Oprali ste kosu pred izlazak na hladnoću, a mame i babe vas već vide u bolnici: Evo šta kažu lekari

"Nemoj mokre kose napolje, navući ćeš prehladu!", "Osuši glavu, dobićeš upalu pluća!" i lZar baš sada moraš da izlaziš, hoćeš da ti se ukoči vilica?"

Rečenice su koje su mnogi slušali odrastajući, naročito tokom jeseni i zime, kada izlazak iz kuće sa tek opranom kosom za roditelje postaje gotovo ravno zdravstvenom riziku.

Preporučujemo

Međutim, da li zaista možemo da se razbolimo ako operemo kosu neposredno pre izlaska na hladnoću? Da li nekoliko minuta provedenih napolju sa mokrom kosom može da izazove prehladu, upalu sinusa ili čak upalu pluća? A šta je sa još jednim upozorenjem koje se često čuje, da od hladnoće može da nam se ukoči cela vilica? Lekari imaju odgovore koji bi mogli da umire sve one koji ujutru žure na posao, a nemaju vremena da sačekaju da im se kosa potpuno osuši.

Dobra vest je da izlazak napolje sa mokrom kosom sam po sebi ne izaziva prehladu niti upalu pluća. Ipak, postoji razlog zbog kojeg se respiratorne infekcije češće javljaju tokom hladnijih meseci, a hladnoća kod nekih ljudi može da pogorša određene tegobe. Zato je važno razumeti šta se zaista događa u našem organizmu kada izađemo iz kuće sa mokrom kosom.

Šta se zapravo dešava kada izađemo napolje sa mokrom kosom?

Mokra kosa ne izaziva prehladu i ne znači automatski da ćemo se razboleti. Da bismo dobili prehladu, grip ili neku drugu respiratornu infekciju, moramo biti izloženi virusu koji izaziva bolest. Sama činjenica da nam je glava mokra ne može da stvori infekciju.

To znači da ne postoji medicinski razlog za paniku ako smo oprali kosu, a moramo da izađemo iz kuće pre nego što se potpuno osuši. Ono što možemo da osetimo jeste neprijatna hladnoća, naročito ako duva vetar ili su temperature veoma niske.

Ipak, postoji važna razlika između toga da nam je hladno i toga da smo se razboleli. Neprijatan osećaj hladnoće može da se pojavi gotovo odmah po izlasku na hladan vazduh, dok se simptomi virusne infekcije obično ne pojavljuju istog trenutka kada izađemo iz kuće.

Ako se nekoliko dana nakon izlaska sa mokrom kosom probudite sa temperaturom, bolom u grlu i zapušenim nosom, to ne znači da vas je razbolela voda koja vam je ostala na kosi. Mnogo je verovatnije da ste bili izloženi virusu, a da se vremenski poklopilo sa trenutkom kada ste počeli da osećate simptome.

Zašto se onda češće razboljevamo tokom jeseni i zime?

Ako hladnoća sama po sebi ne izaziva prehladu, zašto nam se čini da se gotovo svake zime smenjuju zapušen nos, kašalj, kijanje i temperatura?

Objašnjenje je složenije od narodnog verovanja da je dovoljno izaći napolje mokre glave da bismo završili u krevetu. Tokom hladnijih meseci češće boravimo u zatvorenim prostorima, gde smo duže u bliskom kontaktu sa drugim ljudima. Takvi uslovi pogoduju prenošenju respiratornih virusa, naročito kada je prostorija slabo provetrena.

Uz to, hladan i suv vazduh može da utiče na zaštitne mehanizme sluzokože nosa i disajnih puteva. Zbog toga se tokom zime stvaraju uslovi koji mogu da olakšaju širenje pojedinih respiratornih infekcija.

Drugim rečima, nije mokra kosa glavni krivac za zimske prehlade. Mnogo su važniji izloženost virusima, boravak u zatvorenim prostorijama i uslovi koji pogoduju njihovom prenošenju.

A da li zbog mokre kose možemo da dobijemo upalu pluća?

Ovo je verovatno jedan od najvećih strahova koji se prenose sa generacije na generaciju. Međutim, ni upala pluća ne nastaje jednostavno zato što smo izašli napolje sa mokrom kosom.

Upalu pluća najčešće izazivaju infekcije, uključujući određene viruse i bakterije. Može da se razvije i kao komplikacija druge respiratorne infekcije, poput gripa. Rizik od ozbiljnih komplikacija veći je kod starijih osoba, male dece i ljudi sa određenim hroničnim bolestima ili oslabljenim imunitetom.

Zato je važno da ne poistovećujemo izlaganje hladnoći sa uzrokom infekcije. Istovremeno, to ne znači da treba zanemariti ozbiljnu hladnoću. Dugotrajno izlaganje veoma niskim temperaturama može da dovede do pothlađivanja, posebno ako je osoba nedovoljno obučena ili ne može da se skloni na toplo.

