Postoji i "muški biološki sat": Kvalitet sperme je često odgovoran za prevremene porođaje i pobačaje

Suprotno popularnom verovanju, sperma takođe prolazi kroz opadanje kvaliteta tokom starenja

Gabi i Tom su pet godina pokušavali da osnuju porodicu; prvo prirodnim putem godinu dana, a zatim putem dve neuspele runde veštačke oplodnje. Kada su krenuli u treći pokušaj, Tomova sperma je analizirana - njegov volumen, koncetracija spermatozoida, pokretljivost, odnosno sposobnost sperme da pliva napred, kao i morfologija - rezultati su bili loši.

Ali, njegova reakcija nije bila "tipično muška", naprotiv Tomu je laknulo i upitao je šta može da uradi povodom toga.

Preporučujemo

- Zašto se klinike mnogo više koncentrišu na žene nego na muškarce iako mi činimo 50 odsto problema - upitao je.

Muška neplodnost je tema o kojoj se retko priča i to je ono što mora da se menja.

Da budemo jasni, do neplodnosti kod muškaraca najčešće dolazi zbog premalo sperme, lošeg kvaliteta sperme ili sperme koja se ne kreće pravilno. A tokom poslednjih 10 do 15 godina došlo je do opšteg brzog pada kvaliteta i kvantiteta sperme.

Uopšteno govoreći, lošija ishrana, izloženost hemikalijama koje remete hormone, uključujući plastiku, povećani nivoi stresa i smanjeni nivoi vežbanja imaju potencijalni uticaj na proizvodnju i kvalitet sperme.  Takođe ne zaboravimo da sve više ljudi rađa decu kasnije u životu, te su stariji od 35 godina jedna od najbrže rastućih starosnih grupa koje postaju roditelji, i suprotno popularnom verovanju, sperma takođe prolazi kroz opadanje kvaliteta tokom starenja.

Svima nam je rečeno da plodnost žena počinje da opada oko 35. godine i da do 40. godine naše jajne ćelije polako gube sposobnost. Da, kako žena stari, njen kvalitet jajnih ćelija se smanjuje i postoji povećan rizik od komplikacija tokom trudnoće, ali zašto ne govorimo o muškarcima na isti način?

Njihovi spermatozoidi su takođe izloženi riziku da izgube sposobnost da oplode jaje nakon 35. godine života. Za početak, proizvodnja sperme se usporava i genetski problemi se povećavaju sa godinama, jer se DNK u glavi sperme više fragmentira. Ovo onda povećava rizik od pobačaja, preeklampsije ili prevremenog porođaja, ali se često razlog gubitka pripisuje ženama.

Uticaj genetike i stila života

Da li ste znali da su geni sperme ti koji grade placentu kako bi bebi obezbedili kiseonik i hranljive materije tokom trudnoće do rođenja? Ako geni nisu sjajni, kako će se ta posteljica formirati i podržati rast bebe? Biološki sat otkucava za obe strane, a ne samo za ženu.

Spermatozoida je najmanja ćelija u telu i mora da prepliva 56 kilometara da bi stigla do jajeta (najveće ćelije).  Čak i tada, to možda neće biti dovoljno jer, u stvarnosti, jajna ćelija bira spermu. Vidite, majka priroda želi samo najjače plivače sa najboljim DNK.

Hranljive materije su potrebne telu da bi se napravili osnovni građevni blokovi hormona i svake ćelije (zapamtite da su jaje i sperma takođe ćelije). Naravno, i dalje ćete stvarati spermu ako ne jedete dobro, ali hranljiva dijeta pomaže. Vežbanje je takođe važno dokle god se ne preteruje - želimo da testosteron ide u spermu, a ne u mišiće. Stres, visok i kontinuiran, takođe je loš za opšte zdravlje i zdravlje spermatozoida.

Grejana sedišta, vruće saune i sedenje za stolom ceo dan, kao i držanje telefona u džepovima ili laptopa u krilu - sve to utiče, prenosi "Metro".

U stvari, prema jednoj studiji, sedam odsto svih muškaraca je pogođeno neplodnošću. Dakle, to je definitivno nešto o čemu bi trebalo više da razgovaramo.

(Ona.rs)