Rekli su joj da je bol u ramenu posledica sporta: Na snimanju joj otkrili tumor veličine avokada

Svoje jajne ćelije je zamrzla nakon što je čula koje su šanse da ovo utiče na njenu plodnost

Ket Holden je osetila jak bol u ramenu, a ono što je pretpostavila da je to obična sportska povreda i da neće uticati na njen način života, sa čime su se i njeni lekari složili, bila je zapravo dijagnoza koja joj je promenila život.

Ket je svoj život imala pod potpunom kontrolom i, kako navodi, uživala je uvek u svom poslu, čestim odmorima i srećnom životu u Londonu. Za relativno kratko vreme, život joj je iz idealne "kolevke" bacio na 24-časovnu negu lekara i roditelja.

Preporučujemo

Njena borba i priča o istoj počinje naizgled bezazlenim bolovima u ramenu prošle godine. Primetila je bol i grčeve u mišićima dok se penjala na stenu tokom odmora. Bol se nastavio i nakon što je sišla sa zida, ali je mislila da je samo istegla ili povredila mišić. Pet meseci kasnije, bol se vratio dok je plivala i, kako navodi, bio je toliko jak da je jedva mogla da drži glavu iznad vode. Tada je odlučila da zakaže pregled kod svog lekara.

- Doktori su primetili da je rame pod jakom upalom, ali ništa drugo nisu mogli da vide na ultrazvuku, pa mi je dijagnostikovan tendonitis, jako zapaljenje tetiva koje je ispraćeno otocima nakon povrede. Imala sam sumnje da je nešto drugo u pitanju, ali sam sledila uputstva i radila fizioterapiju. Prepisani su mi antibiotici i odmor - navodi ona, prenosi "DailyMail".

Kada je završila sa terapijama, Ket je otputovala u Sidnej, njeno putovanje iz snova, ali primetila je da se bol u ramenu vratio nakon penjanja na most u Sidneju i skakanja padobranom. Međutim, ne samo da se vratio, već je bol bio i gori i držao ju je budnu noćima.

- Bilo je očigledno da nešto nije u redu. Vratila sam se kući iz Australije sredinom novembra i nisam imala nikakve izbočine ili kvržice. Ali, nisam mogla da podignem levo rame i ruku više od pravog ugla. U januaru ove godine mi je bila zakazana magnentna rezonanca u privatnoj klinici.

Bilo je smešno. Na putu do zakazanog termina rekla sam mami: "Nadam se da mi neće trebati nikakva operacija ključne kosti ili injekcije". Obe smo rekle kako bi to bio baš bedak - prisetila se.

Nakon skeniranja je konsultant ušao u sobu gde su čekale Ket i njena majka, a samo nakon rukovanja, shvatile su da nešto nije kako treba.

- Rekao je da su pronašli nešto zaista neobično u mom ramenu - tumor.

Dalji testovi su otkrili da imam maligni tumor ćelija kostiju. Oni su retki i obično se razvijaju u dugim kostima na rukama i nogama - navodi ona.

Iako su ovi tumori agresivni i sposobni da se razvijaju veoma brzo i oštećuju kosti, u najčešćim slučajevima su benigni. U slučaju Ket Holden, tumor se razvio veličine "avokada", kako je saopštila.

S obzirom na njen slučaj, preporučeno joj je da odmah krene na hemoterapije u trajanju od šest do devet meseci, što je i učinila.

- Rečeno mi je da mogu da izgubim kosu, sluh - a moj imuni sistem će pasti toliko nisko da bih bila podložna stvarima kao što je sepsa. Dva meseca kasnije, ošišala sam ksosu, jer mi je bilo teško da se svako jutro budim sa klupkom dlaka na jastuku. Više se ne prepoznajem u ogledalu. Bila sam zdrava devojka i potcenila sam mentalnu i fizičku borbu kroz koju ljudi sa ovim problemima prolaze.

Niko ne želi da čuje ovakve vesti, a naročito u 23 godine, kada znaš da nikada više nećete imati punu funkciju ramena. Dan kada su mi saopštili šta je to u mom telu, koliko je narastao i da odmah krećem na hemoterapije - bio je najmračniji dan u mom, do sada vedrom životu - govori Ket.

Hemoterapije je čine dosta slabom, ističe ona i navodi da ima mučnine, dijareju, umor i velike rane po usnama. Sveukupno nvodi da se oseća "kao da ju je udario autobus". No, pored svega, rečeno joj je da ima 40 do 60 odsto šansi da ovo utiče na njenu plodnost. Kada je to čula, 27. marta je otišla i zamrzla svoje jajne ćelije, ističući da je sve bilo poprilično mučno.

Jedanaestog juna Ket će biti podvrgnuta operaciji kako bi joj se uklonila cela kost ramena i nadlaktice i zamenjena metalnom protezom. To će joj ostaviti probleme sa doživotnom mobilnošću, kao što je nemogućnost podizanja ruke.

Iako je sve ovo strašno, Ket pronalazi snagu da se raduje budućnosti.

- Zauvek ću nositi traumu zbog ovoga sa sobom, ali ću posle ovoga mnogo više ceniti život - rekla je Ket.

(Ona.rs)