Zorica je tokom lečenja raka plakala pod pokrivačem: Glasovi sa radija pomagali su joj da ne bude sama

Noć u bolnici, tišina koju povremeno prekine nečiji jauk, pa misli koje tokom dana nekako uspevate da zadržite za sebe. Zorica bi se tada pokrila preko glave i plakala. Imala je podršku supruga, sina i prijatelja, ali postojali su trenuci u kojima je sa strahom ipak ostajala sama. Onda bi stavila slušalice, uključila Radio Beograd i zamišljala svoje kolege, ljude i prostor koji je dobro poznavala. Nije morala ni da sluša vesti, bilo joj je dovoljno da ih čuje.

Zorica ima 62 godine, iz Beograda je i pre deset godina suočila se sa rakom dojke. Danas je angažovana kao konsultantkinja za podršku ženama obolelim od raka dojke i ginekoloških karcinoma pri Ženskom centru Milica. Za Ona.rs govori o onome što joj je prolazilo kroz glavu kada je saznala dijagnozu, bolničkim noćima, promenama na telu i ljudima zahvaljujući kojima je kroz lečenje prolazila lakše.

Njena prva misao nakon dijagnoze bila je da sada zna sa čim se suočava. U tom trenutku setila se i iskustava bliskih ljudi, pre svega supruga, koji je mnogo godina ranije prošao kroz lečenje karcinoma.

- Prvo sam pomislila: dobro je, sada znam sa čim se suočavam i ova bolest može da se leči. Onda sam pomislila, kada je moj suprug pre toliko godina uspeo da se izbori sa karcinomom, pa zašto ne bih mogla i ja? Onda sam se setila jedne tetke, pa druge starije gospođe koja živi već godinama posle operacije karcinoma dojke. I krenula sam u tu borbu bez namere da odustanem. Život je tada još bio preda mnom, priča Zorica.

Iza te odlučnosti, međutim, postojali su strahovi. To što je drugima delovala hrabro nije značilo da je znala šta je čeka, niti da joj je bilo lako da zamisli operaciju i terapije kroz koje tek treba da prođe.

U bolničkim noćima slušala je radio i zamišljala svoje kolege

Najviše ju je plašilo nepoznato. O hemioterapiji je, između ostalog, imala slike iz filmova, a one nisu ostavljale mnogo prostora za mir.

- Strahovi su postojali, uprkos tome što sam bila naizgled hrabra. Prvi put sam se suočila sa nečim takvim. Operacija, pa hemioterapija, sve je to za mene bilo nepoznato. Gledala sam filmove u kojima je hemioterapija prikazivana kao nešto najgore što može da se dogodi. Bojala sam se i takvih scena. Svašta mi je prolazilo kroz glavu. Bilo je i suza, kaže.

Najveću podršku imala je u suprugu i sinu. Njih troje opisuje kao tri musketara, porodicu koja je već prošla kroz mnogo toga i koja se i sa ovom situacijom suočila zajedno.

- Na tom putu najveća podrška bili su mi suprug i moj sin. Mi smo bili tri musketara koja su do tada već prošla mnogo štošta. Zajedno smo se uhvatili ukoštac i sa ovim, govori Zorica.

Ali ni sva ljubav koju je imala oko sebe nije mogla da ukloni svaki trenutak usamljenosti. Tokom primanja hemioterapije boravila je u bolnici, a noću, kada posete odu i sve utihne, strah je umeo da postane glasniji.

- Bilo je trenutaka kada sam primala hemioterapiju. Tada se ležalo u bolnici. I onda noć u bolnici, tišina, možda i jauci nekoga ko je pored vas u krevetu. Onda bih se pokrila preko glave. Bilo je i suza, i straha, i osećaja usamljenosti. Ali, pošto sam radila u Radio Beogradu, tada bih stavila slušalice na uši, uključila Radio Beograd i onda sam shvatila da nisam sama. Zamišljala sam onu atmosferu u radiju. Nisam ni slušala vesti, samo sam videla pred sobom te svoje kolege, priseća se.

Podrška je dolazila i od prijatelja, kumova, kuma i komšija. Zbog loše krvne slike provodila je dosta vremena u bolnici, a oni su dolazili svakodnevno. Donosili su joj hranu, kolače i, kroz te obične gestove, deo života koji se nastavljao van bolničke sobe.

- Imala sam toliko veliku podršku da sam zaista bila nošena tim krugom prijateljstva, dobročinstva i humanosti. Dolazili su svaki dan, popodne je bio čitav red poseta. Donosili su mi i ćevape, i kolače, i svašta. Čak su me i krstili u bolnici, moje kume. Doživela sam i to, priča.