Mokra kosa nije uzrok upale pluća, ali nema razloga ni da se namerno izlažemo neprijatnoj hladnoći ako to možemo da izbegnemo.

Može li hladnoća da ukoči vilicu?

Postoji još jedno upozorenje koje se često čuje od roditelja: ako izađete napolje sa mokrom kosom po hladnom vremenu, može da vam se ukoči vilica, pa čak i da imate osećaj da ne možete normalno da otvorite usta.

Iako ovakva tvrdnja zvuči dramatično, važno je razdvojiti ono što je medicinski potvrđeno od narodnog verovanja. Hladnoća može kod pojedinih ljudi da izazove osećaj mišićne napetosti ili da pogorša već postojeći bol u predelu vilice, ali nema dovoljno dokaza da se tvrdi da izlazak sa mokrom kosom direktno izaziva ukočenost cele vilice.

Ukočenost vilice, bol pri žvakanju i otežano otvaranje usta mogu biti simptomi poremećaja temporomandibularnog zgloba, odnosno zgloba koji povezuje donju vilicu sa lobanjom.  Na ove tegobe mogu da utiču različiti faktori, uključujući napetost mišića, stiskanje zuba, stres i probleme sa samim zglobom.

Kod nekih ljudi hladno vreme može da pojača već postojeće tegobe, ali to nije isto što i tvrdnja da će svako ko izađe sa mokrom kosom rizikovati da mu se vilica ukoči. Sama mokra kosa nije potvrđen uzrok takvog problema.

Ako vam se vilica zaista ukoči, ne možete normalno da otvorite usta ili imate izražen bol, nemojte automatski pripisivati problem hladnoći. Takvi simptomi mogu imati različite uzroke i zahtevaju medicinsku procenu, naročito ako se ponavljaju ili pogoršavaju. Ako vilica ostane zaglavljena ili ne možete da jedete i pijete, potrebno je da potražite hitnu medicinsku pomoć.

Da li ipak treba osušiti kosu pre izlaska?

Iako ne morate da čekate da svaka vlas bude potpuno suva, nekoliko praktičnih navika može da vam olakša boravak napolju tokom hladnijih dana.

Pre svega, osušite kosu koliko možete. To nije obavezna mera zaštite od prehlade, ali će vam pomoći da se osećate prijatnije, posebno ako je napolju hladno i vetrovito. Ako nemate vremena da je potpuno osušite, nema potrebe da odlažete sve obaveze iz straha da ćete se razboleti.

Obucite se prema temperaturi, a kada je napolju veoma hladno, zaštitite glavu kapom. Topla odeća pomaže da sačuvate telesnu toplotu, naročito tokom dužeg boravka na niskim temperaturama.

Za smanjenje rizika od respiratornih infekcija mnogo je korisnije da redovno perete ruke, provetravate prostorije i izbegavate blizak kontakt sa osobama koje imaju simptome infekcije. Vakcinacija protiv bolesti za koje je preporučena takođe može da bude važna mera zaštite.

Postoji još jedan razlog zbog kojeg je dobro osušiti kosu pre spavanja. Dugotrajna vlaga, u kombinaciji sa toplinom i trenjem o jastuk, može da doprinese oštećenju vlasi. Vlažno okruženje takođe može da pogoduje razmnožavanju određenih mikroorganizama, ali to je drugačiji problem od prehlade koju izazivaju respiratorni virusi.

Da li su mame i bake onda potpuno grešile?

Ne baš. Njihov savet da se dobro obučemo, osušimo kosu i ne izlazimo na hladnoću bez potrebe uglavnom je dolazio iz želje da nas zaštite. Problem nastaje kada se taj savet pretvori u tvrdnju da ćemo se sigurno razboleti ako izađemo iz kuće sa mokrom glavom.

Medicinska saznanja ne podržavaju takav zaključak. Mokra kosa sama po sebi ne izaziva prehladu niti upalu pluća, a nema ni dovoljno dokaza da direktno izaziva ukočenost vilice. Hladnoća, međutim, može da bude neprijatna, da doprinese gubitku telesne toplote i da kod nekih ljudi pogorša postojeće mišićne tegobe.

Zato sledeći put kada operete kosu neposredno pre izlaska, ne morate da zamišljate najgori scenario. Ako žurite, jednostavno je prosušite koliko možete, obucite se u skladu sa vremenskim prilikama i krenite svojim putem. Bake i mame možda će i dalje insistirati da je osušite do poslednje vlasi, ali barem sada znate da je nauka na ovom pitanju nešto manje dramatična od njihovih upozorenja.

(Ona.rs)