Psihološkinja Ljiljana otkriva zašto muškarci prevare ženu koju vole najviše: „Prevara više govori o…”

Pre samo nekoliko dana, norveški biatlonac Sturla Holm Laegreid osvojio je bronzu u trci na 20 kilometara. Nedostajalo mu je svega 48,3 sekunde do zlata. Jedan promašaj na gađanju koštao ga je minuta kazne i, verovatno, najvišeg postolja.

Ali ono što je usledilo posle trke dirnulo je javnost više od same medalje.

Preporučujemo

Umesto da govori o sportu, govorio je o ljubavi. I o grešci.

„Pre tri meseca sam napravio najveću grešku i prevario je“, rekao je. „Najgora nedelja u mom životu.“

Sport je, kako je priznao, tih dana bio u drugom planu. Medalju je želeo da podeli sa ženom koju naziva ljubavlju svog života. Ali pitanje koje je ostalo da visi u vazduhu jeste ono koje se iznova postavlja svaki put kada čujemo sličnu priču:

Kako neko može da prevari osobu koju najviše voli?

Tim povodom razgovarali smo sa psihološkinjom Ljiljanom Jagodić koja nam je pomogla da razumemo šta se krije iza ove bolne kontradikcije.

Ljubav i prevara - da li mogu da postoje istovremeno?

Na prvi pogled, deluje nemoguće. Ako nekoga voliš, kako ga možeš povrediti na najdublji način?

„Moguće je da osoba prevari partnera, jer ljubav ne isključuje ljudske slabosti, nezrelost, impulsivnost i nerešene unutrašnje konflikte“, objašnjava psihološkinja.

Prevara, dodaje ona, „uvek govori više o osobi koja vara nego o kvalitetu odnosa ili emociji prema partneru“.

To je možda najteži deo za prihvatiti: ljubav i destruktivno ponašanje mogu da koegzistiraju. Nisu isto. Nisu ni uvek u direktnoj vezi.

Drugim rečima, neko može iskreno voleti i istovremeno biti emotivno nezreo, nesiguran ili sklon samosabotaži.

Nije samo do veze - često je do identiteta

U javnosti se često čuje objašnjenje: „Nešto mu je falilo u vezi.“

Ali psihološkinja naglašava da prevara retko kada ima samo jedan uzrok. Mnogo češće je povezana sa ličnim karakteristikama: emocionalnom nezrelošću, potrebom za spoljašnjom potvrdom, niskim samopouzdanjem, strahom od bliskosti ili neizgrađenim identitetom.

Nedostatak ljubavi u odnosu može biti okidač, ali retko je jedini uzrok.

Posebno kod javnih ličnosti, sportista ili uspešnih muškaraca, spoljašnja validacija može postati opasno primamljiva. A potreba da budemo potvrđeni, poželjni, viđeni, nekada nadjača zrelost i odgovornost.

I tada se ne ruši samo odnos. Ruši se i slika o sebi.

Zašto vrednost shvatimo tek kad je izgubimo?

„Često se desi da tek kad nekog izgubimo jasno vidimo bez čega ili koga smo ostali“, kaže psihološkinja.

Mnogi partnere uzimaju zdravo za gotovo. Dok smo u vezi, ne primećujemo njihovu emotivnu i stabilizujuću ulogu. Tek kada se ta sigurnost poljulja, postajemo svesni koliko nam je zapravo značila.

Kajanje, objašnjava ona, može biti i znak stvarne ljubavi i duboke tuge. Ali u početku je često vođeno strahom - strahom od gubitka sigurnosti, rutine, identiteta koji smo imali kao „nečiji“.

Tek kasnije može da preraste u zrelije i dublje suočavanje sa sobom.

Možda je upravo to ono što smo videli u izjavi norveškog sportiste - trenutak kada medalja više nije bila najvažnija, već spoznaja da je povredio osobu koju voli.

Da li je oproštaj moguć?

Ovo je pitanje koje najviše zanima one koji se nađu sa druge strane prevare.

Psihološkinja kaže da je potpuno opraštanje moguće - ali ne brzo i ne bez ozbiljnog rada.

Oprost ne znači zaborav. On znači emocionalno oslobađanje od stalne povrede.

Da bi odnos imao zdravu budućnost, potrebno je:

• iskreno preuzimanje odgovornosti
• potpuna transparentnost
• emocionalna dostupnosta
• često i stručna podrška, poput bračnog savetovanja
• Bez toga, veza najčešće ostaje opterećena nepoverenjem. A poverenje je preduslov svakog odnosa, ne samo partnerskog.

„Prevara je uvek kriza, ali ne mora biti kraj“, naglašava ona. „Može postati tačka transformacije, ako obe strane žele da rade na sebi i odnosu.“

Ipak, dodaje nešto što je jednako važno:

Niko nije dužan da oprosti. I u redu je ako to nije u stanju da uradi.

Posle krize -ništa više nije isto

Možda je najrealnija rečenica koju smo čuli tokom ovog razgovora bila sledeća:

Posle prevare, odnos ne može ostati isti. Ili će biti bolji - ili ga neće biti.

U tom smislu, priča o bronzi i promašaju postaje simbolična. Jedan metak, jedan minut kazne i zlato izmiče. Jedan impuls, jedna odluka i ljubav dolazi na ivicu pucanja.

Ali za razliku od sporta, u odnosima postoji druga šansa.

Pitanje je samo: da li su obe strane spremne da je grade ili je nekad zdravije pustiti da ostane samo lekcija o tome koliko su ljubav i odgovornost nerazdvojne, čak i kada deluju kao da nisu.

(Ona.rs)