Zato pažljivo bira reči kada govori o tome koliko joj je podrška značila. Ne kaže da je bilo lako, već da je bilo lakše nego što bi bilo da je kroz sve prolazila bez tih ljudi. U bolnici je videla i žene čije su okolnosti bile sasvim drugačije.

- Videla sam žene koje ostanu same tokom lečenja, koje ostanu bez podrške partnera, koje partner ostavi, koje su u teškoj materijalnoj situaciji. Zaista sam videla teške trenutke, kaže Zorica.

Zorica je ponovo morala da zavoli sebe

Kada je saznala da je čeka operacija, prioritet joj je bio da sačuva život. Seća se da je tada pomislila da prihvata i uklanjanje dojki ako je potrebno, samo da joj ostane, kako sama kaže, glava na ramenima. Ipak, kako je vreme prolazilo, otvarala su se i druga pitanja, o izgledu, promenama i odnosu prema sopstvenom telu.

- Kako vreme prolazi, naši apetiti rastu. Onda pomislimo: pa mogla sam i ovako i onako, pa zašto nisam. Ali važno je tražiti sreću. Važno je kako zamislimo život, kako postavimo život i svoje prioritete. I onako kako se mi postavimo prema sebi i prema okolini, tako će se postaviti i drugi, smatra ona.

Na pitanje da li je morala ponovo da nauči da voli sebe, odgovara bez dvoumljenja. Pokušala je da promeni način života, pronađe ono dobro što može da okupi oko sebe, a zatim i da drugačije pogleda svoje telo.

- Da, morala sam da naučim da volim sebe. Imala sam poštednu operaciju, ali opet je telo drugačije. Vidljive su promene na telu. Morala sam da prihvatim te promene, da se prilagodim njima, da se prilagodim i operacijama limfnih čvorova, da kasnije vodim računa i o tome. Da prihvatim i neke nuspojave hemioterapije, objašnjava.

Gubitak kose joj, kaže, nije teško pao. Čak je i u tom periodu pronalazila situacije koje su je zasmejavale, a jednu od njih pamti sa pijace, gde je odlazila noseći periku.

- Bilo je trenutaka kada bih izašla sa perikom na pijacu, a žene bi mi rekle: "Jao, što ti je lepa ta frizura! Pa ko te je tako lepo isfrizirao?" Onda sam izmišljala i frizera i kako sam mu objasnila da mi napravi te mace, priča Zorica.

Humor je bio deo njenog načina da se nosi sa promenama, uz nastojanje da sačuva dobar odnos prema sebi, svom telu i ljudima oko sebe. Danas joj je, posle svega, najvažnije da podršku koju je dobila prenese dalje.

- Danas mi je najvažnije u životu da taj krug dobročinstva koji sam dobila za vreme svog lečenja širim dalje. Zato sam u Ženskom centru Milica i svakoga dana pružam podršku ženama koje se nalaze u situaciji u kojoj sam nekada bila. Pokušavam da ih ohrabrim svojom životnom pričom, iskustvom i znanjem koje sam stekla zahvaljujući predavanjima i edukaciji lekara, kroz program osposobljavanja za rad na ovom telefonu, objašnjava.

Žene kojima je potrebna podrška mogu da se jave na besplatnu telefonsku liniju Ženskog centra Milica, 0800 40 40 40.

Zorica dobro pamti koliko joj je značilo da u bolničkoj noći čuje poznate glasove. Danas je ona jedan od glasova sa druge strane telefona, spremna da sasluša ženu koja se upravo suočava sa onim kroz šta je i sama prošla.

Razgovor je deo našeg mini-serijala povodom Pink oktobra, meseca posvećenog podizanju svesti o raku dojke, u kojem žene koje su prošle kroz bolest govore o lečenju, podršci i životu posle dijagnoze.

Promene na dojkama zbog kojih pregled ne treba odlagati

Simptomi raka dojke mogu da budu različiti, a kvržica nije jedina promena koja zahteva pažnju. Razlog za pregled mogu biti i otok ili zadebljanje dojke, promena njenog oblika ili veličine, kao i uvlačenje kože ili pojava sitnih udubljenja zbog kojih podseća na pomorandžinu koru. Važno je proveriti i novonastalo uvlačenje bradavice, crvenilo, perutanje kože ili iscedak koji nije povezan sa dojenjem, naročito ako sadrži krv. Bol u dojci ili bradavici takođe treba prijaviti lekaru.

Ovakve promene ne znače nužno da je u pitanju rak, ali pregledom treba utvrditi njihov uzrok. Ne treba čekati da promena postane bolna, niti odsustvo tegoba shvatati kao sigurnost da bolesti nema. Rak dojke može da se razvija i bez primetnih simptoma, zbog čega su redovni pregledi, prema preporuci lekara, važni i kada se žena oseća dobro.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.