Devojka osetila vrtoglavicu na na odmoru i probudila se s tajlandskim akcentom: „Kao da sam izgubila deo sebe“

Keti Voren (29) iz Engleske otišla je u Tursku da proslavi rođendan s prijateljicama – i vratila se potpuno druga osoba.
U trenutku, njen život se promenio iz temelja: dok je šetala ka restoranu, osetila je vrtoglavicu, noge su joj otkazale, a nekoliko sati kasnije probudila se u bolničkom krevetu s dijagnozom moždanog udara – i potpuno novim akcentom.

„Mislila sam da je sunčanica“

Keti, finansijska administratorka iz Basingstoka, priseća se dana kada joj se sve preokrenulo.
„Ceo dan sam provela na suncu, mislila sam da sam dobila sunčanicu. Imala sam jaku glavobolju, ali nisam pridavala značaj. Dok smo išle na večeru, osetila sam da mi se sve vrti, a onda su mi noge jednostavno otkazale“, ispričala je.

Njena prijateljica odmah je pozvala pomoć, ali osoblje hotela isprva je mislilo da je pijana.
„Stavili su me na ležaljku i odvezli u sobu. Kada sam pokušala da ustanem, morala sam da puzim jer nisam mogla da se oslonim na noge“, kaže Keti.
Tek kada je stigla u bolnicu, snimci su pokazali da je doživela moždani udar.

„Probudiš se – i više ne zvučiš kao ti“

Kada se osvestila, leva strana tela joj je bila potpuno oduzeta. A šok je postao još veći kad je progovorila:
njen britanski akcenat nestao je – i zamenio ga je tajlandski.

Lekari su potvrdili da pati od sindroma stranog akcenta, izuzetno retkog neurološkog poremećaja koji se obično javlja posle moždanog udara ili povrede mozga.

„Ne zvučim kao pre. Imala sam tipičan britanski akcenat, a sada govorim kao da sam s Tajlanda. Mojoj mami je to prirodan akcenat, ali meni nije. Osećam se kao da sam izgubila deo identiteta“, rekla je Keti.

Lekari veruju da je kombinacija faktora – genetika (majka joj je Tajlanđanka) i činjenica da se moždani udar dogodio u inostranstvu – mogla da utiče na način na koji su joj se ponovo povezali centri za govor.

Duga borba da ponovo stane na noge

Keti je provela mesec dana u turskoj bolnici, a zatim još pet meseci u Engleskoj – od toga tri u rehabilitaciji.
„U početku su bila potrebna tri čoveka da me pridržavaju dok hodam. Posle mesec dana mogla sam da napravim par koraka uz pomoć stativa, onda štake. Tek nakon deset meseci sam prohodala sama“, kaže.

Iako se fizički oporavila, njen glas i dalje zvuči drugačije.
„Završila sam logopedske terapije, ali se ništa nije promenilo. Lekari mi ne mogu garantovati da će se stari glas vratiti. Kažu da je to ekstremno retko“, objašnjava.

„Moj glas je drugačiji, ali ja sam i dalje ja“

Uprkos svemu, Keti ostaje optimistična i koristi svoje iskustvo da podigne svest o ovom neobičnom sindromu.
„Srećna sam što sam živa. Naučila sam ponovo da hodam, radim na govoru i pokušavam da prihvatim novu sebe. Možda ne zvučim kao ranije, ali i dalje sam ja.“

(Ona.rs / Mirror) 

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.