Teretana, proteini, pilates, matcha: Kada briga o sebi postane još jedan pritisak kojem želimo da udovoljimo?

"Ako ne ulaziš u kalup koji ti nameću društvene mreže, osećaš se kao da ne pripadaš toj zajednici", kaže Neda Nišić, koja je u razgovoru sa nama otvorila važnu temu savremenog wellnessa: kako da vodimo računa o sebi, a da pritom ne zaboravimo da uživamo u životu.

Danas gotovo da ne postoji aspekt svakodnevnog života koji nije dobio svoju wellness verziju. Postoje jutarnje rutine koje počinju pre izlaska sunca, savršeno izbalansirani obroci, proteinske grickalice, pilates treninzi, matcha napici i čitava estetika života u kojoj, bar na društvenim mrežama, sve deluje kao da je na svom mestu. Čak je i odlazak u teretanu odavno prestao da bude samo odlazak u teretanu. Postao je deo identiteta, sadržaj za Instagram, a ponekad i još jedan zadatak koji moramo da obavimo kako bismo imali osećaj da smo dovoljno dobri.

Preporučujemo

Briga o sebi nikada nije bila vidljivija, ali pitanje je da li smo zbog toga zaista naučili da se bolje brinemo o sebi.

Dok jedni pokušavaju da dostignu ideal tela koje viđaju na internetu, drugi se opterećuju količinom proteina koju su uneli tokom dana, brojem treninga koje su odradili ili činjenicom da još nisu usvojili sve navike koje se trenutno smatraju zdravim. U toj trci za boljom verzijom sebe lako je zaboraviti ono najvažnije: zdrav život ne bi trebalo da bude izvor stalnog nezadovoljstva.

Upravo o tome razgovarale smo u novoj epizodi Slim&Fit, u kojoj je gošća bila Neda Nišić. Sa osobom koja godinama trenira i otvoreno govori o zdravim navikama, ishrani i svakodnevici, razgovor se prirodno pretvorio u mnogo više od priče o fitnesu. Otvorile smo pitanja koja se tiču mentalnog zdravlja, pritiska društvenih mreža, odnosa prema hrani i granice između discipline koja nam pomaže i očekivanja koja nas iscrpljuju.

"Ne moraš da budeš gym girl da bi vodila računa o sebi"

Ako danas otvorimo Instagram ili TikTok, lako možemo da steknemo utisak da je odlazak u teretanu gotovo obavezan deo života svake devojke. Ako ne treniramo, kao da nešto propuštamo. Ako ne pratimo određeni režim ishrane, možda ne radimo dovoljno. Ako naš život ne izgleda kao pažljivo osmišljena kombinacija pilatesa, zdravih obroka i estetski privlačnih jutarnjih rituala, nameće se pitanje da li uopšte vodimo računa o sebi na pravi način.

Neda Nišić trenira praktično celog života. Odrasla je u porodici u kojoj su sport i fizička aktivnost bili deo svakodnevice, zbog čega je trening za nju prirodna navika. Ipak, to ne znači da smatra da svi treba da žive na isti način.

"Mene često pitaju drugarice i poznanice koje suštinski ne vole teretanu i ne žele da idu u nju, ali razmišljaju: svi treniraju, moram i ja. Iako sam stvarno fan teretane i treniraću dokle god budem mogla da hodam, ne smatram da je ona za svakoga", objašnjava Neda.

Njena poruka je jednostavna: fizička aktivnost jeste važna, ali njen oblik ne mora da bude isti za sve.

"Postoji milion različitih aktivnosti, bilo da su to pilates, aerobik, trčanje, pa čak i šetnja. Šta god da tebi lično prija, što čini da se osećaš bolje i da nadograđuješ svoje zdravlje, ne mora nužno da bude teretana. To što trendovi nalažu da moraš da budeš gym girl - ne."

