Povećan broj krpelja, potrebno je pratiti mesto ujeda mesec dana: Ne treba sami da ih skidamo

"Povećan broj krpelja, pratiti mesto ujeda mesec dana"

Zbog predstojećih prvomajskih i uskršnjih praznika očekuje se duži boravak u prirodi, gde je povećan broj krpelja, koje građani ne treba sami da uklanjaju ako primete ujed, već da se jave u najbližu zdravstvenu ustanovu, rekla je danas doktorka Milena Turubatović iz Doma zdravlja Savski venac.

Turubatović je za Tanjug upozorila da po povratku iz prirode obavezno treba uraditi samopregled tela i da krpelji najviše vole topla i skrivena mesta, prevoje vrata, pazuha, kose, kolena i laktova.

Preporučujemo

- Bitno je da u narednih mesec dana pratimo mesto ujeda zato što prvi simptomi ne moraju da se pojave odmah, a to crvenilo koje se obično prvo javlja može i u narednih mesec dana - rekla je ona.

Ona je savetovala oblačenje svetle odeće, dubokih patika, dugih čarapa, da imaju što manje prostora da mogu da dođu u dodir s telom.

- Obavezno je kada se vratimo iz prirode da uradimo samopregled svoj tela. Krpelji najviše vole topla i skrivena mesta, u smislu prevoja vrata, pazuha, kose, kolena, laktova. Bitno je da u narednih mesec dana pratimo to mesto ujeda zato što prvi simptomi ne moraju da se pojave odmah, a to crvenilo koje se obično prvo javlja može i u narednih mesec dana - rekla je Turubatović.

Turubatović upozorava da i u slučaju da se ne pojavi crvenilo postoji mogućnost da dođe do pojave visoke temperature, malaksalosti, bolova u zglobovima ili nekog neurološkog problema i naglašava da se u tom slučaju treba javiti lekaru.

- Krpelja ne treba sami da ga skidamo. Ne treba ga natapati ni alkoholom, ni benzionom, acetonom ili gasom. Sve ono što se možda pre mnogo godina smatralo da treba sada nikako nemojte raditi. Ne dirajte ga i ne natapajte, već se javite najbližem Domu zdravlja da bi ga medicinsko osoblje pravilno skinulo. Kod lošeg i nestručnog skidanja krpelja veća je mogućnost zaražavanja - rekla je Turubatović.

Ona je pojasnila da postoji moguće analize krpelja, kako bi se ispitalo da li je zaražen.

- Neke labaratorije rade analizu. Kada se skine krpelj stavi se u fiziološki rastvor ili u običnu vodu i odnese se na analizu da bi se videlo da li uopšte ima zaraženu bakteriju koja izaziva lajmsku bolest - dodala je Turubatović.

Dodala je da poslednjih godina postoji porast zaraženih krpelja, a da je pre desetak godina procenat zaraženosti bio 20 do 30 posto.

- Poslednjih godina istraživanja i sve analize koje se rade pokazuju da je ta zaraženost krpelja na području Beograda i 70 odsto - upozorava Turubatović.

(Ona.rs/Tanjug)