Rodila je 13 dece i prepisivala mu rukopise, ali opet nije valjala: Tolstoj je Sofiju polako lomio i uništavao

Fascinacija velikim umovima uvek je praćena pitanjem kako su ti ljudi funkcionisali u sopstvenim domovima. Lav Tolstoj važi za moralni stub evropske književnosti, ali ono što se dešavalo iza zidova njegovog doma mnogo je tamnije nego što bi iko očekivao. Dnevnički zapisi njegove supruge Sofije Tolstoj danas su najjači dokaz da brak sa genijem može biti i prokletstvo. To je glas žene koja je godinama živela usamljena, potisnuta i emocionalno iscrpljena.

Život u senci velikog pisca

Preporučujemo

Sofija je rodila trinaestoro dece, vodila ogromno domaćinstvo i satima prepisivala rukopise koji su kasnije postajali remek dela. Upravo u tim iscrpljujućim noćima oblikovala se njena najdublja frustracija. Pisala je da njeno postojanje u toj kući nije imalo težinu niti emociju. U jednoj od najpotresnijih beleški zapisala je:

- Ostavljena sam sama jutro, popodne i noću. Treba da ugađam njegovim željama i odgajam njegovo dete. Ja sam komad kućnog nameštaja, ja sam žena.

Ovaj citat razotkriva kako je u praksi izgledala svakodnevica žene koja je održavala Tolstojev svet funkcionalnim. Njena osećanja bila su nevažna, a njene potrebe nepostojeće. Sve se svodilo na služenje, dok je njen unutrašnji život gasio svaki dan.

Trudnoće, nevidljivost i bol

Trudnoće, umesto da donesu više nežnosti i brige, donosile su još veću distancu. Za Sofiju su bile prelomni trenuci u kojima je shvatala koliko je sama. Zapisala je:

- Moja trudnoća je kriva za sve. Za Ljovu ja ne postojim čim sam trudna. To je okrutna istina. Žena tada sazna da li je muž zaista voli.

U toj rečenici sažeta je kompletna nepravda njenog života. Tolstoj je u javnosti propovedao ljubav, moral, žrtvu i skromnost, ali u privatnosti nije uspevao da pruži ni osnovnu emocionalnu sigurnost ženi sa kojom je delio dom.

Gušenje unutrašnjeg sveta

Sofija je bila obrazovana, znatiželjna, puna unutrašnjeg života. Volela je muziku, čitanje, umetnost i razmišljanje, ali život u kući Tolstojevih to joj je oduzimao iz dana u dan. Njeno okruženje uveravalo ju je da to nije za nju.

- Zašto bi jednoj bezvrednoj ženi kao što sam ja bio potreban intelektualni ili umetnički život, svi pitaju. Ja ne znam, ali večno potiskivanje toga zarad genija velika je nesreća.

Muzika je bila njen jedini prozor ka slobodi, njen mali privatni beg, ali ni to joj nije bilo dozvoljeno. Tolstojev dom nije bio mesto gde je muzika dobrodošla. Sofija je napisala:

- Njegova hladnoća mučenje je za mene, pa sam počela da tražim nešto što će ispuniti moj unutrašnji život. Zavolela sam muziku, ali u ovoj kući muzika je nepoželjna i zbog nje sam grubo kritikovana.

Rečenica koja je slomila njen život

Najbolnije otkriće u njenom bračnom životu došlo je kada je prepisivala mužev dnevnik. Tu je pronašla rečenicu koja joj je slomila ono što je preostalo od nade.

- Prepisala sam Levočkin dnevnik do mesta gde je napisao da ne postoji ljubav, već samo fizička potreba i praktična potreba za saputnikom. Da sam to pročitala pre dvadeset devet godina, nikada se ne bih udala.

To je bio trenutak kada je Sofija shvatila da je njen brak zapravo bio zajednica koja nikada nije imala prostora za njen glas, njenu nežnost ili njenu dušu.

Žena koja je držala sve, a kojoj niko nije čuvao srcwe

Danas se sve češće govori o njihovom odnosu kao o obrascu emocionalnog zlostavljanja. Sofija nije bila pasivna ni slaba. Bila je snažna, nadarena i duboka žena koja je pokušavala da živi u skladu sa svojim vrednostima, ali je sve vreme živela u sistemu koji ju je ućutkivao. Držala je porodicu, decu, domaćinstvo i Tolstojevo stvaralaštvo, ali niko nije držao nju.

Njen dnevnik ostao je kao jedini prostor u kojem je mogla da diše. Kao dokument koji razotkriva cenu koju žene često plaćaju kada žive uz čoveka koga ceo svet slavi. To je brutalna istina jedne epohe i jedan od najvažnijih ženskih glasova iz senke književne istorije.

(Ona.rs)