U toj rečenici krije se važna razlika između navike koja nam služi i navike kojoj mi počinjemo da služimo. Ako nekome trening snage predstavlja zadovoljstvo, nema razloga da ga se odriče. Ako druga osoba više voli duge šetnje, ples ili pilates, ni njen način brige o sebi nije manje vredan.

Problem nastaje kada prestanemo da se pitamo šta nama prija i počnemo da radimo ono što mislimo da bi trebalo da radimo kako bismo se uklopili.

Društvene mreže dodatno komplikuju taj odnos. One ne prikazuju samo aktivnosti koje možemo da isprobamo, već nam često nude čitave modele života koje bi trebalo da usvojimo. Od načina na koji se oblačimo za trening do onoga što jedemo posle njega, sve može da postane deo jedne iste estetike.

A kada briga o sebi postane stvar uklapanja u tuđi kalup, lako se izgubi njen prvobitni smisao.

"Ne možeš više da postaviš granicu između toga da nešto radiš zbog sebe i toga da to radiš da bi prikazala na mrežama"

Neda je na društvenim mrežama prisutna godinama i ne krije da je i sama osetila njihov uticaj. Njen sadržaj obuhvata trening, zdrav život i svakodnevne situacije, ali upravo joj je važna spontanost i to da ne mora svaki trenutak da izgleda savršeno.

Ipak, čak ni kada smo svesni načina na koji društvene mreže funkcionišu, nije uvek lako ostati potpuno imun na njih.

"Moram da priznam da je i meni to uzelo danak, u smislu da više ne možeš da postaviš granicu između toga da li nešto radiš zbog sebe ili to radiš da bi prikazala na mrežama, da bi se pohvalila i da bi ljudi imali bolje mišljenje o tebi", kaže Neda.

Upravo je potreba za potvrdom drugih ljudi jedna od tema koje se često provlače kroz razgovore o savremenom načinu života. Trening koji je počeo kao lična odluka može da postane dokaz discipline. Obrok koji smo odabrali zato što nam prija može da postane prilika da pokažemo koliko se zdravo hranimo. Čak i odmor ponekad dobija smisao tek kada ga fotografišemo i podelimo.

Kada se to dogodi, granica između ličnog zadovoljstva i potrebe za odobravanjem postaje sve tanja.

"Ako ne ulaziš u taj kalup koji ti nameću društvene mreže, osećaš se kao da ne pripadaš toj zajednici, kao da ne radiš nešto kako treba", objašnjava Neda.

Posebno je zabrinjavajuće što se sa ovim pritiskom susreću mladi ljudi koji tek formiraju sliku o sebi. U periodu kada se samopouzdanje još razvija, svakodnevno izlaganje pažljivo odabranim fotografijama, telima i rutinama može da stvori utisak da svi drugi uspevaju da žive bolje, zdravije i organizovanije.

Zato Neda smatra da je važno graditi samopouzdanje koje ne zavisi od reakcija na internetu.

"Nije sve u tome da ti neko ostavi pozitivan komentar i potvrdi da dobro radiš. Moraš da znaš i da veruješ da vrediš i bez toga, da izgradiš samopouzdanje koje nije vezano za društvene mreže."

Možda je upravo to jedan od najvažnijih izazova savremenog wellnessa: da naučimo da radimo dobre stvari za sebe čak i onda kada ih niko ne vidi.

Trening kao način da smirimo misli, a ne još jedan razlog da budemo nezadovoljni sobom

Kada govorimo o fizičkoj aktivnosti, često se prvo setimo izgleda. Ravan stomak, definisani mišići, određena kilaža ili telo koje želimo da imamo do leta i koje uporno pokušavamo da dostignemo. Neda otvoreno priznaje da su i njoj, kada je počela ozbiljnije da trenira, takvi ciljevi bili važni.

Vremenom se, međutim, njen odnos prema treningu promenio.

"Kada sam počinjala ozbiljnije da treniram, prvenstveno mi je bilo bitno da lepo izgledam, da budem zgodna i da imam ravan stomak. Ali sada, posle toliko godina, to mi pada u drugi plan. Ono što mi je najvažnije jeste da se psihički dobro osećam i da smanjim anksioznost i osećaj da nešto ne radim kako treba", iskrena je Neda.

