Zaljubila sam se u muškarca duplo starijeg od mene: Mislila sam da je ljubav, nisam bila spremna na posledice

Ljubavne priče često prkose pravilima, očekivanjima i godinama, ali neke od njih nose teret odluka koje mogu oblikovati čitav život. Ljubav ne bira za godine, prosto se desi, privuče vas neka osoba ili ne privuče, nema tu mnogo filozofije.

Zato mnoge ljubavi, koje nisu "podrazumevane" nailaze na osudu javnosti, ne znajući šta se krije ispod površine. Upravo to se desilo i jednoj istoričarki koja ima 24 godine iz Ohaja koja se zaljubila u duplo starijeg muškarca.

Preporučujemo

Mnogi su videli samo prepreke, rizike i neizbežnu bol. Ona je, međutim, videla harizmu, mudrost i partnera koji je u njoj budio ono najlepše.

U svetu u kome je razlika u godinama često društveno stigmatizovana, njihova veza bila je istovremeno nežna i složena, spoj mladalačke naivnosti i iskustva, snova i realnosti, strasti i brige za budućnost. A iako je njihov brak trajao samo pet godina pre nego što je sudbina zakucala na vrata, ostavio je lekcije koje je nosila kroz ceo život.

Ljubav koja prkosi vremenu

Ovo je priča o ljubavi koja je prkosila vremenu, ali nije mogla da ga pobedi - i o svemu što se nauči kada volite nekoga ko možda neće ostati dovoljno dugo.

"Imala sam 24 godine i radila za Kancelariju za istorijsku zaštitu Ohaja. On je imao 56 i vodio malu mrežu prodavnica alata. Upoznali smo se kada sam prikazivala film Udruženju maloprodajnih trgovaca i Privrednoj komori. Kada me je sutradan pozvao na ručak, pomislila sam da mi možda nudi posao.

"Tražim nekoga za zaštitu i obnovu starih objekata", rekao je, smeškajući se.

"Naravno", odgovorila sam. Bila sam srećna da razgovaram s bilo kim o restauraciji starih zgrada", otkrila je ona.

Upoznavanje i sastanak

"Upoznala sam Verna u njegovoj skučenoj kancelariji u stilu 1950-ih, pozadi Fairley prodavnice alata. Sedeo je u sred oblaka dima, stiskajući opušak Pall Mall cigarete. U kaki pantalonama, plavom vunenom džemperu i kariranoj Brooks Brothers košulji izgledao je kao oličenje srednjeg sloja Amerike iz 1950-ih, sa hrastovim stolom, kožnom aktovkom i vunenim šeširom. Odmah mi se dopao.

Zvuči možda klišeizirano, ali u Vernu je postojala neka magnetična privlačnost. Njegove oči su svetlucale, a ja sam se u njegovom prisustvu osećala lakše, srećnije i samouverenije. Kada smo završili ručak, imala sam osećaj da bih mogla da poletim kući. Šest meseci kasnije, kada me Vern poljubio, osetila sam elektricitet niz vrat, sve do nožnih prstiju. Totalno sam se zaljubila.

Do tada je ljudima govorio: "Ona je zaštitnik i ja treba da budem zaštićen". Razveden i sa dve odrasle ćerke, rekao je da me vidi kao priliku da povrati deo svoje mladalačke energije i duha. Venčali smo se godinu dana posle tog prvog poljupca", otkriva kako se osećala.

Ubrzo su stigla upozorenja

"Roditelji jedne prijateljice upozorili su me da će mi Vern uništiti život. Članovi moje porodice bili su zgroženi. Ne samo da su moji roditelji bili šokirani mojim planovima da se udam za Verna, već su pravili loše šale o nama. Moj otac je mislio da je urnebesno da kaže stvari poput: "Mislim da tvoja majka gaji simpatije prema Vernu". Zatim bi je zabio laktom u struk, a majka bi se kikotala.

Moja sestra je htela da zna da li planiramo da imamo decu. Klimnula sam glavom, a zatim joj rekla da smo o tome razgovarali.

