On trči polumaraton, a vi gledate serije: Može li veza sa "sportskim jazom" da opstane?

Često slušamo o vezama sa velikom razlikom u godinama, finansijskom statusu ili obrazovanju. Međutim, sve češće se govori o još jednoj razlici koja ume tiho, ali temeljno da uzdrma partnerske odnose — takozvanom „sportskom jazu“. Ovaj pojam označava odnos u kom jedan partner vodi znatno aktivniji život od drugog. To je osoba koja vikende provodi na planinarenju, pripremama za trke, u ligama rekreativaca ili u teretani nekoliko puta nedeljno, dok druga strana slobodno vreme vidi na sasvim drugačiji način.

Sportski jaz se ne odnosi samo na treninge već i na pasivno praćenje sporta. Kada dani važnih utakmica postanu prioritet u odnosu na zajedničke izlaske, ili kada partner ne može da razume zašto poraz omiljenog kluba izaziva višednevnu tugu, nastaje nerazumevanje.

Preporučujemo

Iako na prvi pogled deluje bezazleno, ova razlika može bitno da promeni ritam veze: od organizacije slobodnog vremena i zajedničkih tema, pa sve do samopouzdanja i slike o sopstvenom telu.

„Veze sa izraženim sportskim jazom mogu biti naporne jer sport traži vreme, fokus i disciplinu“, ističe Orion Taraban, psiholog i autor projekta PsycHacks. „Resursi koje ulažemo u fizičku aktivnost automatski se oduzimaju od veze. To često funkcioniše po principu nulte sume — energija data na jednoj strani nedostaje na drugoj. Zato velika razlika u nivou aktivnosti može opteretiti odnos jednako kao radoholizam ili zavisnost.“

Lično iskustvo: Padel protiv serija i preispitivanje izgleda

Kada sam se prvi put našla u vezi sa sportskim jazom, smatrala sam da vodim sasvim uredan život: redovno sam išla na pilates i trudila se da napravim dovoljan broj koraka. Ipak, muškarac sa kojim sam počela da izlazim bio je u potpuno drugoj kategoriji.

Igrao je padel, tenis i rekreativni ragbi nekoliko puta nedeljno. Ubrzo sam shvatila da možemo da se vidimo tek jednom sedmično — i to tek kada mu se potvrdi raspored mečeva i turnira. Dok su moje večeri bile fleksibilne, njegov kalendar je bio popunjen sportom i druženjem sa saigračima.

Pored manjka zajedničkog vremena, počela sam da preispitujem i sopstvene navike. Osećala sam se pasivno dok sam ostajala kod kuće uz knjigu ili televiziju dok on ređa mečeve. Iako sam radila na prihvatanju svog tela, u njegovom društvu počele su da me muče nesigurnosti — pitala sam se da li me upoređuje sa devojkama iz svog sportskog okruženja.

Ipak, situacija je donela i dobre stvari. Želeći da pronađemo aktivnost u kojoj bismo provodili vreme zajedno, upisala sam časove padela za početnike. Njemu je značilo što pokazujem interesovanje za njegov svet, a odlazak na njegovo tenisko finale omogućio mi je da upoznam njegove prijatelje i vidim ga u okruženju u kom uživa. Shvatila sam da, iako neću postati timski sportista, takve aktivnosti nude vrstu druženja koja često nedostaje samostalnim odlascima u teretanu.

Iskustva parova: Od pritiska do razlaza

Sve više ljudi na dejting sceni nailazi na slične prepreke.

Lidija se na aplikaciji za upoznavanje povezala sa mladićem koji svakog dana tokom pauze za ručak trči pet kilometara. „Zbog toga sam se osećala neprijatno, kao da me osuđuje jer ne mogu da pretrčim ni kilometar. Već posle tri sastanka tražio je da ga sa njegovim roditeljima bodrim na polumaratonu“, priseća se ona, dodajući da se viđanje brzo završilo.

Alison je prekinula šestomesečnu vezu zbog partnerove opsesije treninzima: „Ustajao je u pet ujutru kako bi trenirao pre posla, a redovno je otkazivao naše dogovore da ne bi poremetio raspored. Čak i na zajedničkom odmoru sve večere su morale da budu prilagođene njegovim makronutrijentima. Prelomni trenutak bio je kada je počeo da insistira da i ja krenem u teretanu i ponudio se da mi plati članarinu.“

Razlike nisu vezane isključivo za situacije u kojima je muškarac aktivniji. Dafne je maratonka, dok njen suprug nikada nije delio tu vrstu strasti:

„Nije mi bio važan intenzitet, već njegovo zdravlje“, objašnjava ona. „Govorila sam mu da ne mora da trenira kao ja, samo da pronađe bilo kakav pokret. Na kraju smo našli kompromis u biciklizmu i planinarenju. To nam je pružilo vreme bez telefona, u kom smo zaista posvećeni jedno drugom.“

Problem je prisutan i u istopolnim vezama. Aksel navodi da je među gej muškarcima fizička forma često izvor statusa: „Ljudi se ne procenjuju samo po izgledu već i po tome koliko mogu da podignu na benču ili u koliko su sportova aktivni. Moj bivši partner je kao jedan od razloga za raskid naveo upravo razliku u formi.“

Kada navijanje postane treći član veze

Gledanje sporta ume da stvori podjednako velik jaz.

Meg je verena za strastvenog navijača Arsenala čiji mečevi imaju fiksno mesto u zajedničkom kalendaru: „Trudi se da me uključi, kupio mi je i dres, a ja sam ga bodrila i išla na proslavu titule. Ipak, ponekad pomislim: on ne pokazuje ni približno toliko interesovanja za stvari koje ja volim, poput mjuzikla. Pored toga, igraju se dve utakmice nedeljno — nijedan moj hobi ne troši toliko vremena.“

Slično iskustvo ima i Kejti, vatrena navijačica ragbi tima Bafalo Bils: „Moja devojka odbija da gleda utakmice sa mnom i to poredi sa činjenicom da ja ne slušam muziku koju ona voli. Za mene je navijanje mnogo ličnija i dublja stvar od izbora muzike.“

Može li veza sa sportskim jazom da opstane?

Razlike u fizičkoj aktivnosti i navijanju teže se uklapaju u kliše da se „suprotnosti privlače“, jer direktno diktiraju raspored dana, ishranu i nivo energije.

Ipak, sportski jaz ne mora da bude razlog za kraj. Ključ je u jasnim granicama: partner koji trenira ne bi trebalo da nameće svoj ritam kao merilo vrednosti, dok druga strana može pokazati podršku i interesovanje za ono što voljena osoba radi — bez obaveze da i sama pretrči maraton.

(Ona.rs/huffpost)