Ta promena perspektive govori mnogo o tome kako se odnos prema fizičkoj aktivnosti može razvijati. Ono što počne kao želja da promenimo svoj izgled može da preraste u naviku koja nam pomaže da se osećamo stabilnije, da napravimo pauzu od svakodnevnih briga i da se makar na neko vreme posvetimo sebi.

Neda ne krije da ni sama nije imuna na pritiske savremenog života i da se i ona suočava sa izazovima kada je reč o mentalnom zdravlju. Upravo zbog toga trening za nju nije samo način da održava fizičku formu.

"Trening mi stvarno mnogo pomaže da ispraznim mozak, da se fokusiram na fizički napor i da se malo opustim, da ne razmišljam previše. Mislim da je možda najveća korist fizičke aktivnosti upravo to što može da podigne nivo našeg mentalnog zdravlja", kaže ona.

Ponekad je dovoljno da odvojimo vreme za nešto što nas vraća u sadašnji trenutak. Tokom treninga pažnja se premešta na pokret, disanje, težinu koju podižemo ili sledeću vežbu. Problemi ne nestaju magično, ali dobijamo priliku da se na kratko udaljimo od neprekidnog niza misli koje nas prate tokom dana.

Neda opisuje i taj neposredni osećaj olakšanja koji dolazi posle treninga.

"Često se loše osećam, imam neke brige i nešto nosim u sebi, a kada odem na trening, posle njega zaboravim šta me je mučilo. Onda razmišljam samo o tome šta ću da jedem, kako da se počastim i da napravim neko jelo koje volim. To mi je stvarno gušt."

Ipak, važno je napraviti razliku između treninga kao jednog od načina da se nosimo sa stresom i ideje da fizička aktivnost mora da reši sve naše probleme. Vežbanje može da bude dragocen deo rutine koja podržava dobro raspoloženje i opšte zdravlje, ali nije zamena za stručnu pomoć kada nam je ona potrebna.

Jednako tako, nije svaki odlazak u teretanu dokaz da smo dobro, niti je dan bez treninga znak da smo podbacili.

Tri treninga nedeljno su sasvim dovoljna ako se uklapaju u vaš život

Jedna od najupornijih zabluda o zdravim navikama jeste da one vrede samo ako ih sprovodimo savršeno. Ako već treniramo, trebalo bi da treniramo često. Ako se hranimo zdravo, trebalo bi da planiramo svaki obrok. Ako smo odlučili da promenimo život, ne bi trebalo da imamo dane kada nam se jednostavno ništa ne radi.

Takav način razmišljanja lako može da pretvori dobre navike u neprekidan izvor krivice.

Neda smatra da je važno razumeti da se život menja i da naša rutina ne može uvek da izgleda isto.

"Zbog posla i brojnih obaveza, meni su tri treninga nedeljno sasvim okej. To zadovoljava moje potrebe, u smislu da se psihički dobro osećam kada odradim trening", objašnjava ona.

Ranije je imala više vremena i mogla je češće da trenira. Danas svoj raspored prilagođava drugim obavezama i ne želi da treningu pristupa kao nečemu što mora da bude obavljeno po svaku cenu.

"Ne volim da se opterećujem niti da sebi namećem trening kao obavezu, već ga doživljavam kao nešto prirodno. Kada imam vremena i mogu da mu se posvetim, otići ću."

Posebno je važna njena poruka o pauzama.

"Ako propustiš jedan trening, ništa se neće desiti. Ni dva, pa čak ni mesec dana, ako si godinama redovno trenirala, neće napraviti neku dramatičnu promenu. Možda ćeš primetiti neke sitnice, ali ne treba da ti to bude opterećenje. Zdravlje je prioritet, a sve ostalo nekako prirodno dođe na svoje mesto."

