirala sopstvenu sahranu.

- Sada me skeniraju na svakih 12 nedelja, pazeći da se slučajno ne pojavi ponovo. Do sada su bile samo dobre vesti. Ne znam da li ću se ikada potpuno opustiti, iako gledam dalje u budućnost i čak sam rezervisala da odvedem svoju unuku u pozorište u januaru 2025 - priča Dot.

Za Dot, najteži deo čitavog iskustva bilo je saznanje da je mogla biti dijagnostikovana i lečena dve godine ranije.

- Da sam znala da imam sve klasične simptome, više bih se trudila. Moj doktor je ipak trebalo da zna. Ne prihvatajte da vas omalovažavaju - budite uporni i naporni, dok ne dobijete odgovore - završava hrabra Dot.

(Ona.rs)