Ko se poljubio prvi? Arheologija ima odgovor

Vreme čitanja: oko 5 min.

Bračni par istraživača razotkrio drevnu istoriju poljupca

Foto: Shutterstock

Ovo je ljubavna priča.

Tokom proleća 2008. godine, mnogo pre nego što su pružili dokaze o prvom zabeleženom poljupcu čovečanstva, Sofi Lund Rasmusen i Troels Pank Arbol su se poljubili. Par se upoznao nedelju dana ranije u pabu blizu Univerziteta u Kopenhagenu, gde su oboje bili studenti.

- Pitala sam svog rođaka da li poznaje nekog finog slobodnog momka sa dugom kosom i dugom bradom - ispričala je dr Rasmusen za "New York Times" i otkrila: - A on je rekao: "Naravno, upoznaću te sa jednim."

Dr Arbol je, zauzvrat, tražio partnerku koja će da deli njegovo interesovanje za asiriologiju, proučavanje mesopotamskih jezika i izvora napisanih na njima.

- Malo ljudi zna šta asiriolog zapravo radi - rekao joj je na prvom sastanku.

- Da - uzvratila je dr Rasmusen, koja je i sama pohađala nekoliko predavanja iz ove nauke.

Dr Arbol, koji je danas profesor asiriologije na univerzitetu, odmah je znao: "Kada sam to čuo, znao sam da je ona ta!"

Tri godine kasnije venčali su se.

Poljubac je nastao tokom kasnog trećeg milenijuma pre nove ere

A onda su jedne noći za večerom 2022. godine, razgovarali o novoj genetskoj studiji koja povezuje moderne varijante herpesa sa ljubljenjem usta na usta u bronzanom dobu, otprilike 3300. godine p.n.e. do 1200. godine p.n.e. U dopunskim materijalima ovog dokumenta, kratka istorija ljubljenja je navela Južnu Aziju kao mesto porekla i pratila prvi književne opise do 1500. pre nove ere, kada su vedski rukopisi na sanskritu prepisivani iz usmene istorije.

Naučnica sa Univerziteta u Kembridžu je sugerisala da se običaj - prethodnik ljubljenja usana koji je uključivao trljanje i pritiskanje nosa jedan uz drugog - razvio u nešto ozbiljnije. Ona je primetila da se do 300. godine p.n.e. – otprilike kada je objavljen indijski priručnik za seks, Kama Sutra – ljubljenje proširilo na Mediteran sa povratkom trupa Aleksandra Velikog iz severne Indije.

Foto: Pixabay

Ali par je verovao da to nije njegov početak.

- Rekao sam Sofi da znam za još starije izveštaje napisane i na sumerskom i na akadskom jeziku - otkro je dr Arbol, čija su stručnost drevni izveštaji o medicinskim dijagnozama, receptima i ritualima lečenja.

Konsultovali su klinaste tekstove na glinenim pločama iz Mesopotamije (današnji Irak i Sirija) i Egipta ne bi li pronašli jasne primere intimnog ljubljenja. Njihova istraga rezultirala je komentarom nedavno objavljenim u časopisu "Science" koji je pomerio najranije dokumente o poljupcima za 1.000 godina i poništio hipotezu da su se ljudi iz određenog regiona prvi poljubili.

Dvojac danas dokazuje da je, najmanje od kasnog trećeg milenijuma pre nove ere, ljubljenje bilo široko rasprostranjeno i dobro uspostavljen deo romanse na Bliskom istoku.

- Ljubanje nije bio običaj koji se iznenada pojavio u jednoj tački porekla - rekao je dr Arbol: - Umesto toga, čini se da je to bilo uobičajeno u nizu kultura.

Urezano u glini

Najraniji izveštaj o poljupcu urezan je u Bartonov cilindar, glinenu ploču koja datira oko 2400. godine p.n.e. Predmet je iskopan u drevnom sumerskom gradu Nipuru 1899. godine i nazvan je po Džordžu Bartonu, profesoru semitskih jezika na Brin Mor koledžu, koji ga je preveo 19 godina kasnije. Trenutno se nalazi u Muzeju arheologije i antropologije na Univerzitetu u Pensilvaniji, gde je od 1922. do 1931. dr Barton predavao semitske jezike i istoriju religije.

Narativ artefakta uključuje sumerski mit o stvaranju i probleme sa zalihama hrane u Nipuru, prvobitnoj verskoj prestonici Vavilonije i sedištu obožavanja Enlila, vladara kosmosa. U drugoj koloni teksta, muško božanstvo, verovatno Enlil, intiman je sa boginjom majkom Ninhursag, Enlilovom sestrom, a zatim je ljubi. Usred ovog pobožnog brčkanja, muško božanstvo sadi seme "sedam blizanaca božanstava" u njenu matericu.

Da li je sumerski poljubac bio samo poljubac?

Dr Arbol uz to primećuje da u najranijim pasusima ljubljenje uvek opisano u vezi sa erotskim čino, međutim, na akadskom, semitskom jeziku koji je povezan sa današnjim hebrejskim i arapskim jezikom, otkriva i da se ljubljenja zapravo pominje u dve kategorije: "prijateljsko-roditeljski" i "romantično-seksualni".

Prvi je prikaz porodične naklonosti, poštovanja ili pokornosti, kao kada kraljevski podanik poljubi noge vladara, dok se "seksualno-romantični" poljubac javlja u vezi sa intimnim činom ili u vezi sa ljubavlju.

- Ljupljenje usni na usne je primećeno kod šimpanzi i bonoba, naših najbližih živih rođaka - dodaje dr Rasmusen, što ističe da onda "praksa ljubljenja ovih primata nagoveštava nešto fundamentalno što seže daleko u ljudsku istoriju“.

Razvoj drevnog poljupca

Za stanovnike Starog Rima, ljubakanje je postalo "nauka" i "visoka umetnost", a imali su i hijerarhiju poljubaca i svakom tipu su dali - odgovarajuće ime. "Osculum" je bio čedan, nežni poljupčić po šaci ili obrazu, korišćen kao pozdrav. "basijum" je bio poljubac zatvorenih usta, usana na usnu između bliskih prijatelja, a "savium" je bio ono što danas nazivamo francuskim poljupcem.

Međutim i u drevnoj Mesopotamiji i za Rimljane carske ere, ljubljenje u javnosti se smatralo nepristojnim. Takođe i - zdravstvenim rizikom. U prvom veku nove ere, car Tiberije je pokušao da zabrani ljubljenje na državnim funkcijama, verovatno zbog epidemije herpesa. Dr Arbol je primetio i da se u značajnom korpusu medicinskih spisa iz Mesopotamije pominje bolest koja se zove "bu’shanu", čiji su se simptomi javljali oko usta i ždrela, a čije ime potiče od glagola "smrdeti".

U „Nauci ljubljenja: šta nam naše usne govore“, Šeril Kiršenbaum piše o hemiji privlačnosti, odnosno kako poljubac spaja dvoje ljudi u razmenu boja, ukusa i tekstura. Tačnije, ljubljenje je evoluiralo kao način određivanja potencijalnih partnera kroz njihov miris.

- Sve je u pronalaženju najjačeg, najzdravijeg partnera koji će proizvesti najjače, najzdravije potomstvo. Nesvesno procenjujete nečiju podobnost putem hemijskih znakova kao što je loš zadah, koji može da ukaže na loše zube, što može opet da ukaže na loše gene - zaključila je dr Rasmusen koja se još seća tog prvog nežnog poljupca sa dr Arbolom, koji je nosio aromu čaja od hibiskusa koji mu je upravo napravila.

(Ona.rs)