Upravo tu se nalazi granica o kojoj se mnogo ređe govori kada se na društvenim mrežama promoviše disciplina. Disciplina nije nužno sposobnost da se nateramo da uradimo sve što smo planirali, bez obzira na to kako se osećamo. Ponekad je disciplina i da prepoznamo kada nam je potreban odmor, da prilagodimo očekivanja i da ne dozvolimo da jedna propuštena aktivnost postane razlog da odustanemo od svega.

Neda, s druge strane, priznaje da ni sama nije uvek potpuno fleksibilna prema sebi.

"Dešavalo mi se da pomislim: šta sam došla, bolje da sam ostala kod kuće. Ali znam da bih se osećala loše ako bih odustala i otišla kući. Kada nešto započnem, uglavnom želim da ga završim. To može da bude i dobra i loša osobina, jer ne treba ići protiv sopstvenog osećaja i ne treba raditi stvari na silu."

Ta iskrenost je važna jer pokazuje da odnos prema zdravim navikama nije uvek jednostavan, čak ni kada nam je fizička aktivnost prirodan deo života. Nije cilj da nikada ne osetimo otpor, već da naučimo da razlikujemo trenutak kada nam je teško da počnemo od trenutka kada nam telo i um zaista traže pauzu.

Od matcha napitaka do proteinskih čokoladica: Kada je svaki trend još jedna stavka na listi?

Kada se govori o wellnessu, trening je samo jedan deo šire slike. Tu su i ishrana, suplementi, jutarnji rituali, pažljivo birani napici, kao i proizvodi koji nam obećavaju da ćemo uz malo truda živeti zdravije i izgledati bolje.

Matcha, pilates, proteinske čokoladice, šejkovi i razne verzije takozvane clean ishrane postali su deo svakodnevnog sadržaja na društvenim mrežama. Sami po sebi, mnogi od tih izbora mogu biti sasvim u redu. Problem nastaje kada počnemo da verujemo da moramo da ih usvojimo sve.

Neda posebno izdvaja trenutni talas popularnosti proteina.

"Ljudi se šale na taj račun, ali marketing je zaista preuzeo primat kada je reč o proteinima. Na svemu piše high protein, ali kada pogledaš deklaraciju, važno je da vidiš da li je to zaista tako i šta se još nalazi u proizvodu", kaže ona.

U svetu u kojem se nutritivna svojstva sve češće ističu na ambalaži, nije dovoljno da nas privuče velika oznaka na prednjoj strani proizvoda. Važno je da razumemo šta zapravo kupujemo, kakav je izvor proteina i kakav je ukupan nutritivni sastav namirnice.

"Ljudi često zanemaruju kakav je izvor proteina, da li je kvalitetan i šta još postoji u tom proizvodu. To je razumljivo ako se neko ne interesuje posebno za ishranu, ali upravo zato nam je potrebno više edukativnog sadržaja", objašnjava Neda.

Proteini imaju važnu ulogu u organizmu i predstavljaju značajan deo uravnotežene ishrane, naročito kada smo fizički aktivni. Ipak, to ne znači da svaki proizvod koji nosi oznaku "proteinski" automatski predstavlja najbolji izbor, niti da je potrebno da svaki obrok pretvorimo u matematičku jednačinu.

Neda kaže da je ranije više razmišljala o tačnim količinama proteina i ugljenih hidrata, ali da je s vremenom shvatila da joj takav pristup ne odgovara u svakodnevnom životu.

"Nekada sam isprogramirala ishranu i gledala koliko čega moram da unesem. To me je psihički opterećivalo i nisam želela to da radim sebi. Zato sam počela više da slušam svoje telo i da jedem u skladu sa tim kako se u tom trenutku osećam."

Danas joj je važno da svaki glavni obrok sadrži izvor proteina, ali i povrće, voće i druge namirnice koje joj odgovaraju. Ne insistira na tome da svaki dan izgleda identično niti da svaki obrok bude savršen.

