Ovo su najveće zablude i mitovi o raku dojke: Ne dobijaju ga samo žene i ne, ne primeti se uvek kvržica!

Rak dojke jejedna od najpoznatijih i najčešće pominjanih vrsta raka, ali i dalje, uprkos tome, okružen brojnim mitovima i pogrešnim shvatanjima. Sve dok neko lično ne doživi bolest ili nije blizak s nekim ko je oboleo, teško je razlikovati činjenice od zabluda: ko oboljeva, zašto i kako se leči.

Stručnjaci i organizacije poput Breastcancer.org svake godine nailaze na iste mitove, a članovi zajednice često priznaju da su i sami verovali u njih pre dijagnoze.

Preporučujemo

Mit 1: Ako nemam porodičnu istoriju raka dojke, ne mogu ni da ga dobijem

Činjenica: Većina obolelih nema poznatu porodičnu istoriju

Mnogi smatraju da je rak dojke nasledna bolest. Samo 5–10% slučajeva raka dojke ima genetsku osnovu – mutacije u određenim genima prenete s roditelja na dete. Većina obolelih nema porodičnu istoriju, što znači da drugi faktori, poput životne sredine i načina života, igraju ključnu ulogu.

Najveći faktori rizika su jednostavno ženski pol i starenje. Zdrave ćelije dojke tokom vremena mogu same razviti mutacije koje prelaze u kancerogene.

Ako postoji jaka porodična istorija raka dojke, posebno pre 50. godine, ili prisustvo drugih tipova raka poput jajnika ili prostate, to je važno podeliti sa lekarom.

Mit 2: Ako vodim zdrav život, ne moram da brinem o raku dojke

Činjenica: Zdrav način života može smanjiti rizik, ali ga ne eliminiše

Mnoge žene koje vode zdrav život, vežbaju i jedu zdravo i dalje obole. Iako ove navike pomažu u smanjenju rizika, ne postoji garancija. Važno je kontrolisati faktore rizika koje možete, ali i dalje redovno odlaziti na preglede, samopreglede dojki i pratiti svaku promenu.

Mit 3: Nošenje brusa izaziva rak dojke

Činjenica: Nema dokaza

Postojala je teorija da brus sa žicom može blokirati limfnu drenažu i nakupljati toksine, ali studije nisu pronašle povezanost. Istraživanje iz 2014. godine na oko 1.500 žena s rakom dojke nije našlo vezu između nošenja brus-a i bolesti.

Mit 4: Dezodoransi i antiperspiranti uzrokuju rak dojke

Činjenica: Nema dokaza za ovu povezanost

Postojale su tvrdnje da aluminijumski antiperspiranti mogu dospeti u limfne čvorove i povećati rizik. Iako je kod korisnica ovih proizvoda primećena veća koncentracija aluminijuma u tkivu dojke, nema dokaza da to izaziva rak.

Mit 5: Nošenje mobilnog telefona izaziva rak dojke

Činjenica: Nema dokaza

Neki mediji su sugerisali da radiofrekventno zračenje iz telefona može povećati rizik, ali istraživanja nisu dokazala vezu. Ipak, proizvođači savetuju da se telefon drži dalje od tela, dok naučna zajednica nastavlja istraživanje.

Mit 6: Prekomerna konzumacija šećera izaziva rak dojke

Činjenica: Šećer ne izaziva rak direktno

Iako ćelije raka koriste glukozu brže od zdravih, nema dokaza da šećer izaziva rak. Prekomerni unos može dovesti do gojaznosti, a dijabetes je povezan s većim rizikom od agresivnijih oblika bolesti. Ograničavanje šećera je ipak preporučljivo iz zdravstvenih razloga.

Mit 7: Redovni mamografi garantuju rano otkrivanje

Činjenica: Mamografija je najbolji alat, ali nije nepogrešiva

Mamografi mogu propustiti oko 20% slučajeva, naročito kod žena s gustim tkivom dojke. Samopregledi i pažnja prema promenama ostaju ključni.

Mit 8: Rak dojke uvek stvara kvržicu

Činjenica: Ne mora da se javlja kvržica

Rak može biti prisutan i bez vidljive ili opipljive kvržice, posebno u ranim fazama. Svaka neobična masa ili promena mora biti proverena od strane lekara.

Mit 9: Rak u ranoj fazi retko se ponavlja

Činjenica: Rizik od recidiva uvek postoji

I kod ranog stadijuma postoji mogućnost ponovnog javljanja bolesti, lokalno ili metastatski. Čak i 20 godina posle dijagnoze, kod niskog rizika hormonski pozitivnog raka, šansa za recidiv je 15–20%.

Faktori rizika uključuju veličinu tumora, broj zahvaćenih limfnih čvorova, tip ćelija i specifičnosti terapije.

Mit 10: Svaki rak dojke se leči na isti način

Činjenica: Lečenje zavisi od tipa raka i pacijentovih potreba

Svaka osoba ima individualan plan lečenja, uključujući operaciju, zračenje, hemoterapiju, hormonsku i ciljanu terapiju, u zavisnosti od tipa tumora, gena, receptora i ličnih preferencija.

Mit 11: Rak dojke pogađa samo sredovečne i starije žene

Činjenica: Mlade žene i muškarci takođe mogu oboleti

Iako starost i ženski pol predstavljaju najveći rizik, jedan od 25 slučajeva invazivnog raka dojke javlja se kod žena mlađih od 40 godina. Rak dojke kod muškaraca je redak (<1%), ali se dijagnostikuje češće u kasnijim fazama.

Mit 12: Kada terapija završi, rak dojke je prošlost

Činjenica: Bolest može imati dugotrajni uticaj

Lečenje može trajati godinama, uključujući hormonske i ciljane terapije. Dugoročne posledice uključuju fizičke simptome (bol, umor, neuropatija) i psihološke efekte (anksioznost, strah od recidiva, promene u odnosima). Svaka osoba reaguje drugačije i iskustvo bolesti ostavlja trag na čitav život.

Rak dojke je kompleksna bolest, a edukacija, redovni pregledi i pažnja prema sopstvenom telu ključni su za prevenciju i rano otkrivanje. Razbijanjem mitova osnažujemo zajednicu da prepozna rizik, traži pravovremenu pomoć i pruži podršku obolelima.

(Ona.rs)