Kuga je i dalje tu (ali je lečiva): Posle novog slučaja u SAD pojavio se viral kako ova bolest utiče na telo

Video koji je obišao internet bez uvijanja prikazuje kako „crna smrt“ razara telo: bolni otoci ispod pazuha, potkožna krvarenja, pocrneli vrhovi prstiju. Deluje kao istorijski horor, ali povod je savremen – rezident iz South Lake Tahoe-a (Kalifornija) nedavno je testiran pozitivno na kugu, verovatno posle ujeda zaraženog krpelja ili buve tokom kampovanja. Srećom, uz pravovremene antibiotike većina ljudi se oporavi, ali stručnjaci podsećaju: prepoznavanje simptoma i brz odlazak lekaru prave razliku.

Preporučujemo

Šta zapravo gledamo na viralnoj simulaciji

U popularnom videu (YouTube kanal Zack D. Films) objašnjeno je šta bakterija Yersinia pestis radi u telu bez lečenja: nakon ujeda zaražene buve, bakterije se umnožavaju i odlaze u najbliže limfne čvorove – tu nastaju bolni „buboni“; ako uđu u krv, javljaju se krvarenja pod kožom i tamne, pocrnele mrlje; u najgorem scenariju infekcija zahvata pluća. To je edukativna simulacija, ali klinički obrasci su stvarni – upravo takve forme kuge beleže i vodiči CDC-a.

Kuga 101: oblici, simptomi, rokovi

Postoje tri glavna oblika:

Bubonska kuga – temperatura, glavobolja, zimica, slabost i oticanje bolnih limfnih čvorova (bubona); najčešće nastaje posle ujeda buve. Inkubacija obično 2–8 dana.

Septikemijska kuga – bakterija u krvotoku; potkožna krvarenja i odumiranje tkiva na prstima, stopalima ili nosu; šok, jaka slabost.

Pneumonska kuga – najteža; brza upala pluća (kratak dah, bol u grudima, kašalj, ponekad krvav ili vodenast ispljuvak). Ovo je jedini oblik koji se može prenositi s čoveka na čoveka kapljično.
Rano lečenje antibioticima je ključno.

Zašto je vest iz Kalifornije bitna – i kako stoje brojke

Zvaničnici okruga El Dorado potvrdili su slučaj kod stanovnika South Lake Tahoe-a (objava 19. avgusta 2025), uz napomenu da je rizik za javnost nizak, ali i da se kuga prirodno javlja u populacijama glodara u višim predelima Kalifornije. Preporučene mere opreza uključuju ne hraniti veverice i čipmanke, držati ljubimce na povocu, koristiti repelente sa DEET-om i ne ležati blizu jazbina.

Samo nekoliko nedelja ranije, rezident severne Arizone preminuo je od pneumonske kuge – prvi takav smrtni slučaj u tom okrugu od 2007. godine, što podseća koliko je brzo reagovanje presudno.

Da li postoji rizik za region i putnike?

Kuga je danas retka i lečiva; WHO i CDC navode da se uglavnom javlja u žarištima gde cirkuliše među malim sisarima i njihovim buvama (u SAD najviše zapadni deo). Za putnike je rizik nizak uz osnovne mere zaštite od ujeda insekata i izbegavanje kontakta sa divljim glodarima i uginulim životinjama.

„Kada odmah kod lekara“ – praktična lista

Obratite se lekaru bez odlaganja ako nakon boravka u rizičnim područjima primetite:

Naglu temperaturu, jaku slabost, bolne, uvećane limfne čvorove (prepone, pazuh, vrat).

Potkožne modrice/pocrnele mrlje, bol u stomaku, znakove šoka.

Brzo nastalu upalu pluća: otežano disanje, bol u grudima, kašalj sa vodenastim ili krvavim ispljuvkom.
Rano testiranje i antibiotici značajno smanjuju rizik od teškog ishoda.

Kako da smanjite rizik – preporuke javnog zdravlja

Ne prilazite/hranite veverice, čipmanke i druge glodare; ne dirajte uginule životinje.

Domaće ljubimce držite na povocu i zaštitite od buva.

Ne kampujte pored jazbina ili na mestima gde zapažate uginule glodare.

Ako se razbolite posle boravka u zoni gde postoji kuga – recite lekaru gde ste bili.

Istorijski kontekst – zašto „crna smrt“ i dalje fascinira

Kuga je istorijski izazvala pandemije (14. vek – „Crna smrt“), ali danas se, zahvaljujući antibioticima i nadzoru, slučajevi leče i retko završavaju fatalno – pod uslovom da se prepoznaju na vreme.

(Ona.rs / Daily Mail)