"Najvažnije mi je da se posle obroka osećam dobro, da imam energiju da nastavim dan. Dobar osećaj i dobro raspoloženje su mi suštinski najvažniji."

U tome se krije i dobar podsetnik da zdrava ishrana ne mora da bude komplikovana, skupa ili estetski savršena. Ne moramo da imamo najnoviji wellness napitak, da pripremamo svaki obrok prema receptu sa društvenih mreža ili da kupujemo sve što je trenutno popularno.

Ponekad su jednostavne namirnice i obroci koje volimo sasvim dovoljna osnova.

"Ne možeš nadoknaditi lošu ishranu treningom"

U razgovoru smo se dotakle i česte ideje da nakon treninga možemo da jedemo šta god poželimo jer smo potrošili energiju. Iako takav pristup može da zvuči kao zaslužena nagrada, Neda smatra da dugoročno gledano ishrana i fizička aktivnost imaju najviše smisla kada se posmatraju zajedno.

"Ako si već neko vreme u treningu i razumeš da samim treningom nećeš napraviti sve što želiš, onda znaš da moraš da vodiš računa i o ishrani. Ne možeš nadtrenirati lošu ishranu. Ishrana i trening zajedno mogu da ti donesu boljitak, a jedno bez drugog nije isto", kaže ona.

To, naravno, ne znači da svaki obrok mora da bude idealan ili da nema mesta za hranu u kojoj uživamo iz čistog zadovoljstva. Naprotiv, Neda se zalaže za ravnotežu, bez nepotrebnog odlaska u krajnosti.

"Ne treba jesti samo bareno meso i povrće, a sa druge strane ne treba se oslanjati samo na grickalice i stvari koje nisu konkretna hrana. Ključ je u balansu i ravnoteži."

Takav pristup posebno je važan u trenutku kada se zdrava ishrana ponekad predstavlja kao skup strogih pravila. Umesto da razmišljamo o hrani kao o nečemu što moramo da zaslužimo treningom ili čime treba da se kaznimo zbog propuštene aktivnosti, korisnije je da je posmatramo kao jedan od načina na koji podržavamo svoje zdravlje i svakodnevno funkcionisanje.

Isto važi i za praćenje proteina. Neda priznaje da ponekad obrati pažnju na njihov unos, naročito kada ima određeni cilj, ali ne želi da brojke postanu svakodnevni izvor pritiska.

"Nekada gledam koliko sam unela, ali ne želim da to radim svakodnevno i da se opterećujem. Važno mi je da mi psiha bude rasterećena. Ako imam neki cilj, mogu da se pozabavim time, ali želim da mi to bude zanimljivo, a ne da moram da dostignem određenu brojku."

To je razlika između informacija koje nam pomažu da donosimo bolje odluke i informacija koje počinju da upravljaju našim životom.

Proteinski šejk nije obavezan posle svakog treninga

Jedan od primera koji dobro ilustruje koliko trendovi mogu da utiču na naše navike jeste popularnost proteinskih šejkova. Često se stiče utisak da su oni gotovo neizostavan deo treninga, bez obzira na to kako se hranimo tokom dana ili šta nam zapravo prija.

Neda, međutim, ne pije proteinske šejkove.

"Mislim da su super stvar, ali meni ne prijaju. Radije bih proteine unela kroz neki konkretan obrok, napravila nešto sa žitaricama ili odabrala hranu koja mi odgovara. To je moj individualni slučaj, jer nekome šejk može sasvim da prija", objašnjava ona.

Za nju je važno da se ne oslanjamo automatski na ono što je popularno, već da razmislimo o sopstvenim potrebama. Proteinski šejk može biti praktičan način da dopunimo ishranu, ali nije univerzalna obaveza niti mora da zameni obrok.

"Ako ti šejk odgovara, ako se posle njega osećaš dobro i ne potiskuje ti apetit za konkretnim obrokom, onda je to u redu. Ali ako ti ne prija, nema potrebe da ga piješ samo zato što svi pričaju o njemu."

