Jedna od deset žena oboli od nekog vida poremećaja rada štitaste žlezde: Stres važan faktor

Konferencija "Tvoje zdravlje je tvoj štit" podiže svest o sve češćim, primetnim i neprimetnim problemima koje izaziva štitasta žlezda

Zdrava štitasta žlezda je ključna za celokupno zdravlje i dobrobit organizma, ali nismo ni svesni koliko ona može uticati i na našu svakodnevicu. Ova mala, ali moćna žlezda ima vitalnu ulogu u regulisanju metabolizma, što utiče na gotovo sve funkcije u telu.

Konferencija "Tvoje zdravlje je tvoj štit" otvorila je vrlo značajne teme lečenja i redovnih lekarskih pregleda štitaste žlezde. Učesnici ovog panela, ne samo da su govorili o tome koliko poremećaji ove žlezde mogu uticati na celokupnu funkciju tela, već se govorilo i iz ugla pacijenata - kakav je njihov život kada napuste ordinaciju nakon što im je ustanovljen problem sa štitastom žlezdom.

Preporučujemo

Po statistici jedna od deset žena oboli od nekog vida poremećaja rada štitaste žlezde, a prvi o tome, kao i o samom lečenju, govorio je endokrinolog  profesor dr Žarković Miloš.

- Postoje različiti uzroci poremećaja rada štitaste žlezde. Najčešće su to autoimune bolesti kao što je Hašimoto, koji razara štitastu žlezdu ili sa druge strane Grejsova bolest, gde imate stimulišuća antitela, koja teraju žlezdu da raste i da luči više hormona nego inače. Druga grupa bolesti koja dovodi do rad štitaste žlezde su takozvane autonomne bolesti, usled kojih dolazi do nastanka čvorova i nodusa koji su benigne prirode, ali nekontorlisano luče hormone. Drugi razlozi su ređi - a to je primena radioaktivnog joda u terapiji hiperteroze, operacije zbog bilo kog razloga kao što je hiperteroza ili karcinom štitaste žlezde - navodi dr Žarković.

Najčešći simptomi koji ukazuju na to da postoji poremećaj rada štitaste žlezde mogu biti različiti, a dr Žarković navodi da je relativno jednostavno postaviti dijagnozu, jer se uoči prekomerno lupanje srca, preznojavanje, drhtanje ruku, nervna labilnost ili kako je tačno rekao: "To je pacijent kom kažete dobar dan, a on se zaplače".

Kod starijih pacijenata može biti i asimptomatski i problem može da se manifestuje i kao mentalni poremećaj.

Da li više obolevaju žene ili muškarci?

- Žene više obolevaju od poremećaja rada štitaste žlezde i to nekoliko puta više, čak tri do četiri puta više nego muškarci - govori dr Žarković.

Nažalost, u gotovo 95 odsto slučajeva osobe koje imaju hašimoto nemaju jasne simptome, dok se ne razvije hipertireoza - pojačan rad štitaste žlezde. Hormoni same žlezde bitne su za rad mozga i za normalan rad metabolizma. Ako postoji problem sa štitastom žlezdom, mozak ne može da funkcioniše kako treba, dolazi do labilnosti, problema sa radom srca i ubrzanog metabolizma.

Ukoliko je u pitanju hipertireoza, posledice mogu da se manifestuju i kao depresija, pa čak ide i do stanja ludila - što su jako teške forme hipertiroze.

Da bi se utvrdio problem rada štitaste žlezde, potrebno je uraditi laboratorijske analize i potrebna je provera samo dva hormona - PSH, kojeg luči hipofiza i FT4 - hormon koji luči štitasta žlezda.

Jedan od pokazatelja da postoji poremećaj štitaste žlezde jeste i stres, sa kojim se svi svakodnevno susrećemo. A kako razaznati da je u težište na štitastoj žlezdi, govorila je endokrinolog prof. dr Jasmina Ćirić.

