Zbog Marije nije hteo da ostavi ženu i decu: A na kraju je umro na putu ka njoj

Upoznali su se 1944. godine, u danu koji je promenio svet, i skoro istog trenutka postali nerazdvojni. Ljubav Alberta Kamija i Marije Kazarez bila je ona vrsta veze koja izgleda kao sudbina, ali po pravilu nosi i bol, i nemir, i cenu koja se stalno plaća. On oženjen, slavan i već umoran od sopstvenog života. Ona mlada, vatrena, tek počela da gradi ime na pozornici.

Marija je imala 21 godinu. Njemu je bilo trideset. Imao je suprugu u Alžiru i blizance. A ipak, kad su se sreli, kao da su prepoznali nešto što se ne može objasniti ni pristojno objasniti drugima. Počeli su aferu odmah. Bez taktike. Bez pauze. Bez plana. Samo - udar.

Preporučujemo

Ali, kao i sve velike ljubavi koje počivaju na pukotini, ova je morala da se vodi u tajnosti. Marija je bila ljubavnica. Kami je znao da je deli sa publikom, pozorištem, ulogama koje su joj pripadale. Ona je znala da ga deli sa njegovom porodicom. Nijedno to nije volelo, ali nijedno nije odustajalo.

Veza je potrajala. Pa se prekinula. Pa se nastavila pismima koja danas spadaju među najlepša ikada napisana. 865 pisama. Godinama su se dopisivali, tražili, dozivali.

- Gde god da se okrenem, vidim mrak. Bez tebe nemam snagu. Imam želju da umrem, pisao je Kami.

- Sada znam mnogo više o tebi i meni nego što sam to znao pre. Zbog toga znam da izgubiti te isto je što i umreti, napisao je u drugom.

Alber Kami je iza sebe ostavio suprugu i decu

A Fransin? Supruga? Ona koja nije birala ništa od ovoga, ali je morala sve da izdrži.

Pijanistkinja, matematičarka, žena koja je volela na tih, stabilan način koji često strada u svetu burnih, dramatičnih ljudi. Kad je istina o aferi postala nepodnošljiva, upala je u depresiju. Završila na lečenju, prošla elektrošokove. U jednom trenutku, bacila se kroz prozor bolnice. Ne zna se da li je bežala, ili pokušala da se ubije. Posle toga, Kami se vratio kući malo više – ali ne dovoljno da prekine sa Marijom.

Nije ni nameravao. A Marija je, iako je pretila prekidom, uvek ostajala. Posebno nakon 1949. kada su ponovo postali nerazdvojni.

Kami je 1957. dobio Nobelovu nagradu. U pismu rođaki napisao je da ga je dirnula suprugina ljubav, ljubav koju je voleo “na svoj loš način”. Tada je rekao da mu je Fransin oprostila. To je bila jedna istina. A postojala je i druga – Marija, pisma, strast, ona scena nakon predstave kada mu šalje kratku poruku, samo da zna da misli na njega.

Napisao joj je poslednje pismo u novembru 1959. Rekao je da jedva čeka da se vrati u Pariz.

Nije se vratio.

Kami je poginuo 4. januara 1960. u saobraćajnoj nesreći, na putu ka “gradu svetlosti”.

Fransin je živela još 19 godina. Sahranjena je kraj njega.

Marija je nastavila karijeru. Udala se. Umrla 1996, dan nakon svog rođendana.

(Ona.rs)