Da li je veza na daljinu osuđena na propast? Kristinina priča tera na razmišljanje

Dok Kristina Koh odlazi dalje nego bilo koja žena pre nje, u misiji preleta Meseca, njena veza na daljinu otvara pitanje koliko prostora ljubav zaista može da izdrži.

Postoje veze na daljinu. Postoje veze na različitim kontinentima. Onda postoji ova jedna veza koja se meri svemirom.

Dok kapsula Artemis II seče tišinu iznad Zemlje, Kristina Koh postaje žena koja je otišla dalje nego bilo koja pre nje. Dalje od svih poruka koje kasne, dalje od propuštenih poziva, dalje od svakog "čujemo se kasnije" koje ste ikada izgovorile. Negde dole, na planeti koja iz te daljine staje u jedan pogled, njen muž ulazi u istoriju kao muškarac u vezi na neviđeno veliku daljinu.

Srećom pa misija traje samo deset dana. Što zvuči kao godišnji odmor, samo sa malo većom distancom i signalom koji kasni više nego što ste navikle.

Deluje kao šala sa interneta. I jeste. Ali, kao i sve dobre šale, nosi zrno istine koje pomalo može žuljati.

Jer, šta zapravo znači biti daleko?

Za većinu nas, daljina je Mirijevo–centar u špicu.

Ili dete koje se odselilo u drugi grad. Ili partner koji radi noćne smene, pa se mimoilazite po stanu kao dva voza u različitim vremenskim zonama. Daljina je ono kada si tu, ali nisi baš tu.

Onda dođe žena koja fizički napusti sve poznato. Ne samo ulicu, grad ili državu, nego i orbitu. I odjedanput sve naše distance kojima se zamaramo izgledaju... drugačije. Smešno.

Kristina Koh nije samo astronautkinja. Ona je podsetnik da se granice stalno pomeraju, i spolja i iznutra. Da postoji život izvan rutine koja se ponavlja, izvan uloga koje ste naučile da igrate. I da ponekad, da bi se približila sebi, moraš da odeš najdalje što možeš.

Realno, nije ni povratak baš jednostavna stvar. Poleteti sa Floride, a sleteti u Kaliforniju, to je već nivo odnosa gde "gde si?" zahteva malo ozbiljnije pojašnjenje. Nije nestala s radara, samo se radi o svemirskoj putanji.

Ali hajde da se vratimo na Zemlju. Na kuhinje, terase, poruke koje ostavljamo na "seen".

Njena priča možda jeste ekstremna, ali emocija nije. Koliko puta ste bile u vezi gde je neko bio svetlosnim godinama daleko iako sedi preko puta vas? Koliko puta ste birale da ostanete blizu, čak i kada vas to udaljava od vas samih?

Možda je zato ova veza na sumanutu daljinu do sad zapravo priča o nečemu mnogo bližem. O poverenju. O prostoru. O tome da ljubav ne mora da znači stalno prisustvo, nego sposobnost da pustiš drugu osobu da ode, čak i kada to "ode" znači do Meseca i nazad.

I ima nešto stvarno pesničko u toj slici žene koja leti kroz tamu svemira i muškarca koji ostaje na Zemlji, držeći vezu koju nema smisla meriti signalom, kilometrima, niti vremenom kašnjenja poruka.

Izgleda da nismo svesni toga da prava bliskost nikada nije ni bila u fizičkoj blizini.

Možda je u tome da znaš da neko gleda u isto nebo kao i ti, čak i kada ga vidi iz potpuno druge perspektive.

I dok se svet divi rekordima i udaljenostima, možda je najveća stvar koja se ovde dogodila teško vidljiva teleskopom, jer se tiče nas samih i preoblikovanja toga šta znači biti zajedno.

Ako ljubav može da preživi svemir, šta onda zaista znači biti daleko?

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.