Sa 16 godina ostao je zaključan u svom telu: Za Ona.rs opisao strašan trenutak kada se šlogirao

Našim čitaocima ostavlja važnu poruku

Hauard Viks (29) iz Dartmuta u engleskoj grofoviji Devon ima "locked-in" sindrom ili sindrom zaključanog čoveka, veoma retko neurološko stanje. Život sa ovim sindromom je na svakodnevnom nivou gotovo nezamisliv, a on je za Ona.rs opisao kako je izgledao trenutak kada je sa 16 godina doživeo moždani udar i ostao paralizovan.

- Bio sam uzbuđen što ću se vratiti u školu posle proslavljanja Noći veštica. Nakon tuširanja, napavio sam samo nekoliko koraka od kade i iznenada počeo da se teturam, pomalo "agresivno". Sećam se da sam jako stegao glavu rukama i pomislio: "Šta se ovo dešava?". Deset sekundi kasnije, nalazio sam se na podu nag, bilo mi je hladno. Polako, osećao sam kako mi telo trne i kako mi telo postaje teže - priseća se Hauard.

Preporučujemo

Kako nam opisuje, ovo ni u kom scenariju nije moglo da se predvidi ili da se uoče neki simptomi.

- Bio sam srećniji tog dana nego inače. Ovo je samo pokazatelj da može da se dogodi isto bilo kome, bilo kad. Jezivo je uopšte pomisliti na tako nešto, ali je istinito. Zato kažem, treba biti zahvalan - nastavlja Hauard.

Ovaj sindrom je uzrokovan oštećenjem moždane kore koja sadrži nerve koji prenose informacije drugim delovima tela. Takvo oštećenje obično nastaje usled nedostatka protoka krvi ili krvarenja nakon ozbiljne fizičke traume. Mnogi pacijenti sa ovim sindromi vezani su za krevet i potrebna im je konstantna nega. Ali, po fotografijama na Hauardovim profilima, jasno je da se ovaj 29-godišnjak trudi da, koliko je u njegovoj moći, ispuni svoje vreme novim iskustvima.

Nakon nekog vremena, hrabrom Hauardu je predstavljena savremena tehnologija, koja mu je znatno olakšala komunikaciju. Naime, napravljen je poseban kompjuterski uređaj koji očitava pokrete očiju i uz pomoć njega, Hauard uspeva da komunicira, pa čak i da piše.

- Prirodno sam nadaren za tehnologiju i vrlo brzo sam se adaptirao na sve što su mi predstavili. Šest meseci nakon moždanog udara, pokazali su mi ovaj sistem koji prati moje pokrete očiju. Sve ostalo je bilo lako.

Senzor ispod ekrana detektuje poseban pokret i "sjaj" oka. Svi imaju to, samo treba da se kompjuter prilagodi vašem pokretu, a za to su potrebne sekunde. Kada pogledam određenu tačku na ekranu, mali krug počinje da kuca nadole pre nego što izaberem željenu tačku; tako funkcioniše proces biranja. Podesio sam vreme na 0,6 sekudni pri odabari. Najteže mi je bilo, pre svega emotivno, a onda i teret na ramenima - otkriva Hauard.

Ovo mu nije samo omogućilo da komunicira sa ljudima, već i da piše. Hauard je napisao knjigu od 50.000 reči, koja treba uskoro da izađe. Za pisanje knjige mu je bilo potrebno oko 18 meseci, a sada kada je završio, jedva čeka da svoju priču pošalje u svet.

Otkrio nam je da će sigurno biti dostupna i onlajn verzija za sve, ali i da čim pro izdanje izađe u Engleskoj, radiće na tome da što pre dođe i do ostalih zemalja, među kojima je i Srbija. Pisanje knjige mu je bila velika želja, a u planu mu je i pisanje druge knjige u budućnosti. Kako je naveo jednom, želi da čitaoci budu upoznati sa dečkom koji je bio pre moždanog udara.

Iako je njegova borba vrlo inspirativna i to što ovo ne smatra kaznom, već darom, kako je jednom naveo, Hauard ima još jednu poruku koju želi da poruči našim čitaocima:

- Budite ona promena koju želite da vidite u svetu.

(Ona.rs)