Upravo je to jedna od najkorisnijih lekcija koju možemo da izvučemo iz razgovora o savremenim wellness trendovima: ne postoji jedan proizvod, rutina ili način ishrane koji odgovara svima.

Isto važi i za popularne obroke koje svakodnevno viđamo na internetu. Ovsena kaša preko noći može biti odličan izbor za nekoga, ali ne mora da odgovara svakoj osobi. Isto tako, nekome odgovara da posle treninga popije šejk, dok će se neko drugi bolje osećati nakon konkretnog obroka.

"Ne treba filozofirati previše. Birajte jednostavne namirnice, slušajte svoje telo i obratite pažnju na to kako reaguje. I, naravno, slušajte stručnjake, jer nije svako ko govori o ishrani na Instagramu zaista stručan za tu oblast", poručuje Neda.

Kada nemamo vremena za kuvanje, ne moramo da biramo između praktičnosti i kvalitetnog obroka

U idealnom svetu imali bismo dovoljno vremena da isplaniramo svaki obrok, kupimo sveže namirnice, skuvamo ručak i bez žurbe sednemo da jedemo. U stvarnosti, posao, obaveze i svakodnevni tempo često znače da hranu biramo u hodu.

Neda priznaje da i sama ima dane ispunjene obavezama, zbog čega joj je važno da pronađe sistem koji može da održi bez dodatnog stresa. Doručak uglavnom priprema unapred jer ga nosi na posao, dok se trudi da ruča kod kuće, u miru, pre nego što nastavi sa ostalim obavezama.

"Za mene su obroci važni i trudim se da ne stavljam posao ispred ishrane i sna. Na duže staze, neredovna ishrana i nedovoljno sna mogu da naruše zdravlje, a bez zdravlja ne možemo normalno da funkcionišemo", kaže ona.

Upravo u danima kada nemamo mnogo vremena, praktične namirnice mogu da nam olakšaju organizaciju. Neda ističe da u frižideru voli da ima jaja, meso, sir i mlečne proizvode, ukoliko joj odgovaraju, kao i povrće, voće i žitarice.

"Jaja obožavam. To je jedna od najjednostavnijih namirnica koju možeš da spremiš za nekoliko minuta. Tu su i meso, sir, mlečni proizvodi, žitarice i povrće. Sve su to jednostavne namirnice i ne treba nam ništa posebno da bismo napravili dobar obrok."

Kada joj je potrebno nešto što ne zahteva dodatnu pripremu, često bira pileća ili ćureća prsa.

"Volim pileća prsa zato što ne zahtevaju mnogo pripreme. Kada nemam vremena da spremam meso ili kuvam nešto, mogu da budu praktično rešenje", objašnjava Neda.

Upravo se u tom delu razgovora prirodno nadovezala i priča o Perutnina Ptuj Slim & Fit liniji, koju Neda već koristi. Dok smo razgovarale o tome kako organizovati ishranu bez komplikovanja, poslužila sam je jednim od proizvoda iz linije, a ona je kroz osmeh priznala da je tokom razgovora već ogladnela.

Ispostavilo se da nam se razlozi zbog kojih posežemo za ovakvim proizvodima prilično poklapaju: praktični su kada nemamo vremena za pripremu, lako se uklapaju u različite obroke, a važno nam je i da znamo šta se nalazi u njima.

Slim & Fit je linija namenjena savremenim potrošačima koji vode računa o zdravlju, liniji i unosu proteina. Odlikuju je visok sadržaj proteina i nizak sadržaj masti i soli, zbog čega predstavlja praktičnu opciju za ljude koji vode aktivan način života i žele da jednostavnije organizuju svoje obroke, bez odricanja od ukusa.

Neda posebno ističe da ne bira proizvode samo zato što na ambalaži piše da su proteinski, već obraća pažnju na njihov sastav.

