Supstanca iz grožđa zaštitila nervne ćelije od Parkinsona: Rezultat obećava, ali postoji važna caka

Grožđe sadrži čitav niz biljnih jedinjenja koja naučnici godinama istražuju zbog njihovog mogućeg uticaja na zdravlje. Jedno od najpoznatijih je resveratrol, polifenol kojem se pripisuju antioksidativna i protivupalna svojstva.

Sada je pažnju istraživača privuklo mnogo složenije jedinjenje povezano sa resveratrolom.

Preporučujemo

Naučnici Tihookeanskog instituta za bioorgansku hemiju "G. B. Eljakov" Dalekoistočnog ogranka Ruske akademije nauka istraživali su trans-vitisin B, prirodno jedinjenje pronađeno u sorti grožđa Alfa.

U eksperimentima na miševima ono nije samo uticalo na simptome bolesti, već je pokazalo sposobnost da zaštiti nervne ćelije od propadanja.

Rezultat zvuči veoma obećavajuće, ali postoji velika razlika između uspešnog eksperimenta na životinjama i leka koji može da se koristi kod ljudi.

Šta je trans-vitisin B?

Trans-vitisin B pripada grupi polifenolnih jedinjenja i strukturno je povezan sa resveratrolom.

Može se opisati kao složeniji molekul sastavljen od četiri jedinice resveratrola.

Resveratrol se prirodno nalazi u grožđu, posebno u pokožici, ali i u nekim bobičastim plodovima i kikirikiju. Godinama se proučava zbog potencijalnog antioksidativnog, protivupalnog i neuroprotektivnog delovanja.

Nova istraživanja idu korak dalje i ispituju srodna, složenija jedinjenja koja bi mogla drugačije da deluju na ćelijske procese.

Šta su naučnici videli kod Parkinsonove bolesti?

Parkinsonova bolest je progresivno neurodegenerativno oboljenje kod kojeg dolazi do propadanja određenih nervnih ćelija u mozgu, posebno neurona koji proizvode dopamin.

Kako njihov broj opada, mogu da se pojave karakteristični simptomi poput tremora, usporenosti pokreta, ukočenosti i problema sa ravnotežom, mada bolest uključuje i brojne nemotoričke simptome.

U eksperimentalnom modelu Parkinsonove bolesti kod miševa istraživači su utvrdili da je trans-vitisin B pokazao neuroprotektivno delovanje.

Drugim rečima, pomogao je u zaštiti nervnih ćelija od smrti.

To je posebno interesantno jer se postojeća terapija Parkinsonove bolesti u velikoj meri usmerava na kontrolu simptoma, dok je jedan od velikih ciljeva istraživanja pronalaženje terapije koja bi mogla da uspori ili spreči samo propadanje neurona.

Ovo još nije lek za Parkinsonovu bolest

Tu dolazimo do najvažnije rečenice čitave priče.

Istraživanje je prekliničko.

Rezultat dobijen kod miševa ne znači automatski da će jedinjenje biti bezbedno ili efikasno kod ljudi.

Ogroman broj supstanci tokom laboratorijskih i životinjskih eksperimenata pokaže obećavajuće rezultate, ali kasnije ne prođe klinička ispitivanja zbog nedovoljne efikasnosti, neželjenih efekata, problema sa doziranjem ili načina na koji ih ljudski organizam apsorbuje i metaboliše.

Zato je za trans-vitisin B potrebno još mnogo istraživanja pre nego što uopšte možemo govoriti o mogućoj terapiji.

Ni resveratrol još nije dokazana terapija

Istraživanja samog resveratrola dodatno pokazuju koliko je važno ne preskakati korake.

Pregledi naučnih radova objavljeni 2026. godine navode da je resveratrol u prekliničkim studijama pokazivao različite potencijalno korisne efekte povezane sa Parkinsonovom bolešću - od smanjenja oksidativnog stresa i neuroinflamacije do uticaja na mitohondrije i nakupljanje alfa-sinukleina.

Ali naučnici istovremeno naglašavaju da postojeći dokazi nisu dovoljni da bi se resveratrol preporučio kao terapija za Parkinsonovu bolest.

Upravo zbog toga se istraživanja nastavljaju.

Znači li ovo da treba jesti više grožđa?

Ne zbog ovog istraživanja.

Grožđe svakako može biti deo raznovrsne i uravnotežene ishrane, ali količina određenog jedinjenja korišćena u eksperimentu i način na koji je primenjeno nemaju veze sa količinom koju možemo dobiti tako što ćemo pojesti nekoliko grozdova.

To je česta greška kada se rezultati istraživanja prirodnih jedinjenja prenesu u svakodnevnu ishranu.

Ako je neka supstanca pronađena u biljci, to ne znači da konzumiranje te biljke proizvodi isti efekat kao eksperimentalna doza izolovanog jedinjenja.

I nikako ne znači da grožđe može da spreči ili leči Parkinsonovu bolest.

Zašto je onda ovo otkriće važno?

Zato što naučnicima daje novi pravac.

Kod neurodegenerativnih bolesti jedan od najvećih izazova nije samo ublažavanje simptoma, već pronalaženje načina da se sačuvaju ćelije koje bolest postepeno uništava.

Ako se u daljim istraživanjima potvrdi da trans-vitisin B može da aktivira određene zaštitne mehanizme ćelija, naučnici će moći detaljnije da istraže kako taj proces funkcioniše i da li se može pretvoriti u bezbednu terapijsku strategiju.

Put od miša u laboratoriji do leka u apoteci može trajati godinama.

Ali skoro svaki novi lek jednom je počeo upravo ovako - jednim eksperimentom koji je pokazao da nešto vredi dalje istraživati.

(Ona.rs / NIN)