- Žene su opterećene svakodnevnim obavezama i stres n žalost dolazi u paketu sa tim obavezama. Ipak, kada govorimo o stresu kao o pojavi hipertireoze, prvenstveno je na samom početku i najuočljivije. Rekla bih da su krupniji stresovi ukazatelji na problem i hipertirozu. Nije to isto kao svakodnevni stres, ali je vrlo teško prepoznati. Danas je na svu sreću dostupno proveriti o čemu se radi lekarskim pregledima. Hipertireoza se sporije razvija, zbog čega je kod starijih pacijenata potrebno više pregleda. No, kada govorimo o poremećaju štitaste žlezde, nije toliko često prepoznati. Govorimo o ženama iza pedeset i pete godine, nakon menopauze - navodi doktorka Ćirić.

Kada je poremećaj došao do stadijuma da je jedino što je preostalo operacija?

- Postoje nekoliko indikacija za hirurško lečenje. Prvo je poremećaj funkcije rada štitaste žlezde, kada se ne može rešiti medikamentima ili terapijom radioaktivnim jodom, pa nam ostaje kao treća opcija operacija. Pacijenti koji imaju hipertireozu ne znači da se oni nikada ne operišu, iako operacija štitaste žlezde može biti privremeno rešenje. Može doći do toga da žlezda naraste toliko da jednostavno mora da se operiše  govori endokrini hirurg prof. dr Vladan Živaljević.

Iz ugla pacijenta govorila je Bojana Jedoksić, koja je osnivač udruženja "Krila u nama". Svojim govorom koji je održala o ličnom iskustvu sa problemima rada štitaste žlezde i iskustvima pacijenata širom sveta, pojasnila je kako to izgleda kada imate osećaj da vas "niko ne razume".

- Ne razumeju kada jednostavno želite da budete u tišini, zbog glavobolja i kada vam se naprosto dešava na hiljade promena negativnih raspoloženja u toku dana. To su zaista strašne stvari, koje nas teraju da skupimo snagu. To su ta "krila u nama", ta snaga koja nam je potrebna da prebrodimo sve - navodi Jedoksić.

 Važnost zajedničkog rada psihijatra, psihologa i onkologa

Ana Todorović, nutricionista, nadovezala se govoreći o važnosti vođenja računa o dobroj ishrani, koja je sve više odsutna kod mladih ljudi. Ali, naglasila je i značaj dobrog bioritma, počevši od zdravog i kvalitetnog sna.

Na drugu temu o karcinomu štitaste žlezde, kao i poremećaje koji mogu uticati i na hormone kod žena, govorili su ostali učesnici panela.

Psihijarar dr Suzana Videnović istakla je prepoznavanje psiholoških promena, uticaj bolesti, kao i važnost zajedničkog rada psihijatra, psihologa i onkologa, naročito po ovom pitanju.

- Nije štitna žlezda za "džabe" između tela i glave. Ona je kao prolaz za stres i oseti svako ono ćutanje i nagomilavanje stresnih situacija - naglasila je dr Videnović.

Medical onkolog dr Sanja Kocić govorila je o prepoznavanju karcinoma štitaste žlezde i njenim iskustvima sa pacijentima koje leči već duže vreme. Navela je da je vrlo važno, zbog svega ranijeg pomenutog, da pacijent nema osećaj samoće i da su povezani sa stručnjacima koji su im na raspolaganju da razgovaraju sa njima i pomognu da psihički prebrode ovaj problem.

Ginekolog, prim dr Milan Stojanović osvrnuo se i na hormonalne statuse pre i u toku trudnoče, naglasivši da hormoni igraju ogromnu ulogu u svemu kroz šta žena prolazi u oba doba.

Pregledi su dostupni i veoma važni za svakoga, a stručnjaci i učesnici ovog panela naglašavaju da ne treba propuštati priliku za pregledom.

- Mi najviše volimo kada nam pacijent dođe i kaže da se oseća dobro i da je došao na redovni pregled. Ili kada kaže da se oseća dobro, ali su mu na sistematskom uočili mogući problem sa štitastom žlezdom, pa da na vreme možemo krenuti sa terapijama i lečenjem. Apelujemo na važnost proveravanja ove žlezde, jer ona utiče na toliko stvari u vašoj svakodnevnici i treba o njoj voditi računa - rekli su stručnjaci za kraj.

(Ona.rs)