Pre Ružice, Zoran Đinđić je voleo jednu Dušku: Velika ljubav desila mu se u rodnom mestu

Danas se navršava 22 godine od ubistva Zorana Đinđića, jednog od najznačajnijih političara u savremenoj srpskoj istoriji. Pogođen metkom iz snajperske puške 12. marta 2003. godine, preminuo je nakon operacije u Urgentnom centru Srbije. Iza sebe je ostavio suprugu Ružicu i dvoje dece, sina Luku i ćerku Jovanu. Njegova životna priča, ispunjena političkim izazovima, ali i snažnim emocijama, svedoči i o dubokoj ljubavi koju je delio sa suprugom.

Preporučujemo

Pre Ružice je voleo Dušku

Zoranova prva ljubav bila je Duška, devojka iz njegovog rodnog Travnika. Sestra Zorana Đinđića, Gordana Đinđić Filipović, otkrila je da su se njih dvoje silno voleli i da su u mladosti bili par kao sa razglednice.

- Zoran je neobično voleo Travnik. Imao je svoje društvo s kojim je stalno bio u kontaktu. U prvom razredu gimnazije imao je i svoju prvu ljubav, Dušku. Svi su mislili da će se njih dvoje jednog dana venčati - ispričala je Gordana.

Međutim, sudbina ih je razdvojila i krenuli su potpuno različitim putevima.

Zoran nikada nije zaboravio prijatelje iz Travnika. Kada je postao premijer Srbije, jednom prilikom su njegovi drugovi pokušali da ga posete, ali ih obezbeđenje nije pustilo jer nisu bili najavljeni. Snalažljivi, poslali su mu njihovu zajedničku fotografiju.

Odmah je prekinuo važan sastanak i potrčao da ih vidi - ispričala je njegova sestra.

Sudbinski susret sa Ružicom

Zoran i Ružica upoznali su se na tribini na kojoj je predstavljena njegova knjiga "Jugoslavija kao nedovršena država". Taj trenutak bio je presudan za njihov dalji život. Ružica je kasnije ispričala kako ju je osvojila njegova iskrenost, koja je, iz straha od surovog sveta, bila skrivena iza samouverenosti i oštrine.

- U njegovim očima prepoznala sam moralno čistunstvo, koje je namerno prikrivao naglašenom samouverenošću, arogancijom, oštrinom i učenošću. Bio je čist kao suza, pa se branio raznim odbrambenim mehanizmima da ga ne provale u ovom okrutnom svetu - rekla je Ružica u intervjuu za "Vreme" 2006. godine.

Ljubav van klišea

Njihova ljubav nije bila uobičajena romansa kakvu je okruženje očekivalo. Zoran je, vraćajući se sa doktorata iz Nemačke, bio poželjan momak, idealan spoj inteligencije, harizme i ambicije.

- Znam da je posle povratka iz Nemačke bio prosto opsesija svih lepih i pametnih žena koje su držale do sebe. Verovatno su doživele pravi privatni smak sveta kad je mene izabrao, jer je stvarno bio idealna prilika. A, eto, takav kakav je bio, odabrao je baš mene – anonimnu i nepoznatu. Očigledno, nije bio čovek klišea i predrasuda, nego modernista koji je sve radio prateći sopstvena osećanja - prisetila se Ružica.

Zoran nije mario za tuđa mišljenja, već se vodio isključivo svojim osećanjima. Njegov izbor partnerke bio je odraz njegovog pogleda na svet - nije tražio konvencionalno, već nešto autentično, ženu koja će mu biti oslonac u njegovoj viziji i borbi.

Porodica kao oslonac

Njihova ljubav krunisana je brakom, u kojem su dobili dvoje dece. I pored političkih turbulencija i posla koji ga je nosio na sve strane, porodica je Zoranu bila važan oslonac.

- Izabrao me je za ženu i predstavio me beogradskom kulturnom, intelektualnom i političkom establišmentu, o kome sam ja znala samo iz novina - rekla je Ružica.

Njihova priča nije bajka sa srećnim krajem, ali ostaje svedočanstvo o ljubavi koja je prevazilazila klišee i pravila, ljubavi između dvoje ljudi koji su delili viziju, ideale i posvećenost.

(Ona.rs)