Posle samo tri godine braka moj muž je dobio strašnu dijagnozu: Onda sam morala da donesem tešku odluku
Viki Beri bila je u braku svega tri godine kada je njenom suprugu Majku dijagnostikovana demencija. Narednih 14 godina posvetila je brizi o njemu, sve do trenutka kada je morala da donese izuzetno tešku odluku.
„Bila sam samohrana majka 12 godina pre nego što sam upoznala svog supruga Majkla.
Preporučujemo
"Uselili su me u kuću da im čuvam dete, ja se zaljubila u sina": Hana kaže da nije mogao da odoli poljupcima!
TEST LIČNOSTI: Ono što prvo primetite otkriva da li vas uskoro čeka ljubav iz najlepših snova
U braku smo bili svega tri godine kada mu je u 60. godini dijagnostikovana demencija ranog početka.
To definitivno nije bio život kakvom sam se nadala kada smo se venčali.
Prve znake sam primetila kada su mu svakodnevni i omiljeni poslovo, poput kuvanja, postali teški.
Majk je bio sjajan kuvar, a njegovo prepoznatljivo jelo bila je pržena mešavina sa povrćem.
Sećam se trenutaka kada bi tražio soja sos u ostavi, iako bi bio tačno ispred njega.
Zatim su počele da se dešavaju i druge stvari — zaboravljao bi ključeve, ostavljao naočare u restoranima…
Te sitnice su se vremenom gomilale i shvatila sam da se nešto ozbiljno dešava.
Na početku nisam imala pojma sa čim se suočavamo, a niko me nije shvatao ozbiljno.
Zdravstveni sam radnik, pa čak ni meni nije bilo lako da se snađem u tom svetu i pronađem odgovarajuću podršku i negu za Majka.
Brinula sam o njemu kod kuće skoro 14 godina nakon dijagnoze, sve dok nije prešao u stacionarnu ustanovu za trajnu negu.
Počela sam da osećam posledice dugotrajne brige o njemu na sopstvenom zdravlju i više nisam mogla da ga negujem sama, punim kapacitetom.
Oduvek sam sebi obećavala da ću prestati da se brinem o njemu kada osetim da u meni počinje da se javlja ogorčenost zbog te uloge — tada bi bio trenutak da stanem.
Moj savet za sve koji se brinu o svojim bližnjima jeste: ne bojte se da tražite pomoć.
Kada je zatražite, budite konkretni — ljudima je lakše da pomognu kada znaju šta vam tačno treba.
Takođe, pokušajte da pronađete radost i nastavite da radite stvari koje vas ispunjavaju.
Brus je varao i ZAROBIO U KUĆI, bila je pod njegovom kontrolom: Sada mu je NAJVEĆA podrška u bolesti
Verujem da je bolje što pre prihvatiti realnost i početi da se nosite s njom, jer ćete tako lakše proći kroz sve.
Morate znati sa čime se suočavate kako biste znali kako da se time upravlja.
Toplo preporučujem da na vreme napravite planove unapred, kada je reč o daljoj nezi.
Bilo mi je jako važno da znam šta Majk želi i nisam želela da moje lične želje utiču na buduće odluke.
Nemam predstavu šta budućnost donosi, ali uvek kažem — život je spoj umeća i misterije.
U našem ličnom iskustvu sa demencijom i podršci voljenima postoji snaga i mudrost. Zato želim da podelim svoju priču sa svima koji prolaze kroz slične situacije.“
(Ona.rs/DailyTelegraph)