"Slim & Fit kupujem jer su mi zgodni za brze obroke. Ja najviše volim obična prsa, dok moji ukućani najviše vole ona sa biberom. Uvek čitam deklaracije i trudim se da se uverim da je u pitanju kvalitetan izvor proteina, a ne samo nešto što se tako predstavlja zbog marketinga", kaže Neda.

U tome se i ogleda ideja praktičnog obroka: da ne mora svaki put da podrazumeva dug boravak u kuhinji, ali ni da bude nasumičan izbor hrane samo zato što smo gladni i žurimo.

Proizvodi iz Slim & Fit linije mogu da se uklope u sendvič, tortilju ili drugi jednostavan obrok, uz povrće i ostale sastojke prema ličnom ukusu. Tako se i tokom užurbanog dana može pronaći rešenje koje spaja praktičnost, ukus i nutritivne potrebe.

Važno je, ipak, da nijedna namirnica sama po sebi ne čini ishranu zdravom ili nezdravom. Presudna je celina, odnosno raznovrsnost i način na koji se različite namirnice uklapaju u našu svakodnevnu ishranu.

Zdrav život ne mora da bude luksuz, niti projekat koji nikada ne završavamo

Možda je najveća zamka savremenog wellnessa to što nam često sugeriše da uvek postoji još nešto što možemo da uradimo bolje. Možemo da treniramo još češće, da jedemo još pažljivije, da ranije ustajemo, da pronađemo bolju rutinu i da kupimo još jedan proizvod koji će nam pomoći da budemo bliže idealu.

U takvom okruženju lako je izgubiti iz vida da zdrave navike treba da nam olakšaju život, a ne da ga pretvore u projekat koji nikada nije završen.

Neda smatra da je upravo jednostavnost često najbolji odgovor na preterivanje koje dolazi sa društvenih mreža. Ne moramo da usvojimo svaki trend, da jedemo namirnice koje nam ne prijaju ili da se teramo na trening koji ne volimo.

Možemo da pronađemo aktivnost u kojoj uživamo, da biramo hranu koja nam odgovara i da naučimo da prepoznamo kada nam je potreban odmor.

To ne znači da treba da zanemarimo zdravlje ili da odustanemo od discipline. Naprotiv, znači da treba da izgradimo navike koje možemo da održimo i onda kada život nije savršeno organizovan.

"Mislim da je ključ svega u životu da imamo neki balans i ravnotežu, da ne idemo u krajnosti", kaže Neda.

A možda je upravo ravnoteža ono što se najteže uklapa u estetiku društvenih mreža. Balans nije uvek fotogeničan. Ne izgleda svaki dan isto, ne podrazumeva savršeno pripremljene obroke i ne znači da smo svakog jutra puni motivacije. Ponekad je to trening koji nam prija, ponekad šetnja, a ponekad odluka da ostanemo kod kuće i odmorimo.

Ponekad je to obrok koji smo pažljivo pripremili, a ponekad praktično rešenje koje nam omogućava da pojedemo nešto konkretno umesto da zbog obaveza preskočimo hranu.

Suština nije u tome da budemo savršeni, već da pronađemo način da briga o sebi postane prirodan deo našeg života.

Jer ako nas teretana čini anksioznijim, ako zbog ishrane neprestano osećamo krivicu ili ako nam se čini da nikada ne radimo dovoljno, možda je vreme da se zapitamo kome zapravo pokušavamo da udovoljimo.

Neda je na početku razgovora rekla da je trening deo njenog života od detinjstva. Danas, posle toliko godina, više joj nije najvažnije samo kako izgleda njeno telo, već kako se oseća. I upravo u toj promeni perspektive nalazi se možda najvažnija poruka cele priče.

Zdrav život ne bi trebalo da bude još jedan pritisak kojem pokušavamo da udovoljimo. Trebalo bi da bude način da sebi olakšamo svakodnevicu, da imamo više energije, da se osećamo dobro i da možemo da uživamo u životu koji živimo - čak i kada nije savršen.

(Ona.rs)