"Sviđa mi se Vern i sve to, ali ozbiljno? Planirate decu? Šta ako umre?", Zvučalo je kao da je iskreno zabrinuta za moju budućnost.

Nisam oklevala. "Ako imamo pet sjajnih godina, to je bolje nego nijedna".

"Pretpostavljam", rekla je, slegnuvši ramenima.

Ali tada nisam brinula o vremenu, godinama ili posledicama Vernovih decenija pušenja. Niti o neravnoteži moći koja se ponekad pojavljivala između nas zbog naše razlike u godinama. Svidelo mi se što je Vern bio taj koji vodi; od malih nogu sam bila naviknuta da radim ono što mi se kaže i osećala sam se prijatno u toj dinamici "mudrog starijeg vodiča".

Iako mi je bilo neprijatno što je imao bivšu suprugu i dve odrasle ćerke koje su ga poznavale mnogo bolje nego ja, osećala sam se manje kao stranac kada smo stvorili svoju porodicu. Porodica i prijatelji koje volim su vremenom počeli da poštuju našu odluku da se venčamo, a ja sam shvatila da je njihova početna osuda proizašla iz nelagodnosti i straha", kaže ona.

Stvarnost je došla na naplatu

"Vremenom je, međutim, stvarnost došla na naplatu. Iako smo uživali u divnom braku koji je u mnogim aspektima bio ono što sam kao mlada žena zamišljala, u roku od pet godina od kada sam upoznala Verna, zaista sam postala udovica i samohrana majka sa dvoje dece mlađe od pet godina, koje sam morala sama da odgajam.

Da li žalim? Ni najmanje. Ali bilo je i drugih aspekata veze za koje nisam bila pripremljena, kao što su kulturne razlike. Kada imate partnera u godinama vaših roditelja, može doći do nedostatka zajedničkog iskustva i generacijske povezanosti. Ja sam odrastala uz "flower power", slobodnu ljubav i rok ‘n’ rol, dok je Vern odrastao uz uspon Hitlera, Španski građanski rat i Perija Koma. Kada je uporedio moj automobil sa ormarom Fibber Mageea, moji roditelji su se smejali.

Venčanje sa nekim ko je generaciju stariji ili mlađi može stvoriti velike razlike u zajedničkoj istoriji, i u početku te razlike su me ponekad stidile. Vremenom sam otkrila da razlike u našem iskustvu muzike, filmova i popularne kulture pružaju odličan materijal za zabavne razgovore s prijateljima, ali prvo sam morala da naučim da se opustim i proslavim te razlike sa Vernom.

Vern me je učio o autohtonim pticama i istorijskim lokacijama južnog Ohaja. Sa svoje strane, ja sam bila njegova emocionalna podrška i partnerka - pripremala obroke, brinula o deci i povremeno davala savete vezane za prodavnicu. Delili smo smešne priče iz detinjstva i razgovarali o razlikama u pristupima naših roditelja vaspitanju dece.

Ali sa razlikom od 32 godine, bilo je trenutaka kada sam želela da Vern bude manje staromodan i više energičan. Nedostajalo mi je da slušam svoju muziku, vežbam i idem na događaje sa ljudima svojih godina. Ponekad me je iritiralo što je toliko vremena provodio sa nosom u knjizi, razmišljajući i uživajući u tišini.

Da sam odvojila vreme da pričam sa Vernom o njegovom čitanju, da ga pitam o knjigama koje voli i zašto, mislim da bi to podiglo naš odnos na dublji nivo. Volеo je da jedri, a ja nikada nisam jedrila s njim, ni jednom. Provodila sam previše vremena žaleći se da stvari nisu urađene, da ja radim sav posao. Vern je, zbog svoje jasnije svesti o ograničenom vremenu koje imamo zajedno, smatrao da ništa ne treba žuriti.

Razgovor o seksu kada postoji velika razlika u godinama može biti neprijatan. Ono što mogu reći jeste da starost nije uticala na libido ni kod Verna ni kod mene. Naš izazov bila je njegova zdravstvena situacija. Bilo je trenutaka kada su njegovo pušenje i hronični bronhitis izazivali tako jak kašalj da jedva može da diše. Bila sam prestravljena da bi iniciranjem seksualnog odnosa mogla doprineti njegovim problemima i dodati nepotreban stres u našu vezu. Ili, još gore, da bih ga mogla ubiti.

Takođe, neravnoteža moći je stvarna i zahteva pažnju. Iako sam u početku bila zadovoljna time što mi Vern govori šta da radim i osećala sam se zbrinuto i voljeno, s vremenom, kako sam sticala samopouzdanje, postajala sam manje spremna da se povinujem nekim njegovim zahtevima. Pod pritiskom, Vern bi me opominjao ili prelazio u roditeljsku ulogu, što je delovalo patronizirajuće. Moja reakcija je bila da kažem: "Svejedno" i odem", kaže.

Pomoć stručnjaka

"Danas bih tražila savet terapeuta. Učenje kako se nositi s neravnotežom moći pomoglo bi Vernu da pokaže više empatije, a meni da ne shvatam njegove "časove" lično.

Vremenom sam shvatila da nije seks, već intimnost koju smo delili, ono što je našu vezu činilo posebnom", kaže ona.

Smrt je značila rastanak

"Kada smo se Vern i ja venčali, njegova smrt za pet kratkih godina bila je poslednja stvar o kojoj sam razmišljala. Spomenuo je da ću možda morati da budem njegov negovatelj, ali ja nisam obraćala pažnju. Naravno, učinila bih sve što je potrebno, ali to je trebalo biti daleko u budućnosti.

Ispostavilo se da je taj dan došao ranije nego što smo oboje očekivali. Od prvog dana braka, Vern je radio sve što je mogao da njegovi papiri budu u redu. Takođe je odvojio vreme da mi ispriča istoriju svojih najvrednijih ličnih stvari. Ali pre nego što sam bila emocionalno spremna da prihvatim njegovo loše zdravlje, našla sam se kako zakazujem njegove preglede, merim lekove, zastupam ga kod lekara i pružam ličnu negu kod kuće.

Prihvatanje da Vern može umreti bilo je jedno od najtežih iskustava u našem braku, ali priprema za njegovu smrt, posebno razgovor o našim željama za decu, pružila mi je više podrške kada se to zaista desilo. Priprema za Vernovu smrt zajedno, pre nego što je postao bolestan, pomogla mi je da osećam povezanost s njim dugo u budućnosti.

Moja nesigurnost u vezi s tim kako Vernove odrasle ćerke vide mene stvorila je mnogo tenzije i stresa, što sam donekle izbegavala držeći distancu. Danas retko komuniciramo. Želim da sam odvojila vreme da izgradim bolje odnose s njima. Delili smo ljubav prema Vernu i lepe uspomene koje su mogle biti izvor radosti i povezanosti.

Kada sam se udala za Verna sa 24 godine, verovala sam da imam čvrsto utemeljene noge na zemlji. Danas svoj brak vidim drugačije. Verujem da smo oboje bili veći idealisti nego realisti. Bila sam nezrela, maštovita devojka, spremna da rizikujem moguću buduću bol zbog trenutnog uživanja. Vern je verovao u mene i činio sve da me uveri da ću moći da se snađem nakon što njega više ne bude. Ali mislim da je zamišljao da će moj život bez njega biti lakši nego što je zaista bio.

Sada, više od 35 godina posle njegove smrti, osećam zahvalnost što sam prilagodila svoje ciljeve Vernovom vremenskom okviru. Posetili smo putovanja koja smo oduvek želeli, često jeli u onom posebnom restoranu koji smo voleli i obišli rodbinu koju smo želeli da vidimo još jednom. Naše vreme zajedno bilo je ograničeno, ali to su uspomene koje ću zauvek čuvati", iskreno kaže ova žena.

(Ona